Pod optužbom da je policija stala na stranu vladajuće stranke i njenih pristalica, Srbijom su buknuli protesti koji su doveli do eskalacije nasilja, sukoba demonstranata i policije, brojnih hapšenja i slučajeva policijske brutalnosti.

Dok građani svakodnevno izlaze na ulice izražavajući bes i nezadovoljstvo, a vlast odgovara nasiljem i pretnjama, mediji sve češće posežu za terminom „građanski rat“.

Ovaj termin koji se tako olako koristi u medijima i na društvenim mrežama proteklih nedelju dana postao je popularan buzzword i generator senzacije. Ko ga izaziva, ko njime preti, ko će ga sprečiti – pitanja su koja se postavljaju zarad većeg prometa na sajtovima, televizijskim frekvencijama i trafikama.

Ipak, svi politikolozi i istraživači sa kojima smo razgovarali izbegli bi termin „građanski rat“ da opišu situaciju u kojoj se Srbija trenutno nalazi, a takva kvalifikacija, kako upozoravaju sagovornici Mašine, ne oslikava stvarno stanje, već podstiče društvenu polarizaciju i dalje sukobe, ali i ukazuje na nespremnost vlasti demokratsko rešenje političke krize.

„Ravan sukoba je asimetrična“

Dr Milan Igrutinović, naučni saradnik na Institutu za evropske studije ističe da bi izbegao korišćenje termina „građanski rat“, kako iz formalnih tako i iz suštinskih razloga.

„Ravan sukoba je asimetrična, između grupa građana, protestanata, sa jedne strane, i manje-više organizovane partijske privatne i na neki način plaćene skupine, koju sve više i sve jasnije dodatno podržava i policija. Sa te druge strane zapravo nema uporedive ,grupe građana’ – ne da i oni nisu građani nego da SNS ne može ili ne uspeva da mobiliše šire članstvo i simpatizere, koji bi bili adekvatna suprotna strana“, za Mašinu navodi dr Igrutinović.

Prema njegovim rečima, stranke na vlasti se oslanjaju na deo aparata sile i relativno malobrojne (u poređenju sa građanskim protestima) grupe prikupljenih mladića, verovatno iz, kako dr Igrutinović smatra, kriminalnog miljea.

„Uprkos sve većim sukobima a i sve osornijeg i nezakonitog delovanja policije, verujem da nivo nasilja ne doseže do nivoa rata, i nadam se da će neće“, smatra dr Igrutinović.

Dr Marina Kostić Šulejić, viša naučna saradnica na Institutu za međunarodnu politiku i privredu, takođe ne bi trenutnu situaciju nazvala građanskim ratom.

„Građanski rat bi podrazumevao postojanje organizovane naoružane grupe koja bi se sukobljavala sa drugom istom takvom grupom za uspostavljanje kontrole u državi“, za Mašinu navodi dr Kostić Šulejić.

Isto smatra i politikolog Aleksandar Ivković.

„Nažalost, u istoriji našeg regiona, kao i u skorijoj prošlosti više zemalja (Sirija, Libija…) vidimo kako zapravo izgleda građanski rat. To je, ipak, i dalje neuporedivo sa onim što se dešava na ulicama Srbije“, zaključuje on.

Šta je pak po sredi?

Dr Igrutinović za Mašinu navodi da trenutno svedočimo gotovo potpunoj simbiozi između delovanja policije i privatnih grupa povezanih sa vrhom partije na vlasti.

„Zadnji talas sukoba je počeo kada je belodano jasno da policija štiti takve grupe, locirane u partijskim prostorijama SNS-a, koji gađaju pirotehnikom do tada mirno okupljene protestante“, ističe dr Igrutinović.

Podsetimo da je prvi ovakav sukob zabeležen u Vrbasu, odakle je Mašina izveštavala.

„Ovde imamo na delu izražavanje nezadovoljstva dela naroda stanjem u državi, vladavinom uskog kruga korumpiranih ljudi, opštom korupcijom i urušavanjem institucija, neprofesionalizmom ali i slabom i potkupljenom opozicijom“, smatra dr Kostić Šulejić.

Da su u pitanju nemiri tvrdi Ivković i dodaje da je nasilje od strane demonstranata za cilj imalo da izrazi bes i izvrši pritisak na vlast.

„Suštinski, u pitanju su pojedinci koji su iskazali svoj bes povodom ponašanja policije i ,lojalista’ nanošenjem materijalne štete. Takve scene smo imali u Francuskoj, Grčkoj i drugim evropskim zemljama, dakle nije u pitanju fenomen koji je nepoznat i u ostatku kontinenta. Da bi ovo preraslo u građanski rat, bilo bi potrebno da postoji oružana grupa čiji je cilj da nasilno sruši vlast ili otcepi deo teritorije – toga nema i toga neće ni biti; nasilje koje je primenjeno je za cilj imalo da izrazi bes i eventualno izvrši pritisak na vlast, ali to je sve“, zaključuje Ivković.

Šta se krije iza policijske brutalnosti?

Skoro nedelju dana nasilnih protesta obeležila su demoliranja SNS i SRS lokala u više gradova Srbije, ali i prebijanja demonstranata, od kojih su najbrutalnija zabeležena u Valjevu, zatim hapšenja, pa čak i navodna pretnja silovanjem studentkinje od strane komandanta JZO, o čemu ste u prethodnim danima mogli da čitate i pratite na Mašini.

Policijska brutalnost i brojna kršenja zakona su postala svakodnevica, ističe dr Igrutinović.

„Verujem da u pozadini stoji razumevanje u vrhu vlasti da ankete ukazuju na gubitak vlasti na eventualnim parlamentarnim izborima, i paranje deset godina građene mreže između državne administracije, privatnih uticaja, tokova novca i sistematskog kršenja zakona. Da bi se to izbeglo, vlast pribegava sve nasilnijim sredstvima, kupuje vreme, i nada se novim, povoljnijim okolnostima. Jača represija, jača autoritarnost“, naglašava sagovornik Mašine.

„Građanski rat“: između straha, senzacije i polarizacije

Kako Aleksandar Ivković ocenjuje, termin „građanski rat“ sada više koriste mediji bliski vlasti, sa ciljem da „što više diskredituju demonstrante kao navodne pokretače takvog sukoba“.

„Svako ko koristi taj termin, sa obe strane, verovatno ima za cilj da polarizuje svoju stranu protiv suprotne. Nažalost, čini mi se da će se spirala polarizacije nastavljati još neko vreme, jer nijedna strana nije spremna da odustane – mada bi, ponovo, na vlasti bila najveća odgovornost što je tako, jer odbija politička rešenja za aktuelnu krizu, poput izbora, koje je druga strana već predložila“, zaključuje Ivković.

Dr Milan Igrutinović podseća da se naše društvo nalazi u dramatičnom vremenu, kao i da od poslednjih godinu-dve dana Miloševićeve vlasti nismo imali uporedivo iskustvo, pa ni za vreme nekoliko talasa protesta (1 od 5 miliona, Srbija bez nasilja).

„Ako otpišemo termin ,građanski rat’ na nešto medijskog senzacionalizma, na iskrenu zabrinutost i šokiranost nasiljem, na izvesnu mobilišuću snagu takvih reči izgovorenih od političkih aktera i posebno od neodgovorne vlasti, njegova učestala upotreba nije iznenađujuća. Kada ga upotrebe oni na poziciji formalne moći, to je signal njihove nespremnosti da otvore prostor za, prvo, pravosudno rešenje slučaja ,Nadstrešnica’ i povezane visoke korupcije, i drugo, za demokratsko rešenje političke krize. Da ne zaboravimo, oni su taj prostor svojom decenijskom vlašću dramatično suzili“, ističe dr Igrutinović.

A.G.A.

masina.rs