Trasiran je pravac u kom se kreće crnogorsko društvo – kontinuirani i sve dublji i konsenzualniji totalitarizam

Piše: Tim Anime

Kao pripadnice isključenog dijela građanstva za koje u Crnoj Gori dosledno i uporno nema mjesta, izražavamo zabrinutost zbog smjera koji uzima novouspostavljena saradnja između države i nevladinog sektora. Prvi koraci nove vlade i način na koji se pristupilo uspostavljanju "širokog konsultativnog procesa" trasirali su pravac u kom se kreće crnogorsko društvo – kontinuirani i sve dublji i konsenzualniji totalitarizam.

Dok međunarodni istraživači naš goli strah proglašavaju "nadom" na osnovu istraživanja koje jasno ukazuje na postojanje autoritarnog režima, odavde – iznutra – promjene su očite, a indikatori jasni – nakon top liste crnogorskih NVO objavljene krajem prošle godine u dnevnim novinama, uslijedio je izbor prvog tima civilnog sektora od strane novog selektora. Ostali ne samo da nisu pozivani, nego nisu ni sa jedne adrese niti blagovremeno i potpuno informisani o različitim aktivnostima sprovedenim u ovom cilju.

Ovom prilikom iznova naglašavamo da je reprezentativnost u civilnom sektoru veoma diskutabilna kategorija, posebno kad nije stvar unutarsektorskog dogovora ili konsenzusa, već percepcije od strane državnih institucija ili arbitrarnog izbora pojedinaca. Pitanje je kakav kredibilitet u civilnom sektoru mogu imati predstavnici/ce organizacija uključenih u dijalog sa vlastima koji svojim učešćem daju legitimitet kako samom procesu, tako i njegovim činiocima.

U postojećem sistemu nisu svi srećni, niti svi ćute. Ti koji govore uprkos atmosferi opštenarodne nade i straha (kombinacija koja ne predstavlja paradoks, naprotiv), bivaju ekspresno etiketirani, proglašeni ili ludim ili neprijateljima. Sistem koji medikalizuje i dijagnostificira neslaganje i otpor najbolje govori o svom demokratskom potencijalu. Zato nova garnitura mudro ćuti, ali mnogo odlučnije izopštava.

Zato, poklanjamo svima onima koji marširaju u širokom frontu varljive nade za vikend Balaševićevu pjesmu za – Dobro jutro u probuđenom ponedjeljku!

P.S. Nije li vrijeme da nadu zamijenimo otporom svemu što nam je ponudila družina na vlasti još onda kada smo prvi put čuli/e ovu pjesmu. Pročitaj /poslušaj sa pažnjom, zbog otpora danas, "sinovima" političkih očeva koje smo tada pustili da ruše sve pred sobom.

Putuj Evropo

O, nisu krivci primitivci što su pokupili mast.
Korov nikne di god stigne. Ma, svaka njima čast.
Krivi smo mi.

Otkud svi ti paraziti što su nam zagustili?
Nemoj stari moj, krivi smo mi što smo ih pustili.
Ma, šta su znali đenerali i brkati majori?
Jedino da viču: "Pali!", ali – nisu najgori.
Krivi smo mi!

Ni svi ti silni infantilni što su puške sanjali.
Ne, ne derane. Krivi smo mi što smo se sklanjali.
Putuj Evropo, nemoj više čekati na nas.
Ne pitaj mnogo, dospećeš i ti na rđav glas.
Putuj planeto, super smo se družili.
Nama je lepo, taman kako smo zaslužili.
Nisu krivci depresivci, lutaju psihopate,
što su rušili pa sada nama nude lopate.
Krivi smo mi.

Nisu krivi sedativi što ih nisu sputali.
Sorry matori, krivi smo mi koji smo ćutali.
Putuj Evropo i pošalji nam malo peciva.
Nama je dobro – sreća jedna neizreciva.
Putuj planeto, ovde se vrag priziva.
Nama je lepo. Slika jedna neopisiva.
Putuj Evropo, nemoj više èekati na nas.
Ne pitaj mnogo, dospeæeš i ti na rđav glas.
Putuj planeto, super smo se družili.
Nama je lepo, taman kako smo zaslužili.
Putuj Evropo i pošalji nam malo peciva.
Nama je dobro – sreća jedna neizreciva.
Putuj planeto, ovde se vrag priziva.
Nama je lepo. Slika jedna neopisiva.
Putuj Evropo, nemoj više čekati na nas.
Ne pitaj mnogo, dospeæeš i ti na rðav glas.
Putuj planeto, super smo se družili.
Nama je lepo, taman kako smo zaslužili.
Putuj Evropo i pošalji nam malo peciva.
Nama je dobro – sreća jedna neizreciva…