Profit kosovsko-albanske mafije u Evropi dostize, prema podacima iznetim u medijima, i desetine milijardi dolara. Stoga je logicno da \”heroinska carica\”, kako se cesto naziva albanska mafija, placa izvesnu cenu ekspanzije

Piše: Dasa Pavlovic/Beta

Ceski i evropski policijski strucnjaci upozorili su da novac kosovsko-albanske mafije sve cesce prodire u legalne poslove, ali i u sferu politike i pravosudja u Ceskoj. Analiticari su ocenili da su tradicionalni nacini pranja novca albanske mafije “postali tesni” i da sada mafijasi traze nove nacine da investiraju zaradjene milijarde evra.

Sef ceske Nacionalne centrale za borbu protiv narkotika Jirzi Komorous rekao je da albanska mafija drzi monopol nad trzistem heroina, a da je novac do sada prala preko kockarnica, erotskih klubova, zlatara i restorana.

“Saradjujemo u toj oblasti sa policijskim jedinicima koje se bave privrednim kriminalom. Kosovski Albanci se cesto povezuju i sa ceskim kriminalcima i njihovim preduzecima”, rekao je Komorous za ceske medije krajem novembra.

“Preko svojih veza (Albanci) uspevaju da prodru u nize strukture drzavne uprave. Ali, valjda zato sto smo mala zemlja i svako svakoga na neki nacin poznaje, te veze se brzo otkriju. Pomoglo je i osnivanje policijskog odseka za otkrivanje nelegalnih profita”, rekao je Komorous izvestacu Kriminal net-a.

Nemacka obavestajna sluzba, BND, Cesku je oznacila kao jedan od strateski najznacajnijih centara kosovsko-albanske mafije za skladistenje i dalju distribuciju droge. Ceski dnevnik “Hospodarzske novini”, pozivajuci se na tajni izvestaj BND za 2003. godinu, naveo je da je lider Demokratske stranke Kosova, Hasim Taci, tokom 2001. godine bio zaduzen za odrzavanje direktnih veza sa mafijom u Ceskoj i Albaniji.

O vezi pojedinih kosovskih politicara i mafije govorila je i Lucija Montanaro Jarkovski, analiticar Centra za evropsku politiku u Briselu. “Zaista postoji mnogo dokaza o vezi OVK sa svercom droga i ljudi i kontaktima sa drugim organizacijama kriminalaca. Mnogi smatraju da su EU i SAD u odnosu prema novim liderima, na primer iz OVK, postupali suvise delikatno i diplomatski. A stara veza sa organizovanim kriminalom postoji i danas”, rekla je Lucija Montanaro Jarkovski za “Hospodarzske novini”.

Profit kosovsko-albanske mafije u Evropi dostize, prema podacima iznetim u medijima, i desetine milijardi dolara. Stoga je logicno da “heroinska carica”, kako se cesto naziva albanska mafija, placa izvesnu cenu ekspanzije. Tradicionalne praonice prljavog novca od sverca narkotika i trgovine belim robljem postaju joj nedovoljne.

Ceska obavestajna sluzba, BIS, navela je u svom godisnjem izvestaju da mafijasi novac peru privatizacijom odbranih preduzeca, sklapanjem veza sa stecajnim upravnicima, prodorom u ceska preduzeca preko podmetnutih suvlasnika Ceha, sumnjivim investicijama u nekretnine.

Mafijase u Ceskoj interesuju i menice, akcije i manje pregledne bankarske transakcije, a “Hospodarzske novini” su nasle i konkretan primer iz 2003. godine. Tada su nemacki carinici kod clana kosovske mafije pronasli menice jedne od najmocnijih ceskih finansijskih grupacija, PPF, zainteresovane za ulazak na trziste osiguranja u Srbiji i Crnoj Gori.

“Posebna opasnost od kosovsko-albanske mafije je u tome sto je organizovana na principu zatvorenih klanova, bogato koristi porodicne veze, u njoj vazi princip omerte, apsolutne cutnje, a dobrim delom se od njenih para finansirao ratni sukob na Balkanu. Zato smo i mi u Ceskoj nasli konkretne dokaze”, rekao je za Kriminal net Komorous.

“Hospodarzske novini” nazvale su Kosovo “narkodrzavom” koja je ponikla “pred ocima Evrope”. Lucija Montanaro Jankovski rekla je za taj list da sa zebnjom razmislja o tome kako bi eventualna nezavisnost Kosova mogla da utice na razvoj organizovanog kriminala, posebno ako odu strani vojnici i policajci. Prema njenim recima, jedina nada je da ce EU, kakav god bio status Kosova, tokom pregovora o njegovoj evropskoj integraciji moci da postavlja uslove i insistira da napredak u borbi protiv organizovanog kriminala bude preduslov za bilo kakvu ekonomsku pomoc i pristupne pregovore.

Dasa Pavlovic, dopisnik Bete iz Praga