Povlačenje zakona kojim se crnogorskim manjinama garantuje odredjen broj poslaničkih mandata u parlamentu doveo je do žestokih napada na vladajuću stranku.

Piše: Nedjeljko Rudović/Balkan insajt

Lideri etničkih manjina žestoko optužuju crnogorsku vladu zbog izneverenih predreferendumskih obećanja, nakon sto je Ustavni sud Crne Gore ponistio zakon koji garantuje njihovim strankama odredjen broj poslaničkih mandata u republičkom parlamentu.

Prema popisu stanovnistva iz 2003. godine, u Crnoj Gori živi 43 odsto Crnogoraca, 32 odsto Srba, 7,7 odsto Bosnjaka, 5 odsto Albanaca, 4 odsto Muslimana , i 1,1 odsto Hrvata.

Odluka Ustavnog suda, kojom su ponistena dva člana nedavno usvojenog Zakona o manjinskim pravima, imaće neposrednog efekta na sledeće parlamentarne izbore zakazane za 10. septembar jer će umanjiti broj poslaničkih mandata kojima se političke stranke etničkih manjina mogu nadati.

Manjinski lideri su se obrusili na premijera Mila Djukanovića, lidera vladajuće Demokratske partije socijalista, DPS, tvrdeći da njegova stranka ima uticaja na Ustavni sud, te da ih je prevarila.

Dodali su, takodje, da ne bi pružili podrsku Djukanoviću na referendumu za nezavisnost održanom 21. maja bez garancija o broju poslaničkih mesta za koje su verovali da su ih dobili u Zakonu o manjinskim pravima.

Zakon o manjinama usvojen je samo deset dana pre referenduma. Bosnjački predstavnici su posebno uslovili svoju podrsku nezavisnosti Crne Gore usvajanjem tog zakona.

Ponistavajući resenja o zagarantovanim mandatima za stranke nacionalnih manjina, Ustavni sud se pozvao na princip ravnopravnosti gradjana iz crnogorskog Ustava.

Po zakonu o manjinama, mnogo manje manjinskih birača bi bilo potrebno da bi se izabrao njihov predstavnik u crnogorskom parlamentu nego sto bi to bio slučaj sa ostalim gradjanima Crne Gore.

Ovaj zakon daje svim manjinskim grupama koje broje izmedju jedan i pet odsto stanovnistva pravo na jedan poslanički mandat, a tri mandata za etničke grupe koje čine vise od pet odsto stanovnistva Crne Gore.

Zakon o manjinskim pravima je politički značajan za Crnu Goru, koja predstavlja multietničko drustvo u kome nijedna grupa nema apsolutnu većinu.

Prema popisu stanovnistva iz 2003. godine, u Crnoj Gori živi 43 odsto Crnogoraca, 32 odsto Srba, 7,7 odsto Bosnjaka, 5 odsto Albanaca, 4 odsto Muslimana , i 1,1 odsto Hrvata.

Glasovi iz redova etničkih manjina bili su ključni za Djukanovićev projekat obnove crnogorske državnosti imajući u vidu snažno protivljenje većine Srba i nekih Crnogoraca.

Optužujući vladu da je izigrala predreferendumska obećanja, Bosnjačka stranka, BS, je napala odluku Ustavnog suda opisujući je kao "svojevrstan napad na prava manjina, krupan korak unazad i ružnu fleku na demokratskom imidžu Crne Gore".

"Inspiratori i akteri te igre izigrali su sebe, ali su Crnoj Gori naneli veliku i dugoročnu stetu", rekao je portparol Bosnjačke stranke Hazbija Kalač.

Jednako je žestok u svojoj prvoj reakciji bio i predsednik Demokratske unije Albanaca, DUA, Ferhat Dinosa.

"Crna Gora seče granu na kojoj sedi", rekao je on. "Ova vlast još nije spremna za put u Evropu, jer se odlukom Ustavnog suda brani Miloševićev ustav, a napadaju evropski demokratski standardi".

Vlada insistira da nema nikakve veze sa odlukom suda i izražava žaljenje zbog ovakvog razvoja dogadjaja. DPS takodje obećava da će izmeniti ustav posle predstojećih opštih izbora kako bi manjinski narodi dobili svoje zagarantovane poslaničke mandate.

Ljutnju nacionalnih stranaka manjinskih naroda odlukom Ustavnog suda iz DPS-a su pokušali da umanje ponudom poslaničkih mesta glavnim bošnjačkim i hrvatskim strankama u okviru zajedničke izborne liste za predstojeće izbore.

Izvori bliski Balkan insajtu rekli su da je DPS ponudio Bošnjačkoj stranci dva mandata u okviru svoje izborne liste uoči septembarskih izbora, a Hrvatskoj gradjanskoj inicijativi – jedan mandat.

Hrvati i Bošnjaci u ovom trenutku pregovaraju sa DPS-om o ovom predlogu.

Marija Vučinović, lider Hrvatske gradjanske inicijative, izjavila je za podgorički dnevni list "Vijesti" da su dobili ponudu od DPS-a od jednog poslaničkog mandata, ali dodaje da to nije odgovarajuća kompenzacija za poslaničko mesto koje su izgubili zbog odluke Ustavnog suda.

"Dobiti poslanički mandat preko Zakona o manjinama je nešto sasvim drugo u odnosu na dobijanje mandata kroz koalicioni sporazum", rekla je ona.

Bošnjačka stranka, BS, je glatko odbila ponudu od dva poslanička mandata na zajedničkoj listi sa DPS-om smatrajući je neodgovarajućom kompenzacijom za izgubljena "tri zagarantovana poslanička mesta" koje bi ova stranka dobila prema Zakonu o manjinskim pravima, rekao je portparol stranke Hazbija Kalač.

BS insistira na pravu da Bošnjaci budu neposredno zastupljeni, a odbacuje "milosrdje mocnih političkih partija".

Neki eksperti kažu kako je neizbežno to što ce odluku Ustavnog suda neki videti kao odraz želje vlade da zaobidje svoja predreferendumska obecanja.

"Ovo što se desilo svakako ce se odraziti na etničke odnose u Crnoj Gori", kaže za Balkan insajt Aleksandar Zeković, ekspert za ljudska prava koji je bio član radne grupe za izradu nacrta zakona o manjinskim pravima.

"Ranija razvijeno medjusobno poverenje izmedju etničkih grupa i vlade doživelo je ozbiljan udarac."

"Pored toga, umanjen je medjunarodni kredibilitet Crne Gore i otvoren je prostor za nove političke probleme", kaže Zeković.

Marko Canović iz Centra za demokratsku tranziciju, nevladine organizacije koja prati izbore, slaže se da se poverenje izmedju manjina i vlade pogoršalo.

"Usvajanje Zakona o manjinskim pravima pre referenduma dalo je pozitivan impuls independistima", rekao je on.

"Nakon ovoga poverenje je poljuljano, posebno kod albanske manjine".

"Treba ipak uzeti u obzir da imamo ovakav Ustav, te da Zakon o manjinskim pravima baš i nije bio u skladu sa njim, ali je svakako bio u skladu sa evropskim standardima. Nakon izbora treba promeniti važeći Ustav da bude – kao i ovaj zakon – u skladu sa evropskim standardima".

Zvaničnici Demokratske partije socijalista, DPS, se slažu s tim, insistirajuci da nece odustati od svojih predreferendumskih obecanja i zagarantovanih poslaničkih mandata za etničke političke stranke.

"Izražavamo žaljenje što odlukom Ustavnog suda nije zaživela jedna dobra ideja", rekao je predsednik izvršnog odbora DPS-a Miodrag Radunovic za Balkan insajt.

"Nastojacemo da rešenja koja su na tragu najboljih evropskih iskustava budu deo novog ustavnog sistema", dodao je on.

Član predsedništva DPS-a Mevludin Nuhodžić potvrdio je Balkan insajtu da DPS nema skrivene namere u pogledu manjina, te da je DPS glasao za Zakon o manjinskim pravima u dobroj veri, verujuci da ce biti sproveden.

Crnogorski predsednik Filip Vujanovic kazao je da veruje kako će nacionalne partije manjina biti adekvatno zastupljene u parlamentu na pojedinačnim ili koalicionim listama.

"Interes je Crne Gore da nacionalne partije budu u parlamentu i reprezentuju ono što je potreba manjinskih naroda", rekao je Vujanovic.

Nedjeljko Rudovic je novinar podgoričkog dnevnog lista "Vijesti". Balkan insajt je BIRN-ova internet publikacija.