Prezira je vredno povlacenje uspesnih ambasadora da bi se napravilo mesta crnogorskim, ali je najdrasticnije bilo pristajanje da se na kadrove sa crnogorske (partijske) liste ne primenjuju kriterijumi za rad u diplomatiji!

Piše: Milan Pajevic

Iako je diplomatija SFRJ bila deo jednopartijske vlasti, oslonjene na vojne, policijske i bezbednosne strukture, bez parlamentarizma, slobodnog trzista, nezavisnog sudstva i medija i drugih atributa demokratije, jedan njen deo je pocivao na visokoobrazovanim profesionalnim kadrovima koji su bili prilicno uspesni u promociji interesa SFRJ.

Milosevicevu eru je obelezilo zatiranje skromnog pozitivnog nasledja i u diplomatiji, koja je transformisana u svoju suprotnost i od psihopatsko-kriminalizovanog rezima pretvorena u instrument svadje sa svetom i izolacije i kriminalizacije SRJ. Brutalno uspostavljanje primitivne vlasti je podrazumevalo uklanjanje svih koji nisu bili za promociju ratnohuskacke, ksenofobicne i sovinisticke politike.

Posto je Miloseviceva diplomatija u takvom stanju docekala 5. oktobar logicno je bilo da zapocne proces principijelnog “ciscenja” i uspostavljanja celovitog ustrojstva, a ne samo personalnih promena na vrhu. Ali, kao i u drugim oblastima, uz “nema revansizma”, zavladala je konfuzija i oklevanje, pa ministarstvo nije reformisano organigramski, proceduralno niti personalno, vec samo kozmeticki.

Grupa strucnjaka i pripravnici koji su tada dosli u SMIP morali su da se uklope u uglavnom nepromenjene modele, od kojih mnogi poticu iz sredine proslog veka. “Bezbednosne” pripreme u 2001. godini su podrazumevale citate Staneta Dolanca, kao i stav da je neprijateljska emigracija ona koja peva cetnicke pesme!

Uz odsustvo strukturnih promena, napravljeni su novi kompromisi na stetu Srbije i principa profesionalnosti. Obezbedjen je odnos pedeset prema pedeset pri rasporedjivanju ambasadora i ministara savetnika, jer za niza zvanja Crna Gora nije zainteresovana. Uveden je sesti pomocnik ministra, kako bi svaka clanica imala po tri, a dogovoreno je slanje “koambasadora” u multilateralne organizacije!

Prezira je vredno povlacenje uspesnih ambasadora da bi se napravilo mesta crnogorskim, ali je najdrasticnije bilo pristajanje da se na kadrove sa crnogorske (partijske) liste ne primenjuju kriterijumi za rad u diplomatiji! Punu odgovornost za te dogovore, koji su pravljeni daleko od javnosti i bez pisane forme, snose tadasnja rukovodstva Srbije i SMIP-a, dok najnoviji vrh diplomatije nastavlja istu servilnu politiku.

Pri tom vrh Srbije to dezorijentisano i pasivno posmatra i odobrava, kao i nove greske poslednjih meseci, gde se, uz odsustvo osmisljene strategije, kriterijumi i dalje zasnivaju na partijskim, plemenskim, kumovskim, burazerskim, finansijskim i drugim nakaradnim merilima, umesto na uspehu tokom studija, poznavanju jezika, umetnosti, kulture i uskostrucnih disciplina, opstem obrazovanju i kucnom vaspitanju, iskustvu, sposobnosti i rezultatima u medjunarodnoj komunikaciji, spremnosti na usavrsavanje i na ostalim “normalnim” kriterijumima.

Imajuci u vidu da je nasoj diplomatiji potrebno stratesko odredjenje i modernizacija, kao i da neumitno tece osamostaljivanje Srbije i Crne Gore, koje ce nastaviti evropske integracije na dva koloseka, negujuci sve prozimajuce veze, formiranje MSP Srbije je logicna neophodnost.

Bez obzira na dogovor sa Crnom Gorom, Srbija mora da zaokruzi svoju drzavnost, a nje nema bez spoljnopoliticke strategije, interesa i prioriteta. Njihovo sprovodjenje, pak, nije moguce bez specijalizovanog organa koji u medjunarodnoj komunikaciji “grize” za interese sopstvene, nazalost zaostale, zemlje koja je u svetu dozivljena kao remetilac medjunarodnog poretka i ciji je status krajem XX veka pao na najnize grane.

Bez modernih standarda i normi nemoguce je ostvarivati drzavne interese. Zato je MSPS neophodan savremeni organigram koji je povezan adekvatnim procedurama i opsluzivan samo visokostrucnim kadrom. Potrebno je najzad postaviti granicu politicko-partijskog uticaja (ministar i deo rukovodstva), a ostalo prepustiti neprikosnovenim zakonima profesije. MSPS treba da uz novu zakonsku regulativu bude deo opste modernizacije drzavne uprave.

Mora se ugraditi i snazna ekonomsko-privredna linija, kao i svi oblici civilne i alternativne diplomatije, sto podrazumeva angazovanje istaknutih sportskih, umetnickih, privrednih, naucnih i drugih udruzenja i pojedinaca. Mnogi uspesni i popularni gradjani vec nam sluze na cast, a na drzavi je da njihovim licnim inicijativama da organizovani institucionalni karakter.

Nova konzularna sluzba mora da postane istinski profesionalni servis, pre svega za potrebe nasih gradjana u inostranstvu.

Partijsko-udbaski mentalitet je obelezio period do 2000. godine. Konspiracijom i mistifikacijama su skrivane povrede ljudskih prava, greske i nesposobnost, a narocito malverzacije. Spoljnopoliticki sektor je bio netransparentan koliko i vojska i policija.

Novi aparat treba da obezbedi demistifikaciju i priblizavanje spoljne politike zainteresovanim institucijama, udruzenjima i lokalnim vlastima, te da omoguci upliv strucne i opste javnosti. MSPS mora da bude otvoren za javnost, da ima portparola i visokostrucnu sluzbu za odnose sa javnoscu.

Diplomatija je skup “sport”, ali ako je ustrojena da ostvaruje mnogostruke koristi za zemlju ulaganja u nju ce biti isplativa. Finansijski aspekt stvaranja MSPS je od ogromne vaznosti, jer je neophodno da mi, poreski obveznici Srbije, finansiramo, ali i da direktno kontrolisemo budzet sopstvene diplomatije. (Isto vazi i za gradjane Crne Gore, a i drugih zemalja.)

Zato je neodrziva praksa da Srbija finansira crnogorske diplomate da lobiraju za nezavisnost CG, a cesto i protiv interesa Srbije. Podjednako je neprihvatljivo da finansiramo neznalice i stetocine iz Srbije, uvek spremne da skrivajuci nesposobnost promene partiju i dodvore se novim gazdama. Zato vlada treba da odredi rok do kojeg ce Srbija finansirati sadasnji aparat, a od kada ce poceti da ulaze u sopstveni.

Da u Srbiji postoji ozbiljno javno mnjenje i da poreski obveznici shvataju sta i koga finansiraju ne bi bilo potrebe da Televizija BK poziva na strajkove. Ulica kneza Milosa bi bila puna demonstranata koji protestuju protiv poreza koji su neopravdano troseni ili cak suprotno njihovim interesima. Istovremeno, posmatrajuci razrusene vojne zgrade, ponovo bi se uverili u rezultate Miloseviceve “patriotsko-profesionalne diplomatije”, ciji preveliki deo opstaje do danas.

Milan Pajevic
Predsednik Odbora za
spoljnu politiku G-17 Plus