Piše: Dragan Dragović

U doba Crnjanskog, pisma iz Londona su putovali danima; a danas, pisma dolaze brže od jedne sekunde.

Nije mi je namjera da se “dodajem” na kritike vladajućeg vrha, ili na Milove  nazive ” dno dna ” upućene  Kneževiću; daleko od toga. Pa ipak, red bi bio da kažem svoj stav povodom  Kneževićevog “skype interview” sa našim novinarima, a time ( indirektno ) i sa nama gledaocima. Naime, u tim “razgovorima” ja bar vidim jednog ozlojeđenog, jako arogantnog  čovjeka, koji se prema novinarima (naročito sa ” njegove ” A1  televizije ” ) ponaša, najmanje kao seoski gazda, iz nekog relativnog davno prošlog vremena i prostora.

Moguće ( ili bolje: sigurno) je da se ja i ne slažem sa nekim novinarima, a možda i sa njihovim pitanjima, ali ovaj čovjek (Knežević ) svojim nadmenim ponašanjem i “sitnim ” i primitivnim poštapalicama (koje često zalaze u neke vrlo privatne stvari tih novinara), prevazilazi minimum korektnog odnosa prema onima koji ga intervjuišu. Bez obzira na njegovu reputaciju tzv ” svjetskog biznismena i londonskog ili bar kiparskog džentlmena”, dotični ne može da shvati da on nama ( gledaocima )  nije ” boss”, a nekmoli neki ” big boss ” ( kao što je to bio, recimo  onom Miloševiću iz CKB ili onoj Minić iz A1), ili nekom od novinara ( moguće i ” Milu odnosno Milju”  Radojičiću, kad isti kaže: “Nemoj da mi dižes tu ruku, i da me dekoncentrišeš dok pričam, nego ih veži ( ruke ) tim tvojim crvenim šalom”; činjenica  je da je ” Miljo” davno izgubio svoj momentum ( još od onog “šoka” ), kad već traži od Kneževića da se pomiri sa svojim NEdrugom Milom, jer se, kaže, može desiti da ” Crna Gora teško strada ” (užas – kakva zona sumraka ), ili onda kad je ” Miljo” uporedio Kneževića sa ondašnjim disidentom De Golom; volio bih da vjerujem da to nije bila  “Miljova” namjera, ali tako je bar ispalo.

I tako, Knežević dalje nastavlja sa sitnim, prizemnim doskočicama: isključivanja kamere ( i pokazivanje neke fotografije iz perioda kad je Knežević bio velika “šiška”, i lakši bar 25 kila), zatim pubertetsko igranje “gluvih ” telefona, kao što je to bio slučaj sa onim novinarom Nikolićem, koji je bar 3 puta pokušavao da poruči i njemu i njegovim protivnicima: “sram vas bilo “, sve dok nije njegova (ne)spontana izjava izgubila na težini  – e! tu je već morao da uskoči Kneževićev “Krizni Tim”, pošto Knežević ( kako bi se reklo u Podgorici) nije mogao da “hendluje ” tu situaciju, i da “mitiguje” svoju reakciju. 

On ( kao i njegov ” NEdrug ” Milo ) nikako ne može da prihvati da novinar postavlja ona pitanja koja interesuju javnost; ne neka lična –  nego javna, a pitanja su mnogobrojna i razna ( od finih do krajnje ružnih ); i tako, čim se pojave ona pitanja koja njemu ( njima ) ne idu prilog, on ( oni ) odmah kreću u kontranapad, koji zalazi u privatnost novinara ( po principu ” znamo mi čiji si ti plaćenik i koja to “medijska mafija i koncern ” stoji iza tebe, znamo mi dobro što ti radi sin, ćerka, žena…..ili, sto je još teže: znamo mi odlično ko to (preko tebe ) ruši kontinuitet državnosti – ( evo mala digresija sa moje strane): ko god bio  ( bio to Milo ili ne bio ) Crna Gora je morala da ima svoju državnost – i tu nema dileme  ( izvinjavam se mome prijatelju V.  koji se apsolutno ne slaže sa mnom u vezi Milove uloge );  ipak,  o tome ćemo  nekom drugom prilikom   …. ). 

I bez obzira što se imenovani nalazi u Londonu (i što je on, reklo bi se: sa dna kace Oxword streeta), i sto je on nastojaśi drzavljanin Britanskog Kraljevstva ( kao i onaj, čusmo od njega, novinar Gojko), iz njega ” bije” neki  balkanski primitivizam, jed, zloba i fanatična zelja za osvetom ( što se kaže: od beskonačne ljubavi do ogromne mržnje samo je tanka nit- i to ona najtananija moguća ).

Predpostavljam da se Knežević osjeća teško izigranim i još teže prevarenim, i vjerovatno  su mu uzeli sve ( njegovi bivši NEdrugovi), kad  već njegova djeca koja studiraju na prestižnim svjetskim univerzitetima ne mogu da koriste kreditne, debitne kartice ( ili bar one rivolving ), ali mislim da bi bilo mnogo uputnije ( kako ga je već savjetovala njegova školska drugarica Duška Pešić, iz ruskog odjeljenja: IIF, Prve Podgoričke Gimnazije ) da  ” prevaziđe ” svoju zlobu i da ” uzme” svjetske advokate ( kad već može da ih plati ), i da se koncentriše na pravne dokaze. Koliko god da se trudio, osjeća se, ipak da teško može da kontroliše svoje emocije, pa se zato često u toku intervjua ” gasi ” kamera, kako bi mu njegovi ” konsiljori ” pomogli  da smanji ” tenziju”. Stiče se utisak da ga je lako ” izbaciti iz ravnoteže “, bez obzira na njegov ( kako kaže ) ” Krizni menadžment ” i ” Zapadni bekgraund – od najmanje 30 godina”

Ako imenovani želi da ga neko od gledalaca ozbiljno shvati i prihvati, onda mora biti korektan prema novinarima i njihovim pitanjima, a time i prema gledaocima, koje često tretira kao da pripadaju  “veoma niskom intelektualnom ” sloju; što bi se reklo: vidi se od koga je učio” komunikacioni “  zanat  –  nije sigurno to učio na  LSE (London School of Ecomomics); ipak, đe god da je učio, Knežević dobro zna prvu lekciju, a to je: nema nezgodnih pitanja – samo ima nezgodnih odgovora; ali se on ovdje upravo ponaša suprotno.  (moj prijatelj B. je uvjeren  da on nije bio na tom času) 

Znam Di Keju ( ovo u Crnoj Gori skorojevićki i pokondireno zvuči, baš kao i ono Milovo  ” Dži-Di-Pi ” ), dakle, znam da ti nije nimalo lako, ali ipak pokaži bar malo dostojanstva prema gledaocima ( kroz ove ljude koji pokušavaju da te približe nama ).

Danas je, a Knežević to ipak zna bolje, jer je – za razliku od nas u “bijelom svijetu” i izložen je svim progresima – dakle, danas postoje, moderne tehnologije, tipa : ” fake video footage”, pomoću kojih je, kažu lako moguće napraviti prividni intervju sa ” omraženom ” osobom, u kojoj se ta osoba vidi na ekranu ( 1 na 1 ) kako gestikulira i jasno priča i  sve ono što joj ide u korist štete, a ustvari je samo ” skype montaža “; tako, da je, recimo  Migo bio ” neko drugi ” ne bi bilo šanse ( moj Kneževiću ) da bi Migo priznao ( vjerodostojnim) onaj tvoj video zapis,  zvani ” Migo prima 100,000 Eura ” ( manje 2.5 % zbog konverzije; da li mozete zamisliti velikog donatora koji naplaćuje procenat od svoje donacije ); ali taj Migo nije bio ” onaj drugi “, pa je baš zbog toga morao ” kroz dimnjak ” da ide kod Katnića. Imajući u vidu veliki tehnološki napredak ( 5G ), čini mi se da je uputno da prestaneš da objavljuješ fotografije tvoje i Milove ( i drugih ), kao i one video zapise uz muziku: ” Siromah sam, siromah sam al’ volim da živim …” ), i da to ostaviš za neka druga vremena; one su ( te fotografije ) i taj arkanovsko- cecinski  video zapis, danas, ipak neki tehnološki ” dinosaurous “; čak se, kao što znaš, i u Londonu često kaže: mi možemo pobjeći iz Mojanovića, ali Mojanovići ne mogu iz nas.

 Priznajem da mi je lako da pišem ovo sto pišem, jer nikada ( ni približno ) nisam imao to što si ti imao ( u finansijskom smislu ), i niti stvorio to što si ti stvorio i prisvojio  ( banke, TV, Univerzitet, bolnice, fabrike,plaže ..…); isto tako, nikad mi niko nije uzeo ništa značajno ( a kamoli SVE ); i stalno se pitam i čudim kako si, Kneževiću, grabeći ka tom svome cilju, sve vrijeme  zanemarivao onu najgoru moguću kletvu kod Jevreja, koja glasi : Daj Bože da imaš sve i da jednog dana ostaneš bez toga! 

A objašnjenje može biti samo jedno : Pohlepa ( ili Greediness – kako bi ti rekao, moj Di Keju – ili samo još 2.5 % )