E, da je Radovan, juce popodne, na dan Svetog Prokopija, mogao odnekud da doleti do Sula, da saslusa kako o njemu pesme spevavaju i uz gusle ih pevaju. Bilo bi mu milo, garantovano

Piše: Z.Saponjic

Do Celebica, cuvenog mesta u kome su pre dve godine Amerikanci licno “hvatali” Karadzica, bezmalo se moze dobaciti kamenom. Svi su cekali i zagledali da se iz sume ne pojavi “glavni junak”

E, da je Radovan, juce popodne, na dan Svetog Prokopija, mogao odnekud da doleti do Sula, da saslusa kako o njemu pesme spevavaju i uz gusle ih pevaju. Bilo bi mu milo, garantovano. U stvari, niko u sredu popodne, u seocetu na severu Crne Gore i nije bas mogao staviti ruku u vatru, da Radovan, odnekud, sa one strane granice, iz Bosne, iz neke gudure, uzivo ne prati prvi festival pesama spevanih o njemu.

Ono sto je jos za uvod u pricu o “Prvom revijalnom festivalu novog narodnog epskog i lirskog stvaralastva “Radovan”, kako je dogadjanje nazvano, vazno reci, jeste da je selo Sule na samo par kilometara od granice Crne Gore i Republike Srpske, i da se do Celebica, cuvenog mesta u kome su pre dve godine Amerikanci licno “hvatali” Radovana, bezmalo moze dobaciti kamenom. Sule su, inace, tipicno crnogorsko selo.

U centru skola, na uzvisini iznad crkva, kod skole jos jedna veca zgrada i na njoj zastava trobojka, okolo desetine dascara, svuda okolo, narocito ka Republici Srpskoj, grdna sumetina, sve gudure i klanci, puste planincine, da bi se u njima i puk vojske bez problema mogao sakriti.

Postace tradicija

U sredu popodne, kad sam posle Pljevalja i 30 kilometara lomatanja po izrovanim i izlomljenim putevima stigao u Sule, pred crkvom posvecenom Svetom Prokopiju, mestani i njihovi gosti igrali su uzicko kolo i to bas oko bine na kojoj je za koji minut trebalo da pocne festival. Iznad skromne drvene pozornice napravljene od dasaka, podignute na trupine, na belom platnu pisalo je “Prvi revijalni festival…” ispod krupnim slovima “Radovan”, a na bini od rekvizita stajala je samo jedna stolica i na njoj na belom papiru napisano – Radovan. Sve Crnogorke koje su okolo igrale kolo, sem nekoliko starijih gospodja, imale su – gole pupkove.

Onda je kolo stalo, na binu je izasao konferansije festivala, i cim je pomenuo Radovanovo ime, okolo se prolomio aplauz.

– U ime Boga, ovaj festival postace tradicionalan. Jer, Radovanom se zove najdrazi gost u svakoj srpskoj pravoslavnoj kuci, Radovan je prvi gost koji u kucu stize na Bozic ujutru, ime Radovan simbolizuje pozitivno stanje duha srpskog naroda – rekao je.

Festival je otvoren kolom, koje je odsvirao na fruli Radovan Drobnjak, konferansije je zatim okupljene podsetio da “ko kao junak udje u narodnu pesmu zivece vo vjeki vjekov”, a kada su prozvali narodnog guslara iz Cacka, Milica Saponjica, da otpeva prvu pesmu o Radovanu, u publici, pred crkvom nastade tajac. Prolomi samo jedan:
– De, de, junace…

Koji sekund kasnije, kada je gudalo udarilo u strune gusala, i kada je guslar prvi put pomenuo Radovana, poljanom se prolomio aplauz…
– To, junace… Pravo zboris…
– Ej, da zapjevam, imam i o kome, o veliku vitezu srpskome, o osvetniku kosovskome (…), vodji Srpske Republike, a Radovan Karadzic se zove… – potekle su reci pesme, pa onda nastavak:
– Sinu munja sa mracnih visina, a mutna se zatalasa Drina, sinu oganj a iz ognja toga, eto vodje srpskoga naroda…

– Ih, kako ga opjeva… – ote se u tim trenucima gotovo placnim glasom jednom od potresenih posmatraca, a guslar nastavi:
– Krst mu zlatni u desnici sija, svak bi reko gromovnik Ilija…

Uz nastavak pesme svima okolo stegose se grla:
– No slusajte, braco moja draga, Radovana traze nam ih Haga, suvo zlato za njega daju, no Radovan nije za prodaju…

Tek kraj pesme, opet vrati dobru atmosferu. I ohrabri posmatrace:
– Strasno je Romanijom proci, a kamoli Radovanu doci…

Ko je izdao vuka s Romanije

Okolo mnogi su izvijali glave i posmatrali strasnu sumetinu, koja je zaklanjala pogled ka Bosni… Pogledali, e da li gde Radovana…
Posle guslara, stihove je na bini citao pesnik Slobodan Vucetic.

– Bogomi si dobro reko – ocenise njegov nastup, a onda je uz gusle zapevao jos jedan guslar, Milan Mrdovic iz Nove Varosi.

– Hocu srpskog da opevam lava, sto ga krije u gori jelika, ne moze mu nista Amerika… – zapoce pesmu Mrdovic, a okolo se ponovo prolomi aplauz.

Sa odobravanjem propratise i kraj njegove pesme:
– Ko izdao vuka s Romanije, ognjiste mu opasale zmije…
Pevao je zatim narodni guslar Cedo Cavic, a kada prozvase Raja Vojinovica, autora jedne od prvih i vecine pesama o Radovanu, masa se ponovo zatalasa.

Jeknuse gusle.

– Neka celo srpstvo cuje, s Romanije hajduk porucuje, srpski hajduk Deli Radovane…Da je meni Srbi braco mila, da sam soko pa da imam krila, da preletim preko srpskih gora, do mojega Durmitora…
– Svaka ti cas…
– Zapjevaj, do vjeka pjevo…
– Sanac mi je zelena dolina, uzdanica puska od celika, cuvaju me sa planine vuci, ne smiju mi udariti Turci…

Festival je zavrsen tako sto su sva cetvorica guslara na bini zajedno, uz pratnju iz publike, otpevali pesmu, himnu o Radovanu:
– Sve odavde preko Romanije, sve su straze onoga sto traze, a patrole, a patrole koga Srbi vole. Radovane bojis li se koga, samo Boga i vise nikoga. Romanijo goro nad gorama, pozdravi nam brata Radovana…

U suton, dok je na okolne sumetine padala tama, pa su izgledale mnogo strasnije no tokom dana, pred crkvom u Sulama, a u selu, na Svetog Prokopija je i seoski sabor, i dalje se pricalo o Radovanu.
Jedan od novopecenih pesnika recitovao je u jednoj od saborskih satri pred citavom grupom:
– Radovane izadji iz rupe, da te Karla poljubi u …

Zabrinuta baba

Na saboru u Sulama, prekjuce, prepricavao se i dogadjaj sa Romanije, od pre koju godinu. Pevali su guslari – Radovane sidji sa planine, nisi siso cetiri godine, skocila je baba iz publike:
– Sta da silazi, da ga ovi zlotvori uvate…

Glas Javnosti