Do pocetka oktobra, posle posete Havijera Solane i Krisa Patena Beogradu, bice potpuno jasna nova politika EU prema Srbiji i Crnoj Gori. Oni ce, prema najavama, tek tada otvoriti kompletan “paket” sa znakom “dvostrukog koloseka”

Piše: Biljana Cpajak

Model dvostrukog koloseka bice sazet u jednom dokumentu sa dva priloga

Do pocetka oktobra, posle posete Havijera Solane i Krisa Patena Beogradu, bice potpuno jasna nova politika Evropske unije prema Srbiji i Crnoj Gori. Oni ce, prema najavama, tek tada otvoriti kompletan “paket” sa znakom “dvostrukog koloseka”, ciji sadrzaj treba da omoguci brzi napredak procesa stabilizacije i asocijacije SCG ka EU.

Iako su ovde, minule sedmice, boravili Stefan Lene, savetnik visokog predstavnika EU za spoljnu politiku i bezbednost, i Rajnhard Pribe, direktor Direktorata za Zapadni Balkan Evropske komisije, ipak nije “procurelo” bas mnogo detalja o “specificnim modusima” ispunjavanja uslova za potpisivanje sporazuma sa EU, nacelno dogovorenim jos pocetkom ovog meseca u Mastrihtu. Jer, oni su ovde bili samo kao prethodnica pomenute dvojice visokih evropskih zvanicnika.

Njihova izaslanicka misija uspesno je okoncana. I u Beogradu i u Podgorici – u koje su dosli da bi saznali koliko su odgovorni u Srbiji i Crnoj Gori zaista spremni da doprinesu onome cemu tezi Brisel – da SCG konacno brze krene putem priblizavanja EU, ali ne bilo kako, vec u skladu sa principom “jedan sporazum za jednu drzavu” – dobili su “zeleno svetlo” za novi pristup. Uz opste ovdasnje uverenje da zakljuci iz Mastrihta mogu da ubrzaju prikljucenje drzavne zajednice EU, posebno je izrazena nada da ponudjeni model treba da omoguci prevazilazenje prepreka u pridruzivanju EU, nastalih u harmonizaciji ekonomskih sistema.

Gosti iz Evropske unije preneli su, izmedju ostalog, obecanje da ce evropski predlozi, u potpunosti, postovati obaveze iz Ustavne povelje i dostignuti nivo unutrasnje harmonizacije ekonomskih sistema, na osnovu Akcionog plana. Tome ce, najavili su, biti pridodati predlozi odvojenih tehnickih resenja za pojedine aspekte carinske i trgovinske politike.

Detaljna razrada svega dosad recenog i analiziranog, po svemu sudeci, tek sledi, jer iz Brisela porucuju da zasad nemaju gotova resenja. Iz saopstenja posle pomenutih susreta sa politickim vodjstvom i u Srbiji i u Crnoj Gori mogucno je, medjutim, sklopiti prvi okvir nove politike prema SCG, koju njen evropski komesar Kris Paten vidi kao znacajnu promenu stava EU.

Sustina predloga strategije “dvostrukog koloseka” jeste: EU ce potpisati sa SCG jedan sporazum o stabilizaciji i pridruzivanju, ali sa dva protokola. Razgovarace se o tehnickim pitanjima, a ono sto je dosad postignuto u harmonizaciji i ekonomskih i politickih odnosa Srbije i Crne Gore ne bi trebalo da bude tema. Ostatak tek treba da bude nadgradjen.

– To je realnost i od nje ne mozemo pobeci… Tako smo svih ovih godina pregovarali i sa svetskim bankarskim i monetarnim institucijama, bas kao i sada, u pregovorima za uclanjenje u Svetsku trgovinsku organizaciju – prokomentarisao je objavljenu formulu Miroljub Labus, potpredsednik vlade Srbije, koji je posebno podvukao vaznost cinjenice da je najzad priznata realnost u SCG.

U Podgorici je, pak, posebno izrazeno misljenje da se time uvazava specificnost drzavne zajednice, “sto je od pocetka pristup vlade Crne Gore”. Premijer Milo DJukanovic nada se da ce se kroz konkretizaciju “dva koloseka” izbeci da Crna Gora ili Srbija, zbog razlicitih sistema, interesa i mogucnosti budu talac jedna druge na njihovom evropskom putu.

– Osnovna poruka EU nije razgradnja vec ocuvanje drzavne zajednice – uverena je Radmila Milivojevic, sekretar Kancelarije vlade Srbije za pridruzivanje EU, koja nam objasnjava da je ovo “relaksiranje uslova, gde se upravo kroz paralelne koloseke stvaraju kohezione snage, koje ce pribliziti ekonomske sisteme Srbije i Crne Gore, samim tim sto ce ih harmonizovati sa standardima Evropske unije”. Ovaj pristup za nju predstavlja “elegantan i ne mnogo naporan nacin”.

Dvostruki kolosek operativno znaci, prema njenom tumacenju, da bi buduci sporazum o stabilizaciji i pridruzivanju, koji bi Srbija i Crna Gora potpisale, fakticki bio jedan dokument, ali bi imao dva aneksa. Jedan aneks bi bio politicki, sto ukljucuje pitanje spoljnih poslova, funkcionisanja suda drzavne zajednice, ljudska i manjinska prava i bezbednost, sto bi bilo na nivou drzavne zajednice. Ekonomski deo, koji cini prilicna razlicitost ekonomskih sistema (u cemu je najveci deo trgovinskih deo) koja je opterecivala dosadasnji proces, prepusten je drzavama clanicama. Taj deo ce se, dakle, odvijati kroz paralelne koloseke. Ovaj drugi aneks bice prakticno sastavljen od dva aneksa.

Naglasavajuci da je ovo “vazan signal Srbiji i Crnoj Gori”, Milivojeviceva misli da EU ovim, zapravo, pokazuje da je svesna problema i da zato ublazava uslove. Recju, pitanje harmonizacije ekonomskih sistema Srbije i Crne Gore, kao uslov za izradu Studije o izvodljivosti, vise se ne postavlja.

Ovim potezom trebalo bi da bude uklonjena postojeca unutrasnja kocnica na putu nase evropske integracije.

–Ali, sada se u prvi plan apsolutno istice saradnja sa Haskim tribunalom – podvlaci Milivojeviceva.

Povodom moguce dileme o izlasku novog pristupa Evrope iz okvira Ustavne povelje i Beogradskog sporazuma, Zoran Lutovac kaze da se to ne postavlja, ukoliko se problem posmatra dugorocno, jer Srbija i Crna Gora jedino harmonizovane sa Evropom mogu u EU.

– Ukoliko taj pristup, pored toga, omogucava da se teskoce u kojima smo sada prevazidju, onda to ne mora da znaci krsenje tih sporazuma, nego, jednostavno, prilagodjavanje stvarnosti – smatra on.

Na nase pitanje da li se, sledstveno ovim promenjenim koracima u ekonomiji, mogu ocekivati i novine u politickom delu price o drzavnoj zajednici, pre svega u vezi sa neposrednim izborima, koji su pod znakom pitanja, ovaj analiticar najpre odgovara da “nema nekih cvrscih indikatora da bi to moglo biti, izuzev raspolozenja aktuelne crnogorske vlasti”.

Podsecamo ga da se culo i misljenje da bi nesuglasice oko neposrednih izbora trebalo resiti opet u trouglu Beograd-Podgorica-Brisel, a on kaze da dogovor o tome vec postoji. Obrazlozenje da su “novonastale okolnosti” ne moze da stoji, jer se govori o tome da drzavna zajednica nije funkcionalna. A ona, podvlaci Lutovac, nije funkcionalna, jer “ljudi koji je cine ne cine je funkcionalnom i efikasnom”. Zato, tesko da to moze da im bude argument za promenu dogovora.

Mada u ovom trenutku postoji, dakle, niz nepoznanica oko buducih koraka koji ce nam biti predlozeni iz Evrope, ocigledno je da je Briselu stalo da se drzavna zajednica ocuva i da se kao takva prikljuci Uniji. Prihvatanje ekonomskih posebnosti dve drzave clanice trebalo bi i da izbrise dosadasnja prebacivanja, poput onog da neko nekoga koci na evropskom putu. Svaka strana bice cenjena, uveravaju nas, prema “svojim zaslugama”.

POLITIKA