Piše: Ljupka Kovačević*

Od danas počinje demokratija, uskliknuše, od danas ili od nas počinje država, Evropa i sve blagodeti življenja u Crnoj Gori. Od danas počinje dijalog, od danas ste vi akterke društvenih zbivanja, od danas se ima uvažavati rodna ravnopravnost i pretučene žene, od danas ćemo se truditi da uradimo sve po evropskim standardima. Zajedno!

To što skoro dvije decenije predstavnice ženskih organizacija ukazuju na ove probleme, što uče, šire znanja, zastupaju žene, obezbjeđuju sebi primanja i porez ovoj državi, puj pike ne važi!

Ne važe ni godine rada, ni mjeseci saradnje, ni dokumenta u čijem ste pisanju učestvovale, oko kojih su vas bezdušno varali a onda jedanput godišnje (najčešće pred izbore) pravili sastanke "saradnje" .

Kako cvjeta  demokratija u Crnoj Gori! Cvjetala bi i dalje, ali ono što je napisano konačno mora biti i aktirano. Evropa, osim ljubaznosti, ima i standarde i propise i jasne uslove bez obzira na naklonosti i nenaklonosti. Postavljena su pitanja i očekuju se objektivni odgovori.

Evropa, svakako, zna da ovdje godine za muškarce počinju januarom, ali će učiti da za žene počinju  martom! Učiće da ovdje i jedne i druge drže u neznanju o njihovim pravima. Da je opasno  drznuti se  da mislite ili, nedaj bože, nešto kažete javno o tim pravima. Oduzeće vam čak pravo na uznemirenje!

A tako su  se lijepo smijali tvrdeći da se neće sprovoditi Zakon o rodnoj ravnopravnosti. I, naravno, sa veličanstvenim mirom ga ne sprovode ni oni ni njihove institucije. Ni njihovi Univerziteti, ni njihovi mediji, ni njihova Vlada, ni njihovo zdravstvo, ni njihovo obrazovanje, ni njihova socijalna zaštita, ni njihovi uspješni biznismeni. A zašto i bi?  

Uostalom,  ako vam nešto nije pravo, "ukoliko cijenite da je važno, napravite dopis i pošaljite EK- oni će to potpuno sravniti kao doprinos analizi položaja i prava žena u Crnoj Gori" (podpresjednica Vlade Gordana Đurović). Poruka vam mora biti jasna, nemate se za šta obraćati institucijama svoje države, vi ste ekskomunicirani  i nemojte se žestiti, vi ste već definisani neprijatelj i ponašajte se u skladu sa tim. Vi ste, inače, strane plaćenice. Nemojte pitati i nemojte kritikovati, to ne rade "fino vaspitane dame", one imaju firmiranu odjeću i tihe glasove kontrole, one imaju i partije, pa ima ko da govori u njihovo ime ili one već imaju nekog iza sebe za poštovanje. Vi nemate nikog, vi ste "radikalne", a mnogo, mnogo češće  frustritane.

Oni će napraviti šaradu od vaših napora da date ženama znanje i utičete na osvješćivanje. Oni će vas optužiti da politizujete. Oni o pravima pojma nemaju, a o politici još manje. Oni znaju o moći, o sili, o kabinetima, o ugroženosti države, o boji očiju vašeg pretka, ako dođe vrijeme. Oni znaju da nemate moći, ali ne podnose mogućnost da ih se ne plašite. Sumnjaju da ste  spremni da radite za opšte dobro, jer ne razlikuju opšte dobro od svojih fotelja. Neprimjereno je da javno  saopštavate svoje misli o organizaciji društva. Zabranjeno vam je da mislite duže od 5 min. Za vaše dobro i zadovoljstvo svih. U medijima ćete  biti izbrisane sa spiska govornica ili interpretirane u skladu sa njihovim mnenjima, jer je sve bolje nego prihvatiti da postoji i drugačija politika nego ova ovdašnja, da postoji odgovornost za činjenje i nečinjenje.

Autoritarna svijest je savršen kišobran za autoritarnu vlast. I nije problem u svijesti nego u vlasti i institucijama. I u poimanju politike. Da ne bi bilo zabune prenosim citat Ane Tristan o ženskom pokretu.

"Mi riječi politika  vraćamo njeno autentično značenje: život ljudske grupe i razmišljanje o svim odnosima unutar nje. To nema ničeg zajedničkog sa politkom na koju smo mi navikli: pregovori o vlasti između malog broja muškaraca koji je imaju".

Dakle, sve što se dešava na javnoj sceni je politika i Okrugli sto, i žene koje štrajkuju, i rudari sa svojim zahtjevima, i nasilje nad ženama, i porodično nasilje, a ne samo ekskluzivni političari. Ovo je temelj od kog moramo krenuti u Crnoj Gori, ako ne želimo da budemo saučesnici/ce u borbi grupe muškaraca oko vlasti koju su oni slijepili sa državom. A žene se dodatno moraju pitati kada biraju, da li ljudi na političkim pozicijama znaju šta tvrde kada se zalažu za politike rodne ravnopravnosti. Isto važi i za medije.

*Koordinatorka ženskog programa ANIME