Spor oko imenovanja novog sefa vojnih kontraobavestajaca najavljuje ostrije sukobe na liniji Beograd–Podgorica

Piše: Dejan Anastasijevic

U ponedeljak 26. jula podgoricki provladin dnevni list “Vijesti” objavio je sturu vest da je odredjen crnogorski kandidat za mesto direktora Vojno-bezbednosne agencije (VBA, ranije Uprava bezbednosti, jos ranije KOS). Prema “Vijestima”, Crnogorci bi na tom mestu zeleli da vide pukovnika Zorana Boskovica, trenutno predstavnika Vojske Srbije i Crne Gore u jednom ogranku Pakta za stabilnost Evrope. Ovim je obelodanjeno ono o cemu se u obavestajnim krugovima odavno zuckalo: da izmedju Srbije i Crne Gore postoji spor oko toga ko ce popuniti upraznjeno mesto direktora Agencije. Naizgled nista narocito novo, jer je nesuglasica izmedju Beograda i Podgorice oko raznih kadrovskih resenja (pa i u Vojsci) bilo i ranije. Medjutim, s obzirom na ulogu koju je ova institucija imala u poslednjih petnaestak godina, kao i na to da je VBA trenutno jedina kontraobavestajna sluzba koja ima ovlascenja da deluje na celoj teritoriji SCG, jasno je da je rec o pitanju od prvorazrednog politickog znacaja.

Konkurs za direktora VBA otvoren je pre dva meseca, kada je odlukom Vrhovnog saveta odbrane general-potpukovnik Momir Stojanovic istovremeno unapredjen u general-pukovnika i premesten na manje osetljivu duznost komandanta Niskog korpusa. Povod da se Stojanovic odstrani sa mesta direktora bio je njegov intervju, dat mesec dana pre izbijanja nemira na Kosovu, u kome kaze da je njegova Agencija “operativno prisutna na teritoriji Kosova i Metohije”. Ova izjava ocenjena je kao politicki stetna iz najmanje dva razloga: najpre, predstavljala je javno priznanje da VSCG krsi vojno-tehnicki sporazum potpisan u Kumanovu 1999, koji predvidja potpuno povlacenje vojske (ukljucujuci i njene organe bezbednosti) iz juzne pokrajine; drugo, u martu je cesto citirana od strane albanskih lidera kao krunski dokaz da su martovski nemiri rezultat delovanja beogradskih tajnih sluzbi na Kosovu.

PITANjE NASLEDNIKA: Pomenuti javni nastup generala Stojanovica zapecatio je njegovu sudbinu, jer su na njegov racun i ranije bile upucivane teske optuzbe. Jedan svedok na procesu protiv Slobodana Milosevica u Hagu (inace Albanac, bivsi oficir VSCG-a) tvrdio je da je Stojanovic, u vreme kad je bio nacelnik bezbednosti Pristinskog korpusa, bio odgovoran za ratne zlocine protiv civila na Kosovu. Crnogorci, sa svoje strane, nisu mogli da mu oproste vise puta ponovljene izjave da albanski teroristi, pa cak i Al Kaida, imaju uporista u Crnoj Gori: to su videli kao pokusaj destabilizacije republike. Najvise je, medjutim, bilo onih koji su Stojanovica videli kao relikt proslog rezima. Tako je njegov odlazak sa duznosti, na kojoj je proveo tek nesto vise od godinu dana (postavljen je u vreme Sablje umesto Aca Tomica), naisao na odobravanje vecine.

U prvi mah, izgledalo je da ce pitanje Stojanovicevog naslednika biti reseno bez vecih nesuglasica. Kao logican izbor nametnuo se pukovnik Svetko Kovac, trenutno na funkciji zamenika direktora VBA, iskusni operativac koji je, povrh toga, zavrsio Nacionalnu skolu odbrane (tzv. Ratnu skolu) kao prvi u klasi. Osim toga, nepisano je pravilo da mesto sefa ove sluzbe popunjava njegov zamenik, kako bi se osigurao kontinuitet. Ta tradicija je u dugoj istoriji KOS-a retko bila krsena, a kad jeste, predstavljala je najavu tezih politickih lomova.

Proslog meseca, medjutim, iz Crne Gore su pocele da stizu glasine da je ova republika protiv imenovanja Kovaca, i da zahteva da novi direktor bude njihov kadar.

Na kraju, Crnogorci su se odlucili za pukovnika Zorana Boskovica, predstavnika SCG u Regionalnom centru za verifikaciju i implementaciju kontrole naoruzanja u jugoistocnoj Evropi (RACVIAC). Ovo telo, malo poznato siroj javnosti, ima sediste u Hrvatskoj i deluje u okviru Pakta za stabilnost Evrope; cilj mu je da doprinosi jacanju poverenja izmedju vojski zemalja u regionu. Oficiri koji sede u RACVIAC-u su uglavnom mladi, dinamicni oficiri, sa dobrim znanjem stranih jezika. To je slucaj i sa Boskovicem, koji je jedan deo skolovanja zavrsio u SAD, a nakon toga radio u sektoru za politiku pri Ministarstvu odbrane.

PRIPREMA TERENA: S obzirom na to da se niko u Srbiji nije zvanicno oglasio povodom najave o Boskovicevoj kandidaturi, tek ce se videti da li je on prihvatljiv izbor za Beograd. Vec sada se, medjutim, moze predvideti da ce tu biti problema. Srbija, a i dobar deo VBA, kakav je sada, ne bi volela nikakav diskontinuitet u Agenciji, a najvise strepe od toga da crnogorska vlada stekne detaljan uvid u mreze VBA u toj republici. Iako pukovnik Boskovic dosad nicim nije dao povoda da se veruje da je politicki blizak DJukanovicu, mnogima ce biti sumnjiv vec zbog toga sto ga predlaze Podgorica.

Treba imati u vidu da se kroz Vojsku prelama jos jedan sukob na relaciji Beograd–Podgorica, a to je pitanje Strategije odbrane, kljucnog dokumenta koji treba da bude osnov za odbrambenu doktrinu i citav niz drugih papira vaznih za normalno funkcionisanje Vojske. Radnu verziju tog dokumenta Podgorica je sa gnusanjem odbacila zbog jedne recenice kojom se VSCG-u daju ovlascenja da deluje ukoliko neka republika silom pokusa da se otcepi. Iz Beograda su stigla uveravanja da je ta recenica lose formulisana, pa cak i da je naknadno dopisana, ali je Crnogorcima to posluzilo kao povod da odbiju dokument u celini.

I jedan i drugi spor ukazuju da se Podgorica sprema na zaostravanje kursa prema Beogradu, i da priprema teren za nov politicki sukob. Savezni parlamentarni izbori, koji bi po Beogradskom sporazumu trebalo da se odrze do kraja godine, bice sledeci kamen spoticanja. Ukoliko se glasine da Podgorica nece pristati na te izbore pre referenduma pokazu kao tacne, onda je jasno zasto je DJukanovicu toliko stalo da zna sta mu VBA radi. U svakom slucaju, dok se Srbija i Crna Gora ne dogovore zele li da odrze svoju klimavu zajednicu, o neophodnim reformama u Vojsci ne moze biti ni reci.

VREME