Piše: Niven Vinčester

Nakon jučerašnjeg Trampovog obraćanja može se reći da imamo jasniju sliku o novim carinama i o tome kako će one uticati na trgovinu drugih država, ali i ekonomiju samih Sjedinjenih Američkih Država.

Bela kuća tvrdi da će ove carine na uvoz smanjiti trgovinski deficit SAD i rešiti ono što se smatra nepravednim i nerecipročnim trgovinskim praksama. Tramp je izjavio da će ovaj dan biti zapamćen kao dan ponovnog rođenja američke industrije i povratka sudbine SAD u svoje ruke.

„Recipročne“ carine Vašingtona su osmišljene tako da nameću takse drugim zemljama koje su ekvivalentne polovini troškova koje, kako se pretpostavlja, trpe američki izvoznici u te zemlje kroz carine, manipulaciju valutom i necarinske barijere. Svakoj državi je dodeljena visina carine koji će se primenjivati na većinu robe. Dok su čelik, aluminijum i motorna vozila, već bili izloženi novim carinama.

Minimalna osnovna carina za svaku zemlju iznosi 10 odsto. Međutim, mnoge zemlje su dobile znatno veće stope, uključujući Vijetnam (46 odsto), Tajland (36 odsto), Kinu (34 odsto), Indoneziju (32 odsto), Tajvan (32 odsto) i Švajcarsku (31 odsto). Treba napomenuti da je visina carine za Kinu dodatak na već postojeću carinu od 20 odsto, pa se ukupna carina na kineski uvoz povećava na 54 odsto. Zemlje kojima su dodeljene carine od 10 odsto uključuju Australiju, Novi Zeland i Ujedinjeno Kraljevstvo.

Kanada i Meksiko su ovom prilikom izuzeti od reciprocnih carina, ali roba iz tih zemalja podleže carini od 25 odsto prema ranijoj, odvojenoj izvršnoj naredbi.

Iako neke zemlje zaista naplaćuju veće carine na američku robu nego što SAD nameću na njihov izvoz, a nove carine (carine „Dana oslobođenja“ rečeno Trampovim rečnikom) navodno predstavljaju samo polovinu pune recipročne stope, proračuni koji stoje iza toga su podložni osporavanju. Na primer, necarinske mere su poznate po tome što su veoma teške za merenje i procenu i „podložne velikoj neizvesnosti“, što potvrđuje i jedna nedavna studija.

Druge zemlje će verovatno odgovoriti podizanjem carina na američki uvoz. Kanada (najveće tržište za američki izvoz), EU i Kina su već najavile da će odgovoriti istom merom.

Uticaj na BDP sa odmazdom

Da bih procenio uticaje ovog trgovinskog sukoba po prinipu „oko za oko, zub za zub“, koristim globalni model proizvodnje, trgovine i potrošnje roba i usluga. Slični simulacioni alati – poznati kao „računski opšti modeli ravnoteže“ (computable general equilibrium models) – široko se koriste od strane vlada, istraživača i konsultantskih firmi za procenu uticaja promena u određenim javnim politikama.

Prvi model simulira scenario u kojem SAD nameću recipročne i ostale nove carine, a druge zemlje odgovaraju jednakim nametima na američku robu. Procenjene promene u BDP-u zbog takve carinske politike prikazane su u tabeli ispod.

Uticaj novih američkih carina na BDP po državama, scenario odmazde (Foto: Niven Winchester/theconversation.com)
Carine, dakle, umanjuju BDP Sjedinjenih Država za 438,4 milijarde američkih dolara (što iznosi 1,45 odsto). Kada se to podeli na 126 miliona domaćinstava u zemlji, BDP po domaćinstvu opada za 3.487 dolara godišnje. To je veće od smanjenja u bilo kojoj drugoj zemlji.

Procentualno smanjenje BDP-a je najveće u Meksiku (2,24 odsto), a zatim u Kanadi (1,65 odsto), jer ove zemlje u SAD izvoze više od 75 odsto svog ukupnog izvoza. Meksička domaćinstva bi po ovom scenariju bila siromašnija za 1.192 dolara godišnje, a kanadska domaćinstva za 2.467 dolara. Druge zemlje koje bi doživele relativno velika smanjenja BDP-a su Vijetnam (0,99 odsto) i Švajcarska (0,32 odsto).

Bela kuća tvrdi da će ove carine na uvoz smanjiti trgovinski deficit SAD

Neke zemlje bi mogle i zaraditi u ovom trgovinskom ratu. Obično se radi o onima koje su suočene sa relativno niskim carinama od strane SAD (a samim tim i sa relativno niskim carinama na američku robu). Npr. Novi Zeland (sa 0,29 odsto) i Brazil (sa 0,28 odsto) doživeli bi najveći rast BDP-a. Domaćinstva na Novom Zelandu bila bi bogatija za 397 dolara godišnje.

Ukupni BDP ostatka sveta (sve zemlje osim SAD) smanjuje se za 62 milijarde dolara. Na globalnom nivou (uključujući SAD), BDP opada za 500 milijardi dolara (0,43 odsto). Što je rezultat koji potvrđuje poznato pravilo da trgovinski ratovi smanjuju globalnu ekonomiju.

Uticaj na BDP bez odmazde

U drugom scenariju prikazujemo šta se dešava ako ostale zemlje ne reaguju na carine SAD. Promene u BDP-u dela zemalja prikazane su u tabeli ispod.

Zemlje koje se suočavaju sa relativno visokim carinama SAD i koje šalju veliki deo svog izvoza u SAD doživljavaju najveća proporcionalna smanjenja BDP-a. Tu spadaju Kanada, Meksiko, Vijetnam, Tajland, Tajvan, Švajcarska, Južna Koreja i Kina.

Dok zemlje koje se suočavaju sa relativno niskim novim Trampovim carinama imaju izvesne koristi, pri čemu Ujedinjeno Kraljevstvo doživljava najveći porast BDP-a.

Carine smanjuju BDP Sjedinjenih Država za 149 milijardi dolara, jer carine povećavaju troškove proizvodnje i cene za potrošače u SAD.

Ukupni BDP za ostatak sveta (bez SAD) smanjuje se za 155 milijardi dolara, što je više od dva puta veće smanjenje u poređenju sa scenarijom sa carinskom odmazdom drugih zemalja prema SAD. Ovo ukazuje na to da ostatak sveta odmazdom može smanjiti gubitke. Istovremeno, odmazda dovodi do lošijeg rezultata za Ameriku.

Predhodne najave carina od strane Trampove administracije usporile su tokove međunarodne trgovine. Novouvedene recipročne carine dodatno će ih ugroziti. A na koncu, SAD od svega mogu pretrpeti najveću štetu.

Prevod: Mihailo Bratić/Novi Standard

Izvor: The Conversation