Otvaranjem dosijea postalo bi ocigledno da su mnogi sadasnji srpski politicari bili dousnici i saradnici tajne policije i da su ne mali broj stranaka osnovali, finansirali i njihovu politiku usmeravali pripadnici tajne policije

Piše: Slobodan Cuparic

Autoritarizam zakonito proizvodi nepravo: povredu ljudskih prava, privredni kriminal, nekaznjeno krsenje zakona od strane visokih funkcionera, zloupotrebu moci, izborne kradje, politicke likvidacije, ratne zlocine i slicno. Svaka nova vlast koja dodje na mesto slomljenog autoritarnog rezima i opredeli se za pravnu drzavu, neizbezno se suocava sa dilemom kako ce se odnositi prema toj tamnoj strani i zlu autoritarne proslosti. U odgovoru na to pitanje iskristalisala su se u drugoj polovini dvadesetog veka dva moguca stava: politika savladavanja autoritarne proslosti – takozvana politika secanja (Nemacka nakon ujedinjenja, Ceska, Madjarska) i politika nesavladavanja autoritarne proslosti – takozvana politika zaborava (Grcka, Spanija, Portugal nakon sloma diktatorskih rezima u tim zemljama sedamdesetih godina. Moguce je da jedna zemlja krene putem politike zaborava, a potom predje na politiku secanja i obrnuto, kaze u intervjuu „Nezavisnoj Svetlosti” Jovica Trkulja, redovni profesor Pravnog fakulteta u Beogradu, osnivac i saradnik Centra za unapredjivanje pravnih studija (CUPS), komentarisuci pitanje zasto je Uredba o dosijeima proglasena neustavnom, a zakon o lustraciji ostao mrtvo slovo na papiru. – Opozicija autoritarnom rezimu u Srbiji nije se opredelila za raskid i savladavanje zla autoritarne proslosti. Doduse, DOS je posle petooktobarskog prevrata 2000. obecao da ce krenuti u rasciscavanje sa autoritarnom prosloscu. Nazalost, to obecanje nije ispunio. Gotovo sve sto je dosovska vlast nevoljno i neodlucno preduzela na ovom planu danas ne postoji, izjalovilo se, proglaseno je neustavnim ili nije bilo prihvaceno. Uredba Vlade Republike Srbije o skidanju oznake poverljivosti sa dosijea vodjenih o gradjanima u SDB od 25. maja 2001. godine proglasena je od strane Ustavnog suda neustavnom. Komisija za istinu i pomirenje nije prezivela formiranje zajednice SCG, Zakon o odgovornosti za krsenje ljudskih prava od 30. juna 2003. ostao je mrtvo slovo na papiru, Zakon o ekstraprofitu nije primenjen… To je, ukratko, porazni saldo dosovske vlasti u Srbiji na ovom planu.

NS: Kakav je stav nove vlasti u Srbiji po tom pitanju?
TRKULJA: – Dok se DOS, bar deklarativno, zalagao za savladavanje zla autoritarne proslosti, nova vlast, predvodjena premijerom Kostunicom, utemeljuje novi odnos prema proslosti – obnavljanjem vrednosti koje su cinile tu autoritarnu proslost. Stavise, poslednjih meseci prisustvujemo obnovi vrednosti, postulata i mehanizama vladavine koji su carevali u nasoj autoritarnoj proslosti. Pasivnost prema kreatorima, snabdevacima, arhivarima i korisnicima tajnih policijskih dosijea o politickim protivnicima i oklevanje kakvo su politicari i vlast u Srbiji pokazivali i pokazuju prema otvaranju tih dosijea, jednostavno nisi spojivi sa prelaskom policijske i partijske drzave u drugi red i ulaskom u predvorje kompetitivnih drustvenih sistema.

NS: – Mozete li navesti neke primere?
TRKULJA: – Eklatantan primer je postavljanje za ministra pravde sudije koji je simbol politike politickog pravosudja, dakle onog pravosudja koje je zavisno, koje predstavlja ispostavu politickih mocnika i koje je po njihovom nalogu sudilo „deliktu misljenja” i progonilo autonomne, kriticki nastrojene mislece ljude. U proteklih sto dana vladavine, nova vlast je dala brojne priloge obnovi vrednosti autoritarne proslosti. Jedan od „najsjajnijih” je Zakon o pomoci haskim optuzenicima. Rec je o pogubnom i retrogradnom „zakonu o osam privilegija” sto optuzenika, sto clanova njihovih porodica, a koji predstavljaju simbole i eksponente zla za vreme vladavine Slobodana Milosevica.

NS: MUP i BIA, na izjavu CUPS-a o potrebi otvaranja policijskih dosijea, odgovaraju u stilu: sada nije vreme za takve razgovore. Kako to objasnjavate?
TRKULJA: – Doista, nevladine organizacije Centar za unapredjivanje pravnih studija i Centar za antiratnu akciju aprila ove godine uputile su ministru unutrasnjih poslova i direktoru BIA model Zakona o dosijeima Sluzbe drzavne bezbednosti Republike Srbije, s predlogom da se ova materija regulise zakonom, koji bi uredio postupanje sa dosijeima i podacima vodjenim u SDB Republike Srbije od 13. maja 1944. godine do dana stupanja na snagu ovog zakona. Kao sto ste primetili, njihov odgovor je negativan. Oni, zapravo, izrazavaju stav nove vlasti da otvaranje dosijea nije prioritetno pitanje, vec da sustinu problema predstavlja mogucnost njihove zloupotrebe. Pri tom se previdja da su „mogucnosti zloupotrebe” moguce ukoliko se otvore dosijei – ali jos vise ako se ne otvore. Ovakav odgovor MUP-a i BIA izraz je strategije nove vlasti – strategije restauracije. Naime, dok je dosovska vlast sa premijerom indjicem na celu vodila politiku kontinuiteta, nova vlast, sa Kostunicom na celu, vodi politiku restauracije kljucnih poluga autoritarnog rezima koje je utemeljio Slobodan Milosevic. Rec je o mehanizmima uspostavljanja monopola nad finansijskim kapitalom, ideoloskim aparatima (medijima), drzavnim i represivnim aparatom (policijom i vojskom).

NS: Kako vidimo, vi nemate nameru da odustanete od svoje inicijative. Sta cete dalje raditi, posto ne prihvatate obrazlozenje da nije vreme za takve razgovore?
TRKULJA: – Ostajemo dosledni onome sto smo postavili kao cilj 1998. godine, kada je grupa otpustenih i suspendovanih profesora beogradskog Pravnog fakulteta formirala CUPS. Baveci se svojom strukom, nastojimo da prokrcimo put pravnoj drzavi i vladavini prava u Srbiji. U tom kontekstu, smatramo da je potrebno stvoriti uslove, izmedju ostalog, za donosenje Zakona o otvaranju dosijea. To je jedan od kljucnih koraka ka raskidu sa prevazidjenim nacinom razmisljanja policijske drzave i vodjenja politike koja se u ogromnoj meri oslanja na manipulaciju tajnim i drzavnim sluzbama i podacima koje su one sakupljale. Sigurni smo da bi ovakav zakon, osim sto bi sprecio zloupotebu tajnih podataka samom cinjenicom da bi oni postali javni, sprecio i otimanje politickih stranaka oko prevlasti i uticaja nad vojskom i policijom – i omogucio da se ove institucije reformisu i postanu servisi drzave, a ne pojedinaca ili raznih politickih opcija. U tom smislu cemo iznositi argumente strucnoj i siroj javnosti, a verovatno cemo uputiti i predlog predsedniku Vlade.

NS: Zasto je toliko bitno otvaranje dosijea?
TRKULJA: – Pre svega, da se zrtvama prethodne autoritarne vlasti i svim gradjanima omoguci uvid u ta akta – kako bi potpunije razumeli sopstvenu sudbinu i mehanizme autoritarne vladavine. Otvaranje tajnih dosijea treba da omoguci: lustraciju aktera i beneficijara autoritarne proslosti. Pored toga, otvaranje dosijea znacilo bi jasan i konkretan raskid sa prethodnim rezimom i pokazalo, na vrlo praktican nacin, novi demokratski obrazac u drzavi – drzavi bez tajnih policija koje se bave proizvoljno imenovanim unutrasnjim neprijateljima. Time bi bio ispunjen osnovni preduslov da se zapocne sa pravom reformom Sluzbe drzavne bezbednosti. Otvaranje dosijea takodje je preduslov za rehabilitaciju zrtava, kao i za naucno i drugo izucavanje posledica prethodnih autoritarnih rezima. Na taj nacin bi otvaranje tajnih sluzbi prema gradjanima znacilo zatvaranje dosijea protiv gradjana. Dakle, otvaranje dosijea je potrebno zarad suocavanja s prosloscu i sistemima vrednosti u okviru kojih su gradjani ziveli u vreme nedemokratskog rezima.

NS: Zasto kod politicke elite ne postoji volja da se ovakvi propisi donesu?
TRKULJA: – U Srbiji nema pocetnih uslova za donosenje seta zakona koji se odnose na pravno savladavanje autoritarne proslosti i u tom kontekstu otvaranje dosijea, jer nema jasnog razgranicenja izmedju zrtava i pocinioca. Ovde je bilo isuvise dobrovoljnih saucesnika bivseg autoritarnog rezima, posebno policije, kao i takozvanih prevrtaca i preletaca iz jednog tabora u drugi. Ipak, kljucni razlog je nepostojanje volje politicke elite za savladavanje zla autoritarne proslosti; jos manje za odgovornost funkcionera i beneficijara bivseg rezima za krsenje zakona i ljudskih prava. Toj eliti, koja je vecim delom izasla iz Milosevicevog autoritarnog sinjela, jasno je da bi time dozivela diskvalifikaciju, te morala da napusti politicku arenu.

NS: Da li su mozda i neki od aktuelnih politicara bili saradnici policije?
TRKULJA: – Otvaranjem dosijea postalo bi ocigledno da su mnogi lideri partija i politicari u Srbiji bili dousnici i saradnici tajne policije. Da su ne mali broj politickih stranaka osnovali, finansirali i njihovu politiku usmeravali pripadnici tajne policije. Otuda je brojnim politicarima jasno da bi otvaranjem dosijea odsekli granu na kojoj udobno sede vise od petnaest godina.

NS: Otvaranje dosijea podseca na otvaranje Pandorine kutije. Sta bi pokuljalo iz nje?
TRKULJA: – Uporedna iskustva upozoravaju da je otvaranje procesa savladavanja autoritarne proslosti slicno otvaranju Pandorine kutije. To je izuzetno delikatan i mucan posao sa puno neprijatnih posledica, koji je Adam Mihnik s razlogom uporedi s „udarom granate u septicku jamu: neki ce od toga poginuti, neki biti povredjeni, a svi ce biti uprljani”. Sta bi sve pokuljalo iz srpske Pandorine kutije u ovom trenutku – ne smem ni da pomislim. Medjutim, ma kako to suocavanje sa zlom autoritarne proslosti izgledalo mucno, ma kako savladavanje tog zla bilo bolno – to se mora uciniti. Kategoricki imperativ naseg drustva glasi: zlo autoritarne proslosti mora se savladati – da se ne bi ponovilo. To savladavanje zla odvija se na dva koloseka. Prvo, revidiranje posledica delovanja nepravne, partijske drzave, otvaranje dosijea, rehabilitacija, denacionalizacija, odgovornost javnih funkcionera za krsenje ljudskih prava… I drugo: savladavanje proslosti iza ratnih pohoda, krvavih etnickih sukoba, vrsljanja (para)vojski i (para)policija, ratnih zlocina… Nazalost, mi smo suoceni s imperativom savladavanja autoritarne proslosti istovremeno na oba koloseka.
NS: Koliko je istine u pretpostavci da politicke faktore u Srbiji proslost zanima pre svega „preradjena” – naknadno interpretirana i upotrebljena u dnevno-politicke svrhe?
TRKULJA: – U potpunosti se slazem sa tom tezom. Nazalost, suoceni smo s procesom ne prevladavanja i savladavanja, vec prerade proslosti i izmene kolektivnog pamcenja. Jer, prosli dogadjaji i zbivanja prevrednuju se tako sto se pojedini aspekti zanemaruju ili se prenaglasavaju, a u funkciji opravdanja nekih zaokreta i potreba u tekucim drustvenim procesima i aktuelnoj politici. Tako, na primer, dosovska vlast je stavila teziste na savladavanje zla autoritarne proslosti, vezano za finansijske monopole i finansijske transakcije – ekstraprofiteri, etnicki sukobi, ratni zlocini, krsenje ljudskih prava… Na drugoj strani, nova vlast u Srbiji teziste pomera na ostala zla autoritarne proslosti kao sto su: organizovani kriminal i njegova sprega s nosiocima politicke moci, (ne)legalno delovanje policije i vojske, posledice uvodjenja vanrednog stanja…

NS: Zalazemo se za pravnu drzavu, za vladavinu prava, a bunimo se protiv lustracije i otvaranja dosijea… Ima li tu neiskrenosti, hipokrizije?
TRKULJA: – Ako izuzmemo pojedine teoreticare (Kostu Cavoskog, Mirjanu Stefanovski i nekoliko drugih), koji iskreno veruju i tvrde da su lustracija i otvaranje dosijea principijelno nespojivi sa pravnom drzavom i vladavinom prava, mislim da je kod vecine ostalih politicara, (ekstra)profitera i beneficijara, dousnika i saradnika autoritarnih rezima koji su krseci zakone i prava svojih sugradjana stekli moc i bogatstvo – po sredi neiskrenost i hipokrizija koju pominjete. Doduse, njima su usta puna pravne drzave i vladavine prava, ali su im u rukama i dalje autoritarne toljage partijske drzave i vladavine pravom. Za njih su pravna drzava i vladavina prava bili i ostali pravno-politicke bajalice.

NEZAVISNA SVETLOST