DŽESIKA DEVERO, PRODUCENTKINJA TRNN: Dobro došli na Real News Network. Ja sam Džesika Devero (Jessica Desvarieux) u Baltimoru. Evo interesantne činjenice za vas: od prilike trećina naših prehrambenih zaliha zavisi od pčelinjeg oprašivanja i ono za ratarsku proizvodnju vredi više od 14 milijardi dolara. Ustvari, mnogi usevi ove zemlje ne bi ni postojali da nema pčela. Sudeći po ministarstvu poljoprivrede SAD, ukupni broj gajenih kolonija pčela pao je sa 5 miliona iz 1940-ih na današnjih svega 2,5 miliona.

U razmatranju svega ovoga sada nam se pridružuje profesor Denis van Englesdorp (Dennis van Engelsdorp). Denis je naučnik istraživač na Univerzitetu Merilenda, Koledž Park, i on je ekspert za pčele koji je nedavno objavio novo istraživanje posvećeno iskučivo pčelama. Pa, Densie, moje prvo pitanje je: zašto pčele umiru? Šta se desilo?

DENIS VAN ENGELSDORP, NAUČNIK ISTRAŽIVAČ, UNIV. MERILENDA: Pa, to je pitanje od milion dolara. I, naravno, baš kao što ste rekli, broj pčela je u padu tokom poslednjih 60 ili više godina. Mi smo ostali bez 50 posto pčela. Ali tokom poslednjih šest godina, postali smo vrlo zabrinuti, zato što je jedna od tri kolonije umrla svake zime tokom poslednje tri godine. I ovo je, naravno, […] za pčelare i poljoprivrednike koji se oslanjaju na te pčelare za oprašivanje svojih useva. Mi smo se stvarno nadali u početku da ćemo pronaći uzrok tog propadanja, ali prilično je jasno da se sustiču mnogi faktori. I mi sumnjamo na bolesti pčela, posebno na varroa grinje, a to su velike parazitsko vampirske grinje koje sisaju krv pčela i takođe prenose viruse od pčele do pčele. Mi takođe sumnjamo na pesticide, i pesticide koje primenjuju pčelari na kolonije da bi kontrolisali verroa grinje, ali takođe i na pesticide koji se prskaju po poljima i koje pčele donose u koloniju. Treće je nedostatak dobre ishrane. I sve više smo bili u prilici da vidimo veliku oblast na kojoj su nekada bile livade sa cvetnim biljem koje je pčelama obezbeđivalo dobru ishranu, kako biva preorana radi uzgajanja kukuruza i soje. Dakle, mi mislimo da je to kombinacija ovih faktora.

DEVERO: Pa, da li izloženost pesticidima ostvaruje interakciju sa patogenima koji uzrokuju negativne posledice po pčele? Zapravo, da li postoji način na koji bismo mogli da imamo bezbedni nivo pesticida kojim nećemo ubijati pčele?

VAN ENGELSORP: To je zaista dobro pitanje, zato što pre 20 godina, lako je bilo videti kako pesticid ubija. Našli biste mnogo mrtvih pčela ispred kolonije. Međutim, pesticidi su postali mnogo napredniji. I dakle oni ne ubijaju pčele na direktno uočljiv način kao pre. Ipak, vi ćete videti mortalitet koji je očito posledica pesticida, ali mi mislimo da pesticidi imaju subletalni efekat. Dakle oni slabe imuni sistem pčela ili oni menjaju ponašanje pčela. I sigurno je to bilo jedno od glavnih otkrića studije o kojoj danas govorimo.

DEVERO: Postoje li načini da se utvrdi da li postoje bezbedni nivoi upotrebe pesticida? Šta mi prikupljamo iz svih tih informacija? Šta bi trebalo da radimo?

VAN ENGELSDORP: Dobro. Pa pre nego što u ovoj zemlji hemijska kompanija upotrebi hemikaliju, ona mora da se postara da je ona bezbedna za oprašivače, zato što svi znamo da su oprašivači suštinski važni za naše snabdevanje hranom. I to se zove količina LD-50. A to znači da je to smrtonosna doza za 50 posto populacije. I obično kada se dobije dozvola za upotrebu pesticida, oni moraju da se postaraju da neće biti primenjena u smrtonosnim dozama [u vreme] kada očekujete da će se pčele hraniti na usevima. I dakle ima mnogo propisa. Ipak, ovi propisi pretpostavljaju da će pčele biti isprskane tim pesticidom. Znači jasno je da neki od tih pesticida na različite načine dolaze u košnicu, na polen, i oni imaju ovaj subletalni efekat. I ja misilm da se poveo ozbiljan razgovor o preispitivanju načina na koji dajemo dozvole za pesticide da bismo se postarali da oni stvarno budu bezbedni za pčele.

DEVERO: Da li je vaša studija konkluzivna? Možete li da objasnite našim gledaocima vašu metodologiju i vaš proces?

VAN ENGELSDORP: Pa ono što smo mi želeli da uradimo je pre svega da saznamo kakava je izloženost pčela pesticidima u realnim situacijama. I mi smo pratili kolonije koje su oprašivale sedam različitih useva na selu, i imali smo devet kolonija za svaki usev, i prikupljali smo polen. Pa kad su pčele letele, one bi zapravo stvarale statički elektricitet, i kada bi sletele na cvet, polen bi skočio na njih, i onda bi one bile u stanju da ponesu deo tog polena na drugi cvet, da ga opraše. Ali one su uzimale više polena nego što im je potrebno da opraše te razne cvetove, pa su bile u stanju da ponesu kući ostatak tog polena, i to postaje njihov jedini izvor proteina. Dakle pčele su pravi vegetarijanci zbog činjenice da jedini protein koji dobijaju dolazi od boljnog materijala. Dakle, one to nose na svojim nogama. I mi smo uzeli taj polen sa nogu pčela, i onda smo analizirali da li taj polen ima pesticida. I, ustvari, mi smo pronašli prosečno devet različitih pesticida na svakom tovaru polena, što je ogromna količina. U nekim slučajevima, pesticidi su bili iznad količine LD-50 o kojoj smo ranije govorili, pa čak i 21 različiti pesticid u nekim uzorcima polena. Dakle postojala je velika izloženost pesticidima. Onda smo uzeli isti taj polen i njime nahranili mlade pčele, i te pčele smo izložili uobičajenoj bolesti pčela koja se zove nosema, i ustanovili smo da za fungicide – a to je bilo veliko iznenađenje – za određene fungicide, pčele koje su jele polen koji je imao fungicide postojala je dva ili više puta veća verovatnoća da će se razboleti od onih koje ga nisu jele. I to je bilo pravo iznenađenje, zato što fungicidi, naravno, nisu projektovani da ubijaju pčele.

DEVERO: Kada ste dobili sve ove razultate, kakva je bila vaša prva reakcija?

VAN ENGELSDORP: Pa, ja mislim da ideja da fungicidi imaju subletalni efekat potvrđuje ono što govore mnogi pčelari. Oni su govorili da fungicidi možda negativno utiču na pčele. I dakle to je potvrdilo ono u šta su pčelari verovali. I ja mislim da nam to stvarno daje sredstvo koje pčelari mogu da uporetbe da bi pomogli u spasavanju ili sprečavanju gubitaka, zato što oni sada mogu da rade sa famerima i da kažu, hej, kada su moje košnice ovde, izbegavaj da koristiš ove fungicide na tim cvetnim usevima. U međuvremenu, mislim da moramo ponovo da razmotrimo način na koji obeležavamo fungicide koji se primenjuju na cvetno bilje.

DEVERO: Kad već spominjete obeležavanje, vi ste zapravo sarađivali sa ministarstvom poljoprivrede, iako oni nisu odgovorni za obeležavanje. Da li mislite da će ova studija uticati na obeležavanje bilo kojih budućih proizvoda?

VAN ENGELSDORP: Pa ministarstvo koje je odgovorno za zakon o etiketiranju je EPA, Agencija za zaštitu životne sredine. I ja mislim da će oni sigurno pogledati ovo istraživanje i da će pogledati druga istraživanja koja se bave fungicidima da bi smislili kako da se postaraju da to bude sigurno za pčele.

DEVERO: Okej. I kako može običan čovek da pomogne oko podmlađivanja pčelinje populacije? Šta možemo da uradimo?

VAN ENGELSDORP: Ja mislim da ima mnogo toga što ljudi mogu da urade, bilo da živite u gradu ili na selu. Prva stvar koju možete da uradite je da razmislite o tome da postanete pčelar. Pčelarstvo je najugodniji hobi koji možete da imate.

DEVERO? Najugodniji?

VAN ENGELSDORP: On to stvarno jeste, zato što morate da zađete u taj zen pčelarstva. Vi morate da … vi ste povezani sa tom grupom od 40.000 sestara koje neće biti agresivne ako radite prave stvari. I one prave to tečno zlato. Tako da je to stvarno smirujuće, neverovatno iskustvo, i svako bi trebalo da ga iskusi barem jednom. Druga stvar koju možete da uradite jeste da zasadite oprašivačku baštu, dakle da imate u svom dvorištu cveće koje cveta u različito doba godine i koje pčelama daje hranu. I postarajte se da ne primenjujete pesticide u tim baštama. Neverovatna je činjenica da po jutru baštovani u svojim dvorištima koriste mnogo puta veću količinu pesticida u poređenju sa farmerima. I dakle nemojte da koristite pesticide u svom dvorištu. Takođe razmislite o gajenju livade umesto travnjaka. Zašto imamo te savršeno zelene travnjake koji su sterilni? Oni su zelene pustinje. Dakle kad imate različito cvetno bilje na tim travnjacima to pomaže pčelama i pomaže životnoj sredini uopšte. I treća stvar koju možete da uradite jeste da kupite lokalni med i podržite lokalnu industriju meda.

DEVERO: Okej. Sve sami dobri saveti. Denise, hvala što si bio sa nama.

VAN ENGELSDORP: Hvala na pozivu.

DEVERO: I hvala vama što ste nam se pridružili na Real News Networku.

Kontrapres