Piše: Biljana Gligorić

Pokretanje istraživanje nafte u Crnoj Gori, čini mi se, možda i nije jedino i primarno ekološko pitanje (u Jadrana ima već znatan broj bušotina, Grčka je uveliko okružena istim) već je i pitanje koje zadire u vrednosni sistem našeg društva.

Održivi razvoj nije isključivo pitanje zaštite životne sredine, kako se pogrešno shvata, već je, pre svega, pitanje balansa. Trošiti resursa (svih) onoliko koliko ti treba (ne koliko želiš i možeš da potrošiš), ni malo preko toga, i ostaviti sve netaknuto (ma koliko privlačno bilo da ih iskoristiš) što ti ne treba budićim generacijama.

Mi smo društvo ozbiljno poremećenih vrednosti. Nedostaje nam optimizacija bukvalno svega. Broj stanovnika kao prosečan grad srednje veličine troši dramatičino puno energije, površine prostora, vode, prirodnih resursa, previše smeća prozivodimo i bacamo gde stignemo, nemamo industriju, nemamo zdravu privredu, obrazovanje i zdravstvo poniženi, nemamo m2 mora zaštićenog, gradimo gde ne treba prevelike, ružne, nekvaliterne zgrade, krivolov i nelegalna seča šuma nezaustavljivi, vozimo se kolima za sve preko 50m daljine, ne stavljamo izolaciju na zidove, ako stavimo ona padne, struje tošimo 6 x više nego prosečan Evropljanin, skoro svaki vredna prostor je naša greneracija načela ili uništila, i pored svega nama nije dosta da shvatimo da smo problem mi a ne nedostatak energije ili novca.

Šte će nama nafta i novac od nje?

Još uvek ne shvatamo da novac ništa ne rešava ako nemaš ljude i ideje. Već sada smo u sistuaciji da dođu milioni od EU a mi jedva da znamo šta sa njima i ko će da ih troši i na šta, i da se to zaista vidi. Mi u kuću bez prozora želimo da ugradimo skup i nov sistem grejanja. Uopšte, taj način razmišljanja da nam stalo treba novi izvor para, nova parcela za gradnju novog naselja, da je to to što će sve promeniti, da ćemo sada biti drugačiji – prosto ne radi tako.
Mi treba sa onim sto imamo, a ja sam sigurna da je to daleeeko više od onog što nama treba, naučimo da lepo živimo. Da zaustavimo dalje širenje urbanizacije i da saniramo sve devastirano, da postanemo mirnije, skromnije društvo, da se posvetimo obrazovanju, da smanjemo javni sektor i napravimo ga efikasnim, da razvijamo male biznise i porodične firme, da dignemo kvalitet turističkoj ponudi zasnovanoj na zaštiti životne sredine, da se reklamiramo kao oil free destinacija 🙂 (i McDonalds free ;)) da razumemo novo vreme, novi svet, da postanemo oaza Evrope.

Napomena: Tekst je izvorno objavljen na autorkinom FB zidu, a ovdje ga prenosimo uz njenu saglasnost. Naslov je dao PCNEN.
Autorka je arhitektica i programska direktorka NVO Expeditio.