Piše: Milan Živković

Mejlovi, tekstualne poruke, i razni servisi za komunikaciju danas zauzimaju mesto koje je vekovima držala pisana reč. Više ne pišemo pisma, ali pišemo mnogo – uglavnom kratko, isprekidano, bez mnogo brige o gramatičkim i stilskim greškama. Tehnologija je potpuno promenila način na koji ljudska bića komuniciraju, a pojedini eksperti idu toliko daleko da tvrde da više to i ne umemo da radimo.

Novinar H. Biščević je još daleke 1977. godine pitao „Zašto smo sve manje skloni pisati privatna pisma, pa čak i čitati ona koja su nama upućena?“, i „Kako se dogodilo da se na nekadašnje mesto intimne ispovesti useli standardizirana fraza i “javljanje” na razglednicama?“. On u svom tekstu dalje piše da „smo mi ljudi gradova, buke i telefona“ i da iz gradova bežimo najčešće leti. Tako je i danas, samo što sa sobom nosimo telefone u kojima su svi mogući kanali za instant komunikaciju.

U vreme kad je pisana ta reportaža omiljeni način javljanja je dakle bila razglednica – „Kultura instant-odmaranja i paket-aranžmana pretvara i dopisivanje u nužno zlo, obavezu “javljanja”, oduzimajući mu snagu, draž i lepotu (nekad prisutne) međusobne razmene misli između dvoje ljudi“, piše Biščević, i dodaje: „Umesto pisma, kao ličnog stvaralačkog čina, oko nas danas jure razglednice, dopisnice i telegrami, na kojima je adresa još jedina privatna stvar, na kojima se privatni pogled na pučinu s hotelskog prozora, na ljude, na događaje… na svet ako treba, utapa u šapirografiranoj masi uniformnih rečenica“. Šta bi rekao da može da pročita današnje WhatsApp poruke (lol)?

Komunikacija je i danas neophodan za život u društvu. U moderno doba je lakša nego ikada pre, budući da u svakom trenutku možemo da kontaktiramo i one koji su na drugom kraju sveta, pa i u svemiru. To jeste prednost, ali nije sve savršeno. I dalje ništa ne može da zameni razgovor uživo – u komunikaciji online se gubi mnogo od načina na koji pojedinac govori, a često se ne vidi ni govor tela. Tačno je da isto važi i za fiksni telefon, koji danas jedva da iko i koristi, ali se telefoni uglavnom upotrebljavaju za kratke dogovore. S video pozivima i virtuelnim sastancima je drugačije.

Kada su poruke u pitanju, često je teško da se proceni nečija namera i emotivno stanje. Isto važi i za druge slične kanale. Kada su društvene mreže u pitanju, eksperti sve češće ističu da lajkovi i komentari zadovoljavaju glad za kontaktom. Problem je u tome što su ove interakcije površne i ne zamenjuju stvarno sve ono što osoba dobija razgovorom.

To ne znači da su svi razgovori uživo kvalitetni, ali se i ne radi o tome – ljudi su evoluirali okruženi drugim ljudima, pa im blizina ljudskih tela pruža utehu i osećaj sigurnosti. Da ne govorimo koliko su važni izrazi lica i signali kojima drugima šaljemo poruke, često i nesvesno. Te poruke stvaraju osećaj uključenost i pripadanja, što je nekad bilo ključno za opstanak. Zbog toga ti momenti i danas blagotvorno utiču na organizam. To se posebno dobro vidi na primeru psihoterapije – postoje dokazi da ljudi najbolje zaceljuju kada im pomažu ljudski stručnjaci koji su fizički prisutni.

Stavovi su svakojaki, a naučnica Yin Lu, koja je doktorirala u oblasti komunikacije, na primer kaže da mi više uopšte i ne umemo da komuniciramo. Napominje da su se naši razgovori „razboleli“, najviše zbog toga što se nas niko nije naučio kako se to radi. Tu najpre misli na neefikasnost komunikacije, a kao glavni razlog za to navodi ogromne količine poruka i informacija koje svakodnevno dobijamo. Zatrpani smo svim i svačim, pa više ne prepoznajemo šta je važno. Komunikacija je u takvoj atmosferi skoro nemoguća.

Mnogo se priča (kuca), ali komunikacija nije isto što i brbljanje. Slušanje je jednako važno, ako ne i više. Oni koji su zatrpani ogromnim količinama informacija teško da mogu nešto da čuju. Tako se danas i sloboda govora smatra slobodom da se neko slobodno izrazi. I to se promenilo – sloboda govora se pre odnosila na dobrobiti od slobode da se prime informacije, da se nešto čuje. Toliko smo drugačiji.

Kako je tehnologija zauvek promenila način na koji komuniciramo