U saradnji sa Centrom za evropsku politiku, BiEPAG je juče u Briselu (23. oktobra) organizovao raspravu koja je fokusirana na širu dinamiku energetske tranzicije i geopolitiku na Zapadnom Balkanu, složenu međusobnu interakciju između ruskih, kineskih i zapadnih interesa, lokalne politike i ekoloških razmatranja.

Bosanskohercegovačko istraživanje sugeriše da su strani akteri više simptom nego uzrok za sporu energetsku tranziciju BiH. Komplikovani administrativni i pravni okviri spojeni korupcijom i klijentelizmom ključne su prepreke za dostizanje net-nula do 2050. godine.

Osvrćući se na izvještaj BiH, jedan od autora Marika Đolai je istakla da je Kina uvidjela priliku da uđe na energetska tržišta u Bosni i Hercegovini. Međutim, zakonodavni sistem Bosnia je preslab da bi primorao kineske kompanije da rade dobro na svojim investicijama i poboljšaju infrastrukturu BiH.

Studija o Srbiji naglašava ključnu ulogu EU i stranih aktera u oblikovanju energetske budućnosti Srbije i nudi preporuke za usklađivanje nacionalnih strategija sa evropskim ciljevima energetske tranzicije.

Vujo Ilić, koji je bio angažovan na istraživanju za izvještaj o Srbiji, je rekao da u Srbiji postoji sve veći proruski i kineski stav, iako ruske i kineske investicije štete životnoj sredini. Kada je reč o zelenoj tranziciji, smatra da Srbi znaju da treba da gledaju u EU.

Govoreći o izveštaju o Kosovu, Donika Emini je iznijela svoje zapažanje iz istraživanja da je ugalj veoma jeftin i da je teško odustatii od njega. Ona je objasnila da je Kosovo reklo ne gasu kako bi izbjeglo uvoz iz neliberalnih zemalja, ali je sada u toku debata o tome da li je ova odluka bila dobra.