Novo otkriće pokazuje da čestice plastike mogu da putuju po tijelu i da se zadrže u organima. Tragovi mikroplastike su prvi put otkriveni u ljudskoj krvi, a naučnici su pronašli sitne čestice kod skoro 80 odsto testiranih uzoraka.

Otkriće pokazuje da čestice mogu da putuju po telu i da se zadrže u organima, a uticaj na zdravlje je još nepoznat, prenosi Gardijan.

Istraživači su zabrinuti jer mikroplastika uzrokuje oštećenje ljudskih ćelija u laboratoriji, a već je poznato da čestice koje zagađuju vazduh, ulaze u tijelo i izazivaju milione preranih smrti godišnje.

Ogromne količine plastičnog otpada se bacaju u životnu sredinu, a mikroplastika sada kontaminira čitavu planetu, od vrha Mont Everesta do najdubljih okeana. Poznato je da ljudi već konzumiraju razne sitne čestice otpada hranom i vodom, kao i da ih udišu, a pronađene su u izmetu beba i odraslih.

Naučnici su analizirali uzorke krvi od 22 anonimna davaoca. Svi su zdrave i odrasle osobe. Plastične čestice nađene su kod 17 ispitanika, prenosi RTS.

Polovina uzoraka je sadržala PET plastiku, koja se obično koristi u proizvodnji flaša, dok je trećina sadržala polistiren, koji se koristi za pakovanje hrane i drugih proizvoda. Četvrtina uzoraka krvi sadržala je polietilen od kojeg se prave plastične kese.

„Naša studija je prvi pokazatelj da u našoj krvi imamo čestice polimera – to je revolucionarni rezultat”, rekao je profesor Dik Vethak, ekotoksikolog na amsterdamskom univerzitetu Vrije.

„Ali moramo da proširimo istraživanje i povećamo veličinu uzoraka, broj procenjenih polimera itd.” Dalja istraživanja brojnih grupa su već u toku, rekao je on.

„Svakako je razumno biti zabrinut. Čestice su tu i prenose se po cijelom tijelu”, dodao je profesor Vethak.

Rekao je da je prethodni istraživački rad pokazao da je količina mikroplastike 10 puta veća u fecesu beba u poređenju sa odraslima i da bebe hranjene iz plastičnih flaša, gutaju milione mikroplastičnih čestica dnevno.

„Takođe generalno znamo da su bebe i mala djeca ranjiviji na izlaganje hemikalijama i česticama. To me mnogo brine”, istakao je.

Novo istraživanje je objavljeno u časopisu Environment International i prilagodilo je postojeće tehnike za otkrivanje i analizu čestica malih dimenzija od 0,0007 milimetara.

Profesor Vethak je priznao da se količina i vrsta plastike značajno razlikuju između uzoraka krvi. „Ali ovo je pionirska studija”, rekao je, naglasivši da sada je potrebno uložiti više rada na ovoj problematici.

Naveo je da razlike u količini iz uzoraka mogu da zavise i od kratkoročnog izlaganja osobe (prije uzimanja uzoraka krvi) česticama iz plastičnog posuđa ili maski za lice.

„Veliko pitanje je šta se dešava u našem tijelu. Da li se čestice zadržavaju u tijelu? Da li se transportuju do određenih organa, kao što je prolaz kroz krvno-moždanu barijeru, i da li su ovi nivoi dovoljno visoki da izazovu bolest? Hitno moramo da finansiramo dalja istraživanja kako bismo mogli da saznamo”, upozorava profesor Vethak.

Novo istraživanje je finansirala Holandska nacionalna organizacija za istraživanje i razvoj zdravlja i Common Seas – preduzeće koje radi na smanjenju zagađenja plastikom.