Donedavno je literatura pojam -masovno ubistvo- koristila za definisanje svih višestrukih ubistava, a danas se -višestruko ubistvo- deli na dve različite kategorije: serijsko i masovno. Obe kategorije su jedinstvene i različite.

Pojedinačni motivi za masovno ubistvo veoma se razlikuju, a česta motivacija je odmazda ili osveta, grandioznost i potreba za pažnjom ili slavom. Masovna ubistva se ponekad dešavaju kada je izvršioc duboko uznemiren i u psihotičnim odmakom od stvarnosti.

Masovni ubica je izvršilac koji ubije četiri ili više lica u toku jednog događaja, na jednoj lokaciji, u istom ili relativno kratkom vremenskom periodu. Ovoj FBA-evoj definiciji dodaje se i to da u ovom specifičnom događaju ne postoji period hlađenja između ubistava.

UP objavila hronologiju dešavanja juče na Cetinju

Podela masovnih ubistava:

– klasično masovno ubistvo obuhvata jednog izvršioca, jednu lokaciju i konkretan vremenski period koji nekad čine minuti a nekad sati;

– porodična masovna ubistva, ubistva četiri ili više članova svoje porodice; i

– masovno ubistvo i samoubistvo, četiri ili više članova porodice i samoubistvo izvršioca.

Sledeću klasifikaciju dao je Dietz koji je izvršio podelu masovnih ubica i masovnih ubistava na:

– porodične nasilnike-najčešće najstarije muško dete, poznato po ranijim fizičkim napadima na članove svoje porodice. Nakon dela izvršioc obično počini samoubistvo;

– pseudokomandosi-muškaraci koji su fascinirani oružjem, automobilima i motorima. Njegov napad je posledica pažljivog planiranja i želje da se uzdignu protiv sveta za koji smatraju da na neki način nije u pravu. Žrtve obično biraju nasumično, ali može da se desi da izaberu određenu grupu ljudi /deca,

feminiskinje/;

– ubice „setand run“ -ubijaju tako što postave bombu na određeno mesto /avion/ ili mogu zameniti lekove otrovom ili otrov ubrizgati ili ubaciti u proizvode na policama prodavnica prehrambenih proizvoda. Oni tako ne vide umiruće žrtve.

Motivi ovih ubica su najčešće bes, ljutnja, iznuda, materijalna korist od naplate osiguranja, politički ili ideološki razlozi. Mnogo ih je teže uhvatiti nego ostale tipove masovnih ubica.

Jork je izvršio novu tipologiju masovnih ubistava, koja u podlozi ima bes/osvetu kao glavni motivacioni faktor:

– konfliktna masovna ubistva koja se sastoje se od tri podoblika u odnosu na fokus besa/osvete, kao primarnih motivacija:

– prvi podoblik se odlikuje time da je meta u ovoj vrsti krivičnog dela poznata izvršiocu;

– drugi podoblik se karakteriše time da do masovnog ubistva dolazi na mestu koje za ubicu ima neko simbolično značenje, tako da se obabir žrtve vrši na osnovu mesta izvršenja; a

– u trećem podobliku dominira motiv besa/osvete gde ubica nema jasnu vizuju na osnove kojom postupa.

– romantična masovna ubistva dešavaju se u porodicama, gde su članovi porodice u nekoj vrsti sukoba. Tipičan model je da je muž ubica žene i dece, najčešće u njihovom domu. Ovo je najčešći oblik masovnog ubistva. Njih karakteriše proganjanje žrtve pre stvarnog ubistva;

– direktna masovna ubistva-obično su rezultat relativno trivijalnog spora između izvršioca i žrtve, a izvršioc je najčešće nestabilna ličnost koja u sukobima burno reaguje;

– masovno ubistvo povezano sa drugim krivičnim delima-kada je izvršioc učinio neko krivično delo najčešće razbojništvo, pa postoji mogućnost da će biti otkriven, on tada može izgubiti kontrolu i eliminisati svedoke;

– masovna ubistva od strane bandi-dešavaju se u sukobima između bandi, kada članovi bandi iz automobila pucaju na slučajne prolaznike;

– politički motivisana masovna ubistva se najčešće izvršavaju u okviru terorističkih akcija. Motivacija u ovim ubistvima je prvenstveno ideološke i religiozne prirode;

– masovna ubistva kod kojih ne postoji tačno određen motiv-motiv ubistva kod ove kategorije masovnih ubistava poznat je, samo izvršiocu.

Pored navedenog, nasumična ubistva slučajno prisutnih, su najređa. Kod potpuno nasumičnih napadača nailazi se i na psihotično razmišljanje. Što su žrtve nasumičnije odabrane, verovatnije je postojanje ozbiljne duševne bolesti, a najčešća je paranoidna šizofrenija, depresija….

Profil izvršioca masovnih ubistava

Sastavljanje profila masovnog ubice otkriva široki pojas vrsta pojedinaca, obzirom da bi se mogao primeniti na nebrojene pojedince.

Stručnjaci otkrivaju da su masovne ubice gotovo uvek muškarci samci, razvedeni ili žive odvojeno od porodice. Uglavnom su belci, s izuzetkom ubica u školama, stariji su od tipičnog ubice, često u četvrtoj ili petoj deceniji života. Raznovrsne su ideologije. Oružje su najčešće nabavili legalno. Mnogi imaju istoriju duševnih bolesti, naročito oni koji su ubijali nasumično.

Često se u ovim ljudima nalazi depresivnost, ali ne i gubitak veze s stvarnošću, nemaju halicinacije i imaju svest o učinjenom delu.

Tokom svog života, sami sebi su najprijatnije društvo, često žive u društvenoj izolaciji bez sistema podrške koji bi im pomogao da prevaziđu teškoće, imaju istoriju frustracija, za sve okrivljuju nekog drugog, uglavnom potpuno nedužne ljude, krivica nikada nije njihova, sebe doživljavaju kao dobre osobe prema kojima se loše postupa. Ti pojedinci često nemaju osećaj pripadnosti iako većinom žive u manjim naseljima u kojima je pripadanje važno.

Većina masovnih ubica, smatraju stručnjaci, žele da ubiju određene osobe, šefa ili kolege ili sve koji se zadese na njihovom radnom mestu, pa i svoje žene i decu, /masovna ubistva širokih kategorija, verskih grupa, imigranta./.

Često ih odaju otvorene poruke na društvenim mrežama u kojim se saznaju motivi a ponekad i njihovi razlozi za ubistvo.

U slučajevima porodičnih masovnih ubistava izvršioci obično nisu ozbiljno duševno bolesni, nego osvetoljubivi. Bes, razočaranje i usamljenost su karakteristike mnogih.

Danas je pored navedenog, imperativ na emocionalnoj traumi, emocionalna oštećenost, problem sa mentalnim zdravljem, koje je dodatno pogoršano zbog zlostavljanja koje je doživeo, odbacivanja i zanemarivanja kod kuće, su elementi ovog ubice. Profilisanje i ovih slučajeva neće rešiti zločin, ali hoće ponuditi karakteristike koje će pomoći policiji da što pre pronađe ovu vrstu ubica, nudeći mogućnost da se suzi krug osumnjičenih.

Činjenica je da ovaj profil ukazuje da su to izvršioci na koje se nikada ne sumnja. Mnogi ih opisuju kao ljude iz naše sredine, mirne, povučene i porodične. Međutim, kasnije, kada postoji mogućnost sagledavanja njihovih života, uočava se njihova nasilna prošlost.

Lester-ovo istraživanje ovih profila ukazuje na jednu od njihovih glavnih osobina- sadizam. Fascinirani su nasiljem i što ga češće izvršavaju imaju veću potrebu da ga u sve kraćem vremenskom periodu, ponove. Obzirom na nedostatak osećanja, nemaju nikakvo osećanje krivice ni kajanja. Istraživanje je pokazalo da dugi niz godina njihova fascinacija je oružje koje i imaju u svom vlasništvu.

Prepoznavanje masovnih ubica nije lako. Većina njih su mladi muškarci koji sasvim pažljivo pripremaju zločin. Frances tvrdi da je masovni ubica kolekcionar nepravde, koji provodi mnogo vremena osećajući prezir zbog stvarnih ili zamišljenih odbijanja, smišljajući osvetu za ranije poniženje.

Ima paranoičan pogled na svet sa stalnim osećajem da ne pripada društvu koje ga progoni, koje mu zavidi i čini mu zlo. Muči ga uverenje da drugi uživaju u životu, dok je on usamljenik pored koga život prolazi. Želeći da se osveti, a iz sopstvenog neuspeha, on stvara nasilne fantazije i scenario velikih i javnih osveta. Duboki očaj i beskrajna sebičnost na kraju dovodi do toga da se fantazije pretvore u nasilje koje privlači pažnju. Tipično za masovnog ubicu je da očekuje da umre posle svoje misije, tako što će izvršiti samoubistvo ili da će ga ubiti policija.

Izvor