Prepoznatljivi po kratkim, sirokim pantalonama, dugackim bradama i ekstremnim stavovima, sledbenici vehabizma, verskog pokreta uvezenog iz Saudijske Arabije, izazivaju uznemirenost medju lokalnim muslimanima.

Piše: Amela Bajrovic*/BIRN

Sektaske podele medju muslimanima Novog Pazara ponovo su izbile na povrsinu posle nedavnog incidenta ispred lokalne dzamije u kojem su ranjena trojica vernika.

Jedan od pristalica lokalnog muftije nalazi se pod istragom zbog napada sa snaznim sektaskim motivima i pokusaja ubistva dvojice ljudi za koje je verovao da su vehabije. Takodje je pod istragom zbog nezakonitog posedovanja oruzja.

Incident je pojacao strahovanja da su verske tenzije u Sandzaku u porastu usled sve uocljivijeg prisustva vehabizma u ovom regionu.

Sukobi su poceli pred Arapskom dzamijom u centru grada gde su vehabije napale grupu muslimana i verskih zvancnika tokom popodnevne molitve. 

Njihov pokusaj da nametnu sopstvenu verziju obavljanja verske sluzbe zavrsio se nasiljem. Trojica vehabija su povredjeni iz vatrenog oruzja, a sukob je okoncan hapsenjem 17 ljudi.

Tenzije medju muslimanima u Novom Pazaru izazvane vehabizmom traju vec neko vreme.

Pripadnici pokreta koji vodi poreklo iz Saudijske Arabije tvrde da pokusavaju da vrate islam njegovom cistom i izvornom obliku. Zbog toga dolaze u sukob sa tradicionalnom sunitskom verzijom vere koja se praktikuje u Sandzaku, kao i sa sandzadzkim muftijom. 

Muftija Muamer Zukorlic optuzio je vehabije da stoje iza nekoliko krupnih incidenata koji su se odigrali u gradu.

"Pokusavaju silom da nametnu svoje stavove o tome sta jedan imam ili mujezin sme ili ne sme da propoveda i da govori", kaze Zukorlic.

"U nekim dzamijama su oteli tespihe (muslimanske brojanice) i bacili ih u reku. Cesto prave buku u dzamiji, prekidaju versku sluzbu i provociraju vernike".

Mladi sledbenici vehabizma u gradu izjavljivali su za Balkan insajt da cesto imaju problema u skoli, na poslu i na ulici zbog svog izgleda i uverenja koja zastupaju. 

Ali Edin Bejtovic, ekonomista, smatra da je to prihvatljiva zrtva, jer su on i njegovi saborci "sada pravi muslimanski vernici".

"Tvrde da izmisljamo nove stvari u islamu, a mi samo postujemo islamska ucenja koja postoje vec vekovima", kaze Bejtovic.

"Zelimo da praktikovanje islama priblizimo onome sto on zaista treba da bude, jer je doslo do udaljavanja izmedju izvornog ucenja i onoga sto se danas praktikuje".

Za "lose duhovno stanje" zajednice u Sandzaku Bejtovic optuzuje novopazarskog muftiju koji nastavlja da propoveda iskvareni oblik vere.

Vehabije optuzuju zvanicne islamske strukture za udaljavanje od izvornog ucenja.

Sve cesce ulaze u ostre rasprave ili svadje sa verskim zvanicnicima oko nacina na koji oni vode molitve u dzamiji, kazu stanovnici grada.

Pokret seze u proslost do 18. veka, kada je Muhamed ibn Abd al Vahab, poreklom iz danasnje Saudijske Arabije, poceo da putuje po Iranu, Siriji i Indiji, propagirajuci reformski pokret zasnovan na daleko strozijem postovanju Kurana i odbacivanju onoga sto je smatrao za novotarije. 

Vahabov poziv na povratak jednostavnosti ukljucivao je i odbacivanje "sujeverja" kao sto su hodocasca hramovima i grobovima, vera u predskazanja, prizivanje svetaca i koriscenje brojanica. 

Njegove osnovne ideje su to da je bog jedan, da svoju moc ne deli sa svecima ili prirodnim elementima i da Kuran nije podlozan tumacenju, vec se mora prihvatiti doslovno i u celosti.

Njegovi sledbenici takodje su napadali moralne nedostatke, kao sto su neumeren luksuz, lose vrsenje pravde i upotreba vina i duvana. 

Izmedju ostalog, zabranili su nosenje svilene odece. Koriscenje tepiha u dzamijama po njihovom misljenju  je jos jedna "novotarija" bez koje se moze i koja samo skrece paznju muslimana sa "pravog islamskog ucenja". 

Vehabije propisuju stroga pravila oblacenja, siroke i kratke pantalone za muskarce i kompletan pokrov za zene. Muskarci i zene ne smeju se dodirivati na javnim mestima i za njih postoje razlicite procedure u dzamiji.

Nista od ovoga nije u skladu sa tradicionalnom muslimanskom praksom na Balkanu, gde lokalne zajednice vec generacijama postuju umerenu sunitsku tradiciju.

Vehabije su se prvi put pojavili u Novom Pazaru pre desetak godina. Niko ne zna koliko ih sada ima, ali njihov broj sigurno raste.

Njihove ideje su dospele u region preko svestenih lica koja su se vracala sa skolovanja u islamskim zemljama, kao i sa studentima koji su se vracali iz Bosne i Hercegovine.

U izvestaju koji je proslog aprila objavila Medjunarodna krizna grupa, ICG, kaze se da su ratovi na Balkanu tokom devedesetih godina takodje doprineli sirenju pokreta. U izvestaju se kaze da u Sandzaku ima oko hiljadu pripadnika pokreta.

"Vehabije dobijaju finansijsku pomoc iz Sarajeva preko saudijskih humanitarnih organizacija sa sedistem u Becu, od drugih donatora sa Bliskog istoka i od lokalnih poslovnih ljudi". tvrdi se u izvestaju ICG.

Vecina stanovnika Novog Pazara pocela je da primecuje pokret tek na jesen 2002. godine, kada su vehabije delili letke kojima su pozivali muslimane da "ne cestitaju Bozic ili druge praznike svojim pravoslavnim susedima" i "da ne ucestvuju u hriscanskim verskim proslavama".

One koji to cine, upozoravali su, stici ce Alahova kletva zbog dela koja predstavljaju haram, to jest, zabranjena su islamom.

Muslimani u Novom Pazaru doziveli su novi sok pre 18 meseci kada je grupa vehabija obilazila dzamije i otimala i bacala brojanice koje su ljudi nosili u rukama.

Grupa mladica sa dugackim brada i u kratkim sirokim pantalonama, koji su ocigledno bili vehabije, prekinuli su koncert beogradskog sastava "Balkanika".

Mehmed Slezovic, kopredsednik Sandzackog kruga intelektualaca, lokalne nevladine organizacije, izjavio je za Balkan insajt da je vehabizam u Sandzaku deo jednog sireg, globalnog fenomena.

"Oni mogu izgledati kao verska grupa koja trenutno nije eksplicitno politicka, ali bi u buducnosti to lako mogla postati", predvidja Slezovic.

On je pozvao vlasti i Islamsku zajednicu da prate dalji razvoj dogadjaja i upozorio da ce se sukobi intenzivirati ako pokret nastavi da jaca. 

Pored globalnih trendova u islamu, lokalni faktor koji je doprineo njihovom sirenju bila je ekonomska kriza, smatra on.

"Mladima je tesko da dodju do posla, pa lako potpadaju pod razne uticaje – nezaposleni su lak plen za dilere droge i verske fundamentaliste", izjavio je Slezovic.

Beogradski muftija Muhamed Jusufspahic slozio se s misljenjem da ekonomske nevolje Sandzaka predstavljaju jedno od objasnjenja za sirenje vehabizma. 

On smatra da "nezaposlenost, politicki sukobi i rastuci broj narkomana" stvaraju plodno tlo za bujanje vehabizma u Novom Pazaru.  

Rasim Ljajic, lider Sandzacke demokratke partije, SDP, izjavio je da su vlasti delimicno odgovorne za pojacanu aktivnost vehabija.

"Cini se da ekstremisticki verski pokreti bujaju, a drzava ne cini nista da taj problem resi", kaze on. 

Ljajiceva stranka smatra da je nekoliko losih poteza vlade dovelo do daljeg pogorsavanja opste situacije u Sandzaku.

"Sandzak se sve vise zaboravlja i zanemaruje, a ljudi na vlasti pokazuju interesovanje samo kada im trebaju glasovi", kaze se u nedavno objavljenom saopstenju SDP.

U medjuvremenu, mnogi obicni ljudi su zabrinuti zbog efekata koje moze proizvesti rastuci broja vehabija u njihovom gradu.

Safet, konobar, izjavio je da strahuje da ce zbog toga doci do ozbiljnih sukoba u verskoj zajednicu Novog Pazara.

"Oni stalno pokusavaju da nametnu ljudima svoje shvatanje i pristup veri", kaze on. "U tome cesto preteruju i vrse direktan pritisak na svoje porodice, susede i prijatelje." 

*Amela Bajrovic je novinarka novopazarskog radija Sto Plus. Balkan insajt je BIRN-ova internet publikacija.

Ovaj clanak se objavljuje u okviru BIRN-ovog medijskog projekta obuke za izvestavanje o manjinama, uz podrsku Ambasade Velike Britanije.