Darko Drljević je rođen u Kolašinu 1962. godine, upravo kada je i firma “Impregnacija“ počela da proizvodi drvene železničke pragove. Zato ima visok prag tolerancije. Darko hrabro stupa ka tristotoj međunarodnoj nagradi za karikaturu, ali uspešno piše i aforizme. To su za njega karikature nacrtane rečima. Darko je čak naslikao dramskim tekstom i jednu nagrađivanu, satiričnu pozorišnu predstavu. Drljević jednostavno ima dar, pa verovatno radi toga ima ovo ime. Već osam godina organizuje Međunarodni festival karikature u Kolašinu. Živi i radi u Podgorici, a izlaže u celom svetu. Smatra da se izbeglice u našoj zemlji osećaju kao kod svoje kuće.

Šta je za tebe aforizam?

Kratka duhovita književna forma. Bljesak svijesti i grmljavina duha.

Šta je za tebe karikatura?

Izvor i smisao mog života.Sublimacija duha, umjetnosti, rafiniranog i inteligentnog humora, specifičan vid novinarstva… istorija.

Ko piše aforizme?

Aforističari. Slobodnoumni, inteligentni i duhoviti ljudi.

Zašto ih piše?

Da ostavi trag svoje svijesti i duha u materiji.

Kome ih pišu?

Onima koji će ih razumjeti.

Da li je pisanje aforizama umetnost?

Prije bih ga nazvao kratka književna forma. Umjetnost je živjeti od aforizma.

Hoće li umetnost spasiti svet?

Ako svijet spasi umjetnost, hoće.

Gde se karikaturistima nalazi linija života?

Počinje na dlanu, a završava se na papiru.

Šta naši ljudi misle o političkim liderima?

Jednostavno ne mogu bez njih. Ljubav prema njima prevazilazi granice idolopoklonstva .

Je li ljubav uzajamna?

Oni vole isto. Narod vođu – vođa sebe!

Da li istorija krije odgovore na današnja pitanja?

Pitajte pobjednike.

A budućnost?

Budućnost je nešto što očekujemo da će doći, kada nas ne bude.

Šta se nikada neće promeniti?

Prošlost.

Koga treba promeniti?

Počnimo od samih sebe.

Hoće li građani preživeti sve spasioce?

Ako su ti spasioci sami građani, da.

A spasioci građane?

Isto.

Mir nema alternativu. A rat?

Rat uvijek ima. On ne bi smio ni da postoji, da ima svijesti.

Ima li izlaza?

Ako nema izlaza, izađi na ulaz.

Idu li zajedno materijalna i duhovna sirotinja?

Materijalnoj sirotinji uvijek možemo pomoći. Duhovnoj nema pomoći.

Kuda idu?

U dva različita smjera.

Kako im ide?

Obično duhovnoj sirotinji ide dobro.

Gledaš li televiziju?

Gledam televizor, ali ga ne uključujem.

Čitaš li novine?

Ne, kriju ih u trafici.

Pratiš li portale?

Samo one koji prate  moj rad.

Koja vest bi mogla da te iznenadi u ovom trenutku?

Bilo koja lijepa vijest.

Hiljade ljudi se bavi politikom. Da li uklanjanjem nula možemo očekivati bolje rezultate?

Da, posebno uklanjanjem ljudskih nula.

Zadužujemo se pod povoljnim uslovima. Kakvi su uslovi za vraćanje kredita?

Da bi vratio kredit banci, morao bih je opljačkati.

Šta misliš o stanju kulture u Crnoj Gori?

U drugom je stanju, ali, nikako da se prePORODI. Kultura u Crnoj Gori postoji samo pro forme. Umjetnici se bukvalno nameću nezainteresovanoj publici.

Kada ćemo izaći iz krize?

Kriza nije soba. Nego mnooogo soba. Tako da izlazimo iz jedne, a ulazimo u drugu. I tako u nedogled.

Gde ćemo otići?

Kriminal cveta. A daje li plodove?

Da, da. I to bostan. Beremo ga svakodnevno.

Nasilje u čitavom svetu je u porastu. Ima li tome leka?

Pitanje za psihijatre, psihologe i sociologe.

Da li smo kao društvo dodirnuli dno?

Mnogo dublje smo otišli, sad prokopavamo tunele…

Jesu li ljudi gladni duhovne hrane?

Da jesu, ne bi bilo toliko politike. Duhovna hrana im se trpa na silu, kao bebu kad ,,kljukaš“  hranom koju ne voli.

Hoće li ljubav spasiti svet?

Zavisi čija ljubav, i prema čemu .

A seks?

Zavisi da li si subjekat ili objekat.

Kada će nam biti bolje?

Kada budemo bolji.

Reci nam nešto lepo.

Nešto lepo.

Pitaj nešto Dejana Tofčevića ako želiš.

Odleće mi misao… ako je uhvatiš na radaru, javi mi.

Hoću.

Razgovarao: Dejan Tofčević