Američki Jan Palah

by | feb 26, 2024 | Blog | 0 comments

Piše: Omer ŠARKIĆ

Jan Palah je bio češki student koji se u znak protesta zapalio zbog intervencije Sovjeta u Češkoj. Njegovo herojsko i prkosno djelo je decenijama simbol borbe za slobodu i pravdu, a u Hladnom ratu njegov čin je obilato koristila zapadna propaganda kako bi prikazala zemlje Vrašavskog pakta kao neslobodne i autoritativne – što one i jesu bile. O činu Jana Palaha su napisane hiljade i hiljade tekstova, radiju Slobodna Evropa je pedestogidišnjica njegove smrti bila povod da donese opširnu reportažu o njegovom činu borbe protiv vojnog uplitanja SSSR-a u Čehoslovačkoj.Odavanje pošte Janu Palahu

Pedeset pet godina kasnije, američki aktivni vojnik Aaron Bushnell se zapalio ispred izraelske ambasade u Vašingtonu, kao znak protesta zbog genocida u Gazi nad Palestincima, kako je u video poruci obrazložio svoj čin hrabrosti, prkosa i borbe za pravdu. Rekao je, citiram: „Neću biti više saučesnik u genocidu“.  Dok je gorio, uz jauke od bola proizrokovanog vatrom, uzvikivao je „Slobodna Palestina“.

Mora se uočiti da je čin Aarona Bushnella čak mnogo veći od samospaljivanja Jana Plaha, jer Palah se samospalio zbog vojne intervencije druge/ih zemalja u njegovoj, dok je Aaron to uradio zbog podrške (političke, propagandne i vojne) svoje zemlje, čiji je aktivni vojnik, genocidu koju Izrael vrši nad Plaestincima.

Glavno oruđe diktatura i dezinformisanja javnosti je, osim golog plasiranja laži i poluistina, prećutkivanje ili potiskivanje značajnih informacija, sklanjanje iz „vidokruga“ konzumenata. Mejnstrim mediji pod zapadanom, „demoratskom“ kontrolom, su taj posao, kao i uvijek, besprekorno uradili: informacija je sakrivena, kao manje bitna ili nebitna.

Mejnstrim mediji pod američkom kontrolom, kao što su Vijesti kod nas, informaciju su objavili u blogu o ratu u Gazi, a ne kao zasebnu ili udarnu informaciju na „home page“ portala. Nijesu je prenijeli ni na svojoj fejsbuk stranici (bar dok pišem ovaj tekst (ponedjeljak,  26.02.2024, 13 sati), da bi bila što manje vidljiva i da komentatori ne bi pozdravili taj herojski i prkosni čin američkog vojnika i građanina. I drugi mediji pod zapadnom kontrolom u Crnoj Gori su tu informaciju stavili u zapećak, osim donekle CDM. Portal Analitika je u šturoj, sporednoj informaciji, izvijestio svoje čitaoce da se građanin SAD samozapalio ispred amabasade, ne navodeći zbog čega i zašto. Antena M uopšte nije izvjestila o tome. Jedini je tu informaciju na svom prtalu, kao jednu od udarnih, prenio portal na kome ovo pišem. Tako su „ljuti medijski neprijatelji“, portal Analitka i radio Antena M, sa jedne, odnosno Vijesti, sa druge strane, bar po ovom pitanju potpuno saglasni: ne prenositi ili skrivati informacije koje gazdama nijesu po volji.

Radio Sloboda Evropa, koju nijesam slučajno pomenuo na početku teksta, pokazujući način kako je obilježio pedesetogodišnjicu samospaljivanja Jana Palaha, prešutio je ovo samospaljivanja američkog građanina iz protesta – uopšte nije obavjestio svoje čitaoce o događaju.  Ruskom RT je to bila jedna od udarnih informacija. Kada na društvenoj mreži fejsbuk naiđem na informacije RT-a, fejsbuk me „demokratski“ upozori da je to medij pod kontrolom Rusije, a kada naiđem na radio Slobodna Evropa, ne obavještava me da je to medij pod kontrolom SAD.

Sad samo zamislite sledeći događaj:

Ruski aktivni vojnik se samospalio pred ukrajinskom ambasadom, navodeći da to radi iz protetsa zbog ruske agresije i zločina nad Ukrajincima, te da on u tome ne želi učestovati.

Kad bi se tako nešto desilo, to bi bila glavna i vanredna vijest na svim pobrojanim medijima. Iz minuta u minut bi dobijali nove informacije o tome, a taj ruski vojnik bi brzo pomutio slavu Jana Palaha. Svi kolumnisti bi naoštrili svoja pera da ga već od sjutra počnu slaviti, uzdizati kao heroja nad herojima, dodajući da je njegovo samospaljivanje najbolji pokazatelj kakvoće Putinove diktaure.

Svi poznati i javno prepoznati „borci“ za ljudska prava bi preplavili mreže svojim objavama o tome.

Kad to uradi Amerikanac koji se protivi genocidu i politici svoje zemlje koja podržava taj genocid, onda to uopšte nije vijest, a mnogi za ovaj slučaj  nikada neće ni čuti.

Toliko o slobodi, informisanju, dezinformisanju – i diktaturama.

0 Comments

Submit a Comment