Zapisi iz Abu Dabija – Korniš

by | jan 16, 2024 | Blog | 0 comments

Piše i fotka: Dejan TOFČEVIĆ

Pošto se, kao i mnogi drugi gradovi, i Abu Dabi protegao na morskoj obali, u samom centru ima plažu od pustinjskog peska, a drugačijeg ovde ne može ni biti kad se nalazi na obodu ogromne Rub al Kali pustinje, koju još nazivaju i Prazna četvrt, a prostire se u četiri država. Plaža je čista i široka. Nema preglasne i iritantne muzike kakav je adet kod nas. A kada malo bolje oslušnem, čujem da ovde nema nikakve muzike. Nema ni papreno skupih ležaljki. Nema ni smeća, a ni gužve. Sami mir se prosuo po ovom božjem pesku. Sve je široko i komforno. Ima mesta za svakoga da se izležava na vrelom pesku i kupa u čistoj vodi, ali samo u svitanje ili sumrak jer je ostatak dana pakleno vreo.

Da zakačim malo svežine i svoje stare kosti umočim u vodu Persijskog zaliva, a i osolim prkno, kako se to kolokvijalno kaže, stigoh u svitanje na plažu Korniš u Abu Dabiju. Iako nikoga nisam očekivao, tamo me dočekaše spasioci i ostalo osoblje koje se bave njenim uređenjem. Pesak je prethodne noći lepo ispeglan nekom mašinom, tako da je tada bio idealno ravan na čitavoj plaži, pa dok sam hodao iza mene ostajahu tragovi kao da se nalazim u nekoj zabiti, a ne u centru grada od milion i po stanovnika. Tada videh da je i sam pesak pomalo ružičast jer je sazdan i od čestica školjki koje je more samlelo na odgovarajuću veličinu, upravo kako to vreme uradi sa čovekom. Bez oklevanja uđoh u iznenađujuće pretoplu vodu za moj ukus. Prvo pokušah malo da otplivam iza bova koje su se nalazile na svega nekoliko desetina metara od obale, ali čim sam prešao postavljenu liniju uočih dreku i negodovanje čuvara plaže u letnjem periodu, pa se vratih pod okrilje bezbednih voda nad kojima ovaj samopregalac bdi.

Odustadoh od od plivanja u ovoj neverovatno čistoj, ali ipak vodi neugodnoj za plivanje zbog visoke temperature, uhvatih se za bovu i posmatrah refleksije izlazećeg sunca na staklima oblakodera. Sunce se igralo sa ovim namernikom potopljenim u  toplotu i sigurnost uvek politički nemirnog Persijskog zaliva, šaljući mu zrake koji su se odbijali od stakala zgrada i pogađali ga u lice, dokle je on poluzatvorenim kapcima namigivao na nebo bez ijednog oblaka. Samo su se u daljini čuli automobili koji su tiho preli prolazeći gradskim bulevarom.

opet korniš

Opet Korniš

Uskoro mi se pridruži i jedan ozbiljan plivač, koji je očigledno došao radi treninga. I dok je on zamahivao rukama, uzimao i ispuštao vazduh jednakim ritmom, sunce poče malo jače da prži telo već odviknuto od letošnjih podgoričkih žega. Pokupih stvari i odoh u objekat namenjen desalanizaciji kupača, upravo vodom koja je ovde toliko dobro prerađena da je dobra i za piće.

Ulazak u novi dan proslavih u vrlo pedantnom restoranu “Gad”, čija hrana samo nije gadna. Konobar mi za doručak preporuči neki egipatski pasulj, koji mi je baš prijao. I tako energetski dopunjen nastavih u Luvr.

0 Comments

Submit a Comment