Svi velikodrzavni sanjari su duhovna braca, samo im se mape nikako ne podudaraju

Piše: Teofil Pancic

Svi velikodrzavni sanjari su duhovna braca, samo im se mape nikako ne podudaraju

Mozda je ovo pravi trenutak da se izadje pred javnost s konstruktivnim predlogom koji bi, cvrsto sam uveren, doneo trajni mir i stabilnost u ovaj deo sveta: svakoga – ali ama bas svakoga – ko ima stanovite politicke ideje, vizije i ostala javljanja, a ko te svoje Genijalnosti ume, moze i hoce da iskaze kroz prigodno prezentovane geografske karte iliti mape kojima se, jelda, lepo, “prirodno” i “jedino pravedno” oblikuje, zaokruzuje ili razgranicava ovo-ili-ono, treba momentalno i trajno izolovati u Mentalnoj Instituciji s najstrozim rezimom nadzora, zakljucati ga i potom zaboraviti gde je kljuc!

Oh, ali zar se moze tako “pausalno” presudjivati, crni autore, jadan ne bio? Mozda je nesto pametno i korisno u pitanju? Ma jok, sasvim iskljuceno. Stvar je, naime, u tome da je mahanje mapama (inace – secamo se valjda – omiljenim ratnim rekvizitom Radovana Karadzica i slicnih rasistickih pervertita) u danasnjem u najmanju ruku evropskom kontekstu samo po sebi nedvosmislena “poruka”, elem, da su “mape” – kojima se toboze konstruktivno, demokratski i nadasve miroljubivo ispravljaju ove ili one prestrasne istorijske etnonepravde, odnekud uvek bas na stetu Naseg Naroda, koji god bio – zaseban komunikacijski kod, koji u startu diskvalifikuje onoga ko bi nam bas tim i takvim sredstvom kanda imao nesto o necemu poruciti. E, zato tog bekriju prvo treba efikasno onemoguciti, a tek onda mozda pitati o cemu se konkretno radi…

Povod ovim gorkim razmatranjima pojava je opskurne madjarske ultranacionalisticke organizacije “Omladinski pokret 64 zupanije” koja je nekim svojim bizarnim kvazimarketinskim akcijama digla nesto prasine u vojvodjanskoj javnosti. Doticni zanesenjaci – inace sasvim marginalni na sceni maticne drzave, pa su se valjda zato preorijentisali na izvoz svoje ukvarene robe u “zagranicna podrucja” onomad Nepravedno Otudjena Od Matice – distribuisu naokolo nekakve mape virtuelne “multietnicke regije” koja “obuhvata” severnu i povelike delove srednje Backe, kao i manji deo Banata. A sta ce im to, pitate se vi, naivni kao da se nikada niste sreli s po zivot opasnim Ludilom juznoslovenskih Kartografa iz poznih osamdesetih i ranih devedesetih? Zar nije bilo dosta belaja? Ih, nemojte ni sumnjati da oni nisu radi kavzi, naprotiv, svima zele Sve Najbolje (bas kao i Radovan onomad, ama ga dusmani ne razumese…), i njihovo mapovanje nije upereno protiv Drugih, nego samo za spas vlastitog napacenog naroda: sve sto oni zele jeste stvaranje nekakve mutantne, blago interdrzavne “regije sa madjarskom vecinom” na “etnickim i istorijskim madjarskim prostorima” koja bi, dejtonski receno, gajila “specijalne i paralelne veze” sa maticnom zemljom, docim bi formalno ostala tu gde jeste. Mislim, vrlo formalno. Bas kao Republika Srpska u BiH, ako me razumete…

Oko akcija ove grupe beslovesnih naci-lunatika sa obeju strana granice kojima je hoszu lepes malko odvise udario u glavu, nadiglo se nesto ne bas suvisle i ne bas principijelne “moralne panike” po pokrajinskim i prestonickim medijima: od silne filistarske (ju, naopako, komsinice!) iznenadjenosti & uvredjenosti sto i medju Madjarima, zamislite, postoje “ekstremisti” – a mi mislili da je tako nesto dozvoljeno samo Nama, docim svi ostali moraju biti ama do poslednjeg razumni i fini ako hoce da ih i dalje ljubazno trpimo! – gotovo niko nije stigao da primeti kako se radi o ridikuloznoj “revizionistickoj” organizaciji bez clanstva i uporista juzno ili severno od Horgosa i Kelebije, i da bi joj, daleko bilo, stvarnu popularnost u buducnosti moglo doneti samo dodatno nagomilavanje frustracije i ocaja madjarske manjine, koja lepo vidi kako oslobodjena Madjarska vec deceniju i po postojano svakog dana u svakom pogledu napreduje, dok Srbija, Vojvodina ili kako se vec zove ovaj devastirani post-Yu restl u kojem se vec zaista predugo tupo pretrajava u neradu i neredu, i dalje spektakularno mamurno glavinja po bespucu, i to uz nepokolebljivo retardsko uverenje vecine kako je Strasno Lukava sto radi sve ono sto niko drugi vise nece… E, ta prirodna frustracija, to je ono sto ni srpski demokratski mejnstrim uopste ne razume, jer je izgleda sistemski lisen sposobnosti elementarnog uzivljavanja u poziciju Drugog. Pa hajde, brothers & sisters, mrdnite tim navodno gradjansko-demokratskim mozgom i probajte jednom da zamislite tu situaciju: zemlja u kojoj ljudi govore vas maternji jezik vec je u Evropskoj uniji, dakle tamo gde biste i vi hteli da budete, jerbo ste normalni; u isto vreme, zemlju vaseg rodjenja i zavicaja (drzavljanstva, pasosa, vojne i poreske obaveze…) niko i dalje ne moze da uhvati ni za glavu ni za rep; pri tome se ovde mnoze grupe Ludaka koje bi da im svakodnevno sluzbouljudno dokazujete “lojalnost”, a vasi prvi srpski susedi iz, stajaznam, Ade, Sente, Topole ili vec od koekude, znatnom vecinom glasaju za radikale! Ej, za radikale! Za one pustopasne momcice koji su zaista cinili sve ono o cemu glupani i glupanije iz “64 zupanije” samo govore (i crtaju…), i pri tome kroz sve ove sramne godine nisu bili nikakva ekscesno-ekscentricna manjina nego apsolutni mejnstrim spske politike! I to su i dan-danas, pa dobio Toma Nikolic izbore ili ne. Sta biste, dakle, vi mislili o tim i takvim ljudima, i koliko biste bili voljni da kolateralno delite njihovu samoizabranu suicidalnu sudbinu?

A u medjuvremenu, Toma Nikolic sanja svoj Veliki San, onaj o viroviticko-karlobaskoj Velikoj Srbiji, poetski zaneto objasnjavajuci zagrebackom “Globusu” kako je to tak normaljno, i kako on, stavise, nema nista protiv da neko u Bosilegradu sanja o tome da je to Bugarska, ili da neko drugi sanja o Kanjizi kao o delu Madjarske. Bog te, kakvo ganutljivo bratstvo sanjara, sav sam se zarozao! Uostalom, tacno je to – svi su Kartografi duhovna braca, samo im se karte nikako ne podudaraju. Ali ono sto ih vaistinu ujedinjuje potpuno je odsustvo maste: oni iskreno ne mogu da veruju da ima ljudi koji ne funkcionisu u tom pojmovno-vrednosnom registru, koji ne sanjaju njihov Veliki San, koji su nezainteresovani za njihovu kartografsku zanr-scenu jer su se vec dovoljno nagledali njenih krvavih posledica.

Vreme