Ne samo što u slivu rijeke Jadar nema prostora na kome se, uz prihvatljive rizike, može odložiti tolika količina opasnog otpada poslije prerade jadarita, već se njegovo odlaganje planira i projektuje suprotno zakonima Srbije i direktivama EU, konstatuje se u tekstu koji potpisuju Bogdan Šolaja, redovni član Odjeljenja hemijskih i bioloških nauka SANU, Veljko Dimitrijević, diplomirani inženjer hidrotehnike i Zoran Stevanović, profesor hidrogeologije na Rudarsko-geološkom fakultetu, u penziji.

“Projektovanje i izgradnja kvalitetnih deponija u skladu sa zakonskom regulativom predstavlja conditio sine qua non privredno-industrijsko-tehnološkog kompleksa kakav je projekat Jadar. Na osnovu svih informacija iz svih verodostojnih publikovanih dokumenata, predlog položaja deponija nije u skladu sa Zakonom o vodama, već ga krši. Zakonom je, naime, u koritu za veliku vodu prirodnih vodotoka zabranjeno ostavljanje materijala koji mogu zagaditi vode, što uključuje i mulj iz postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda. Uz to je izričito zabranjeno da se na vodnom zemljištu grade objekti kojima se smanjuje propusna moć korita i odlaže čvrsti otpad i opasni i štetni materijal. Te norme nisu administrativnog karaktera, već su zasnovane na tehničkim kriterijumima i proceni rizika od negativnih uticaja na zdravlje ljudi i životnu sredinu”, piše u članku koji je objavio nedjjeljnik Rardar u svome online izdanju.