Cini se da je Komisija spremna da ublazi stavove kada su u pitanju ratni zlocini, ali ima dosta onih koji se tome protive.

Piše: Ana Mektagart, Aleksandra Vasović, Đeraćina Tuhina/BIRN*

Podele unutar Evropske unije u vezi sa pitanjem daljeg tretmana Srbije isplivale su na povrsinu. Dok Komisija i neke od drzava clanica zele da ubrzaju proceduru za Beograd, drugi su nezadovoljni zbog takvog pristupa, koji opisuju kao preterano popustljiv.

Izvori u Savetu ministara EU obavestili su Balkan insajt da je ovo telo nezadovoljno zbog izjave komesara za prosirenje, Olija Rena, koji je 6. marta rekao da plan da Srbija stekne status kandidata vec 2008. godine jeste "ambiciozan, ali bi se pod povoljnim uslovima mogao ostvariti".

Renova izjava predstavlja raskid sa ranijim stavom EU, prema kojem su zemlje kandidati bile duzne da potpisu sporazum o pridruzivanju pre bilo kakvih pregovora o podnosenju zahteva za prijem u clanstvo.

Zbog neuspeha Beograda da izruci kljucne osumnjicenike za ratne zlocine, Srbija jos nije zapocela formalnu proceduru za integraciju u EU. Brisel je prosle godine obustavio pregovore o preliminarnom Sporazumu o stabilizaciji i asocijaciji, SSA.

Ali, posle proslonedeljnog susreta predstavnika Srbije i zvanicnika Predsednistva, Saveta i Komisije EU, izgledi za obnavljanje pregovora o SSA znatno su se popravili. Ublazavajuci postavljene uslove, Komisija je naglasila da je od izrucenja trenutno vaznije da Beograd pokaze  "resenost" da generala Ratka Mladica i ostale isporuci Medjunarodnom sudu za bivsu Jugoslaviju, ICTY.    

Posle sastanka trojke EU u Briselu, Ren je dao nov podsticaj Srbiji otvoreno govoreci o ubrzanoj proceduri kandidovanja za clanstvo, kao i o prilagodjenim standardima ocenjivanja saradnje s Haskim tribunalom koja je neophodna da bi se zakljucio SSA.

"Ukazali smo na odredjene uslove koji se moraju ispuniti da bi se stvari ponovo pokrenule", izjavio je Ren posle susreta sa predsednikom Srbije, Borisom Tadicem, navodeci kao primer "jasnu posvecenost nove vlade programu hapsenja i izrucenja preostalih begunaca". 

Govoreci o pregovorima o formiranju nove vladajuce koalicije koji se u Srbiji vode jos od parlamentarnih izbora odrzanih 21. januara, Ren je preporucio da se "nadlezne vlasti sto bolje koordiniraju… da bi Srbija omogucila (tribunalu) pun pristup dokumentima od prvog dana rada nove vlade".

Pomirljivi ton njegove poruke izazvao je uzbunu u tuzilastvu suda u Hagu. 

"Tek cemo videti kakvi su uslovi u pitanju, ali nema sumnje da jezik koji se koristi deluje zabrinjavajuce", izjavila je portparol, Olga Kavran. 

"Saradnja sa Srbijom vec neko vreme prakticno ne postoji, pa bi zaista moralo mnogo toga da se dogodi", dodala je Olga Kavran. "Status quo je neprihvatljiv".

Strucnjaci za ratne zlocine su zabrinuti zbog naznaka mekseg pristupa u pogledu obaveza Srbije da isporuci osumnjicene za genocid.  

Glavna tuziteljka, Karla del Ponte, takodje je 14. marta osudila "uzdrzane" reakcije medjunarodne zajednice na proslomesecnu odluku Medjunarodnog suda pravde. 

Srbija je proglasena krivom zbog propusta da spreci genocid u Bosni i Hercegovini 1995. godine i nalozeno joj je da uhapsi Mladica, navodnog arhitektu masakra u Srebrenici. 

Razlike u reakcijama u Evropi ukazuju na razlicite pristupe koji se sada primenjuju prema Beogradu. 

Mada sve drzave clanice i institucije EU zele da vrate Srbiju u proces integracije, cime bi se doprinelo stabilnosti, demokratskim reformama i boljoj regionalnoj ekonomskoj integraciji, podeljeni su oko pitanja koliko daleko treba ici u menjanju vec usvojenih pravila.   

Kriterijumi iz Kopenhagena, koji zahtevaju demokratiju, postovanje ljudskih prava i trzisnu ekonomiju, i dalje su osnovna merila EU u ocenjivanju drzava kandidata, pri cemu je proces stabilizacije i asocijacije odredjen kao vazna prekretnica za zemlje zapadnog Balkana.

Do sada je potpisivanje SSA predstavljalo nezaobilazan korak na putu do razmatranja kandidature i otpocinjanja pregovora.  

"Besmisleno je govoriti o statusu kandidata ako jos nemamo ni SSA", izjavio je jedan zvanicnik Saveta za Balkan insajt. "Tek kada sporazum bude potpisan, mozemo razgovarati o mogucem statusu kandidata za Srbiju".

Osim toga, Holandija, Belgija i Francuska jasno su stavile do znanja da nece odustati od obaveze kaznjavanja ratnih zlocina kao jednog od preduslova za pregovore o SSA.

Medjutim, drugi nisu tako cvrsti u svom stavu. Britanija, koja nije pravila nikakve ustupke kada su se razmatrali SSA i kandidatura za Hrvatsku, prilicno je suzdrzana kada iste kriterijume treba primeniti na Srbiju. 

Italija i Slovenija takodje ne kriju spremnost da prihvate pragmaticniji pristup zasnovan na uvazavanju teritorijalnih problema koje Srbija ima u vezi sa Kosovom i generalno otezanog reformskog procesa.

"Ocigledno je da nema konsenzusa o saradnji sa ICTY kao uslovu", izjavila je Dzudi Bat, visi istrazivac u pariskom Institutu za bezbednost. Ali, "skoro svim drzavama clanicama veoma je stalo da vide nastavak pregovore o SSA sa Srbijom, cime se za ovu zemlju otvara mogucnost alternativnog puta", dodala je ona. 

Zagovornici fleksibilnijeg pristupa se nadaju da ce to podstaci nove pregovore i omoguciti Srbiji da podnese prijavu za kandidatiuru vec sledece godine.

Vladimir Gligorov, iz beckog Instituta za medjunarodne ekonomske studije, izjavio je da ako se pregovori o SSA ubrzo nastave, "ugovor bi uskoro mogao biti potpisan, a dokumentacija za kandidaturu dostavljena dok je Slovenija jos na mestu predsedavajuceg (u EU)". Dodao je: "Slovenija podrzava aspiracije Srbije da stekne clanstvo".

Srpski analiticar Nebojsa Spaic takodje vidi skorasnje izjave kao "gest dobre volje koji treba da ocuva demokratske politicke strukture (u Srbiji) i ucini manje ustupke povodom Kosova".

Kosovo je bitan faktor u kalkulacijama EU. U Briselu se nadaju da ce potvrda podrske EU za clanstvo Srbije posluziti kao protivteza nametanju resenja za konacni status pokrajine kojem se Srbi protive.

Jos jedan razlog za omeksavanje stava EU prema Srbiji jeste i to sto do sada nije uspela da ostvari nikakve konkretne rezultate. 

Odluka da se najveca tezina da saradnji sa Haskim tribunalom donela je rezultate u slucaju Hrvatske. Kada su zbog neizrucenja haskog begunca dovedeni u pitanje ratifikacija SSA i pocetak pregovora, Zagreb je preduzeo odlucne i uspesne korake koji su doveli do hvatanja Ante Gotovine.

Ali uslovljavanje u Srbiji nije proizvelo isti efekat. Glavni optuzenik, Mladic, i dalje je u bekstvu, a Srbija prakticno odbija da saradjuje i kada su u pitanju druge obaveze pred sudom.

"Nasi zahtevi da nam se pruzi pomoc, na primer, dostavljanjem dokumenata, obradjuju se veoma dugo, odgovori su polovicni i do njih se tesko dolazi", izjavila je Olga Kavran. "Nismo dobili nista o hapsenju petorice begunaca za koje verujemo da se nalaze u nadleznosti Srbije".  

Zbog ove pat pozicije Srbija kasni za vecim delom zapadnog Balkana u EU integracijama, zbog cega neki sada zagovaraju drugaciju taktiku.

"Problem sadasnjeg pristupa je u tome sto se ignorise potencijal uslovljavanja za menjanje citavog sistema", izjavio je Dzerald Knaus iz Evropske inicijative za stabilnost, ekspertske organizacije koja zagovara siru evropsku integraciju.

"To je moguce jedino kod kandidature i u fazi pred pridruzivanje", smatra on. U poredjenju sa ovim, SSA "ima veoma ogranicen potencijal za pokretanje stvarne promene, jer se njegove ogranicene ekonomske prednosti vec implementiraju kroz druge mehanizme i odnose se samo na manji broj drzavnih sluzbenika". 

Knaus smatra da se pitanje sankcionisanja ratnih zlocina moze uspesnije resiti ako se uslovljavanje prebaci u fazu pregovora. To bi bar omogucilo Srbiji da otpocne proces ispitivanja kompatibilnosti svog sistema sa EU acquis communautaire i stekne realnu predstavu o perspektivama za clanstvo. "U protivnom, zemlja i njena administracija ce i dalje odbijati saradnju", smatra on.

Slicna zabrinutost za dalji angazman Srbije bila je ocevidna i u skorasnjim izjavama Olija Rena. Obracajuci se novinarima nekoliko dana pre sastanka trojke, on je opisao poteze komisije kao "fer plej", a ne kao "popustanje", naglasavajuci koliko je znacajno da EU pokaze svoju "posvecenost evropskoj perspektivi za Srbiju".

Mnogi su frustrirani zbog sadasnje pozicije Srbije, jer sa ekonomskog i administrativnog stanovista nije u dobrom polozaju za vodjenje pregovora o clanstvu.

Izvori iz Komisije obavestili su Balkan insajt da je jedina stvar koja blokira napredovanje Srbije politicki element. 

"Ukoliko budu brzo radili, 2008. godina kao planirani rok za sticanje statusa kandidata bi mogla biti u njihovom domasaju", izjavio je jedan zvanicnik..

Ukoliko se odrzi kontakt izmedju EU i Srbije, SSA bi se mogao potpisati u roku od nekoliko sedmica, i pored toga sto pregovori nisu formalno pripremljeni.

"Sto se nas tice, mi smo spremni da pregovore nastavimo vec sutra", izjavio je Srdjan Majstorovic, potpredsednik srpske kancelarije za EU integraciju. 

"Administracija raspolaze potrebnim kapacitetima, kao sto je Komisija EU konstatovala u svom godisnjem izvestaju, i ja verujem da se pregovori mogu privesti kraju za dva meseca".

Medjutim, cak i najfleksibilniji pristup verovatno nece doneti rezultate ako Srbija uskoro ne oformi vladu koja ce demonstrirati makar i elementarnu spremnost za saradnju s Haskim tribunalom. 

"EU svakako moze pokazati fleksibilnost u pogledu toga kako i kada ce se uslovi smatrati ispunjenim, ali integracija svakako podrazumeva sposobnost drzave da ispuni odredjene uslove – vrednosti kao i ‘acquis’ – i otuda ne mozemo tolerisati mogucnost da neke drzave postuju pravila a neke druge ne", objasnila je Dzudi Bat.

U svojim ocenama napredovanja Bosne i Hercegovine na putu EU integracije, Oli Ren je bio znatno ostriji.

On je 14. marta izjavio da EU "nece zakljuciti pregovore o SSA (sa Bosnom i Hercegovinom) pre nego sto se ostvari konkretan napredak u pogledu kljucnih uslova, a narocito u pogledu reforme policije i saradnje sa tribunalom za ratne zlocine". 

Oli Ren se pozalio da je reformski program Bosne i Hercegovine "stagnirao i da se politicka klima pogorsala, sto je dovelo do jacanja nacionalisticke retorike i tenzija. Iskreno govoreci, dosta nam je toga".

Knaus se slaze da bi sire prihvatanje ideje o tome da Brisel nudi Srbiji neku vrstu posebnog tretmana moglo imati "katastrofalne" posledice.

Ali, umesto da se ogranicava napredovanje Srbije, on smatra da bi bilo bolje ponuditi kandidaturu Albaniji, Bosni i Crnoj Gori.

U medjuvremenu, formiranje nove vlade u Beogradu ostaju kljucni element, ako Srbija zeli da napravi stvarni napredak na putu EU integracije.

"Ako u vladu udju novi ljudi, ako oni potvrde spremnost da uhapse Mladica, i ako to i urade u nekom definisanom roku, pregovori se mogu nastaviti", izjavio je Vladimir Gligorov. 

Neuspeh odlazece vlade u preduzimanju bilo kakve smislene akcije u vezi sa Mladicem znaci da inostrani partneri od Srbije sada ocekuju znacajne personalne promene u relevantnim segmentima vlade."Ukoliko ne bude promene, pozicije Srbije ce biti znatno oslabljene", izjavila je Dzudi Bat.  

*Ana Mektagart i Aleksander Vasovic su urednici BIRN. Djerahina Tuhina je saradnik Balkan insajta. Balkan insajt je BIRN-ova internet publikacija.