Piše: Volodimir Iščenko

Prenosimo dosta emotivni Fejsbuk post jednog od istaknutijih predstavnika ukrajinske nove levice, Volodimira Iščenka iz Centra za društvena istraživanja u Kijevu, koji je u poslednjih nekoliko dana preveden na desetak jezika.

 

 

 

 

 

Pisanje iz kritičke pozicije nije toliko na ceni u turbulentnim vremenima. Za neke histerečnе idiotе ja sam podlegao fašistima, za druge – izdao otadžbinu. Vreme je sada dragoceno i moramo ga efikasno koristiti. Zato ću na sve to odgovoriti u jednom postu.

Mrzim Evro-idiote koji su sve ovo započeli zbog svog Evro-bunila i kultur-šovinizma.

Mrzim ono đubre koje je uradilo sve da bi uprkos desetinama mrtvih opstalo na vlasti, i koje sada želi da se vrati u zemlju na stranim tenkovima.

Mrzim nekadašnju opoziciju koja je postala današnja vlast i koja nije smislila ništa bolje nego da „spase ukrajinski jezik” [ograničavanjem ruskog], napuni vladu fašistima i obeća nepopularne socijalne mere.

Mrzim krimsku vlast koja toliko brine za svoje položaje da se zadovoljava time da posluži i kao otirač okupatorskoj administraciji.

Mrzim tiranina iz Kremlja kom je potrebna samo mala ratna pobeda pa da skoče i rublja i njegova gotovo neograničena moć.

Mrzim sve te „duboko zabrinute” evro-američke birokrate, koji uvode sankcije tek onda kad je vlada skoro svrgnuta i pružaju pomoć pod uslovima koji sve više podsećaju na pljačku.

Mrzim ukrajinske i ruske fašiste koji ne mogu da se naviknu na realnost multikulturalne i višejezične zemlje, i spremni su da je unište.

Mrzim one „liberale” koji su bili spremni da pokrivaju fašiste na Majdanu i koji se ni u jednom trenutku nisu distancirali od njih i pružili šansu istinskom sve-ukrajinskom demokratskom pokretu, umesto da guraju zemlju u građanski rat.

Mrzim sebe i druge levičare zato što smo veći deo vremena potrošili na međusobne optužbe, umesto na izgradnju moćne političke organizacije. Ovako podeljeni nismo mogli da utičemo ni na Majdan, ni na anti-Majdan. Deo krivice leži i na nama.

Ali ja sam za mir u svetu. Šaljem ovo cveće iz Valonije. Snežne pahulje na pozadini prošle godine ozelenelog lišća. Nadam se da ovo nije poslednji put da ga vidimo. Tek što sam se vratio iz svoju podeljenu zemlju, molim se da se sve ovo završi Drugim krimskim, a ne Trećim svetskim ratom. Jer, ovaj rat neće prerasti u svetsku revoluciju (šanse za to su mnogo manje nego pre 100 godina), pre u nuklearni holokaust.

Drugarice i drugovi u Rusiji, izađite na glavne trgove vaših gradova i zaustavite intervenciju u Ukrajini.

Drugarice i drugovi u Ukrajini, dajte da smislimo šta možemo da uradimo. Jasno je da prijavljivanje Desnom sektoru [koji je izdao poziv za mobilizaciju] nije opcija.

marks21.info