Autorka: L.Y.

Populistička patriotska stranka koja sebe naziva „Nezavisni Grci“ je odmah shvatila o čemu se radi: najava Zlatne zore da će drugog maja na atinskom centralnom trgu Sintagma deliti hranu „samo za Grke“, zabrana te akcije od strane gradonačelnika Kaminisa, i pokušaj naoružanog poslanika Zlatne zore da napadne gradonačelnika na jednom dobrotvornom događaju – što je za posledicu imalo to da je poslanik udario dvanaestogodišnju devojčicu koja je tu došla sa ocem kako bi uzela besplatan uskršnji poklon – bili su „ništa drugo do predstava postavljena od strane sistema, u cilju promovisanja Zlatne zore… Čak i tokom uskršnje nedelje sistem je osmislio neki lažan sukob kako bi ih reklamirao, sada kada gube [podršku] na anketama…“

Oni to najbolje znaju. Nezavisni Grci su neonacističkoj stranci glavni rivali u grčkom parlamentu [u borbi] za krajnje desničarske, patriotske i antiimigrantske glasove velikog dela stanovništva koje se oseća „izdanim od strane političara“ i koje je tako lako pretvorilo osećaj izneverenosti u mržnju prema svakome ko je slabiji i ranjiviji od njega, a u korist „jakih i zastrašujućih“.

Zanimljivo je da i Nezavisni Grci i Zlatna zora daju sve od sebe kako bi se prikazali kao antisistemska opcija, pošto znaju da je to jedini način da se predstave kao „jaki i zastrašujući“ ciničnoj, zbunjenoj sirotinji razvejanih iluzija iz takozvane krize. Ali jednostavne činjenice pre ukazuju na njihovu potpunu zavisnost od sistema: nikada u modernoj istoriji Grčke fašisti nisu uspeli da opstanu, osim kao jedna od zgodnih državnih alatki za kontrolu masa, a kamoli da izađu na ulice bez policijske zaštite… Ako uporedimo fotografije fašističkih skupova i pogroma, vidimo da isti ljudi na jednim demonstracijama nose žandarmerijske uniforme, a na drugima majice Zlatne zore, u zavisnosti od toga da li su na dužnosti, pa prebijaju penzionere, ili imaju slobodan dan, pa na pijacama napadaju ulične prodavce iz Bangladeša (kada najčešće dobiju više nego zasluženei fizički odgovor…). Iako u štampi koju kontrolišu tajkuni dobijaju udarne naslove, članstvo im je minimalno, čak i u velikim gradovima… A vrtoglavi rast glasova Zlatne zore o kojem se mnogo raspravljalo, bio je pažljivo konstruisano medijsko čudo: decembra 2011. zvanični mediji su očajnički pokušavali da ubede sve kako će neonacisti uskoro dosegnuti pretećih 1% glasova, do februara je to podignuto na virtualnih 2,5%, uskoro je poraslo na 3%, a na junskim izborima su dosegli rekordnih 6,9%.

Naravno, potrebno je par dobrih priča i žedno uho da bi se tako efikasno isfabrikovala statistika. Čak i ako izborni rezultati ne odražavaju nikakvu realnu dinamiku krajnje desničarskog pokreta, lako je u tome prepoznati tradicionalnu tehniku obraćanja najnižim i dobro uvežbanim fašističkim refleksima individualističko-konzumerističko-rasističkog društva koje je odjednom šokirano merama štednje, siromaštvom, odsustvom perspektive i čitavom klasom déclassé imigranata koje treba okriviti: pogromi imigranata u Atini koje je pre tri godine počinila nekolicina fašističkih „građanskih komiteta“, pomogli su policijskim „operacijama čišćenja“ uperenim protiv sans-papiers1 i upotpunili protivnapad Države na imigranate, koji je otpočeo nekoliko meseci nakon pobune iz decembra 2008. Pošto su mesne skupštine počele da se šire svuda, a demonstracije „običnih ljudi“ da postaju sve žešće i žešće i da usvajaju prakse koje su do tada bile povezivane isključivo sa antiautoritarcima/kama – poput spaljivanja banaka i napada na policijske stanice – i pošto radikalizacija društva nije pokazivala znakove posustajanja – nešto je moralo da se učini povodom toga… A što je još važnije, medijsko promovisanje virtualne slike „organizovanog fašističkog pokreta“ bilo je najsigurniji način da se uspostavi grčka verzija teorije ekstremizma. Uz navodni ekstremizam krajnje levice i navodni ekstremizam krajnje desnice, izgledalo bi da Država zauzima srednju poziciju, garantuje društveni mir, sigurnost i ravnotežu. U protivnom, Država (u suštini lokalna policijska i diplomatska sila koja radi sa i za banke i multionacionalne kompanije) ne bi imala apsolutno nikakav raison d'être.

Dakle, stranke krajnje desnice pokušavaju da se prikažu kao ekstremne i antisistemske upravo zato što su potrebne sistemu. Šta je tu novo?

Pa, možda je zanimljivo to što se Cipras, vođa Sirize, pobrinuo da proces izgradnje domaćeg mita o ekstremizmu ne prođe bez njega. Aprila 2012, tokom javnog govora u Lamiji, napao je korupciju u medijima sledećim rečima: „Baš me briga šta pišu vaše novine, optužili ste me da sam član Zlatne zore, nazivali ste me anarhistom, nacionalistom, ekstremistom i prijateljem terorista.“ Od tada, i uprkos velikom broju glasova osvojenih na izborima 2012, partija Siriza, premda su ljudi koji je podržavaju sigurno dobronamerni, često je dokazivala svoju nesposobnost, nevoljnost ili oklevanje da ugrabi prilike koje su joj pružali društveni pokreti, da sprovede do kraja proteste protiv mera štednje, nezaposlenosti, poreza, rezanja penzija, plata i socijalne pomoći, protiv represije i policijske brutalnosti; da se bori za društvene inicijative poput samoorganizovanja u obrazovanju i zdravstvu, i društvene borbe protiv destruktivnih kapitalističkih mega-projekata, kao što su planirani rudnici zlata na Halkidikiju ili privatizacija vode; da se bori za strukture uzajamne pomoći i solidarnosti i da dokaže da je ono što Država naziva postojanjem dva ekstrema i jedne sredine, zapravo „sudar dva različita sveta“. Naprotiv, jedan poslanik Sirize je na optužbe Zlatne zore da je homoseksualac odgovorio javnim saopštenjem [u kojem je rekao] da je „spavao sa pola žena Atine, pa prema tome kako mogu tvrditi da je homoseksualac?“, a drugi [poslanik Sirize] se prošlog septembra priključio prvim redovima policijskih demonstracija protiv kresanja plata snaga bezbednosti, zajedno sa poslanicima nacističke partije. Toliko o antiseksizmu „sledeće vlade“ i njenoj podršci sindikatima.

U svakom slučaju, čak i uz neposrednu pomoć retorike parlamentarne „levice“, Zlatnoj zori je sve teže da održava svoju antisistemsku glumu. A takođe sve im je teže da igraju na „društvenu“ kartu. Donacije krvi samo za Grke, deljenje hrane i spasilački odredi (poput onog koji je pomogao starici da upotrebi bankomat, da bi se ispostavilo kako se radi o majci poslančkog kandidata Zlatne zore!) svaki put su se pokazali kao krhke, jadne laži i facebook postovi, propali skupovi šake budala u pratnji policije, a to su bile i lažne novinske priče o silovanjima Grkinja od strane imigranata u šest različitih oblasti tokom prethodnih nekoliko meseci.

Ovo zamajavanje sa spektaklom ekstremizma i „društvene brige“ bilo bi naprosto smešno da nije pravih smrti, povređivanja i dehumanizacije imigranata i siromašnih, koje su rezultat fašističkih napada, policijske brutalnosti, prihvaćenog nasilja Države u vidu nezaposlenosti i eksploatacije, i pogubnog „strukturalnog prilagođavanja“ koje je za svega nekoliko meseci obezvredilo rad i životni standard za 40%. Jedan za drugim fijasko lažnog radikalizma Zlatne zore ne bi bili ni vredni pomena da nije stvarnog uticaja „facebook fašizma“ na školsku omladinu. Deo čitavog spektra teorija zavere i fašističkih kulturnih vrednosti, kojima poslednjih 15 godina zvanični mediji kljukaju nove generacije Grčke, jeste i najnovija propagandna mašinerija koja daje sve od sebe da učini da kultura „mržnje i agresije“ bude cool mladima školskog uzrasta. U vreme krize, neoliberalni umerenjaci su izvadili svoje nacističke kostime iz ormara, opasali ih nacionalističkom retorikom i dijalozima iz pandurskih filmova, i to serviraju svojim lošim učenicima. One bolje, predodređene da budu sutrašnji izvršni direktori, lideri multinacionalnih NVO-ova i premijeri, podučiće ih svojoj verziji vodiča za kapitalističku adaptaciju (prilično ustuklom) evropskom Prosvetiteljstvu.

U slučaju da se neko još uvek pita: ne, fašisti nisu delili hranu na trgu Sintagma u Atini. Nije bilo sukoba fašista sa policijom. Ali fašizam je uvek izgovor za sužavanje granica demokratije: posle prve „zvanične zabrane rasističkog deljenja hrane“, sledeći put, biće lakše razbiti bilo koju akciju na trgu Sintagma.

* Ovaj tekst je napisan direktno povodom pojave izveštaja, u domaćim medijima, o navodnom deljenju hrane na trgu Sintagma od strane Zlatne zore i izmišljenom sukobu sa policijom.

Kontrapunkt