Koliko si bio mamuran kad si riješio da napraviš Muzej?

„Više sam bio malo pijan, nego mamuran. U mamurluku sam više kristalizirao tu ideju i odlučio se na taj korak otvaranja muzeja“, kaže Rino Duboković, osnivač Muzeja mamurluka.

Taj korak je pokrenula pedala od bicikla, koja je završila u džepu prijatelja posle ludog izlaska. Otuda ideja da se na jednom mjestu nađu uzeti, ukradeni ili pronađeni predmeti u pijanom stanju.

Klupi koja je tokom korone obišla Zagreb društvo prave znakovi pored puta – branik od automobila, jedna lama, dušek za spavanje.

„Posjetitelji mogu proživeti jednu nezaboravnu noć, noć izlaska, a da ne popiju ni kap alkohola. Tu je taj neki edukacijski trenutak. Ima taj neki, od kad se kreće piti, od kluba bara, do sobe gdje se ljudi bude ujutro“, objašnjava Duboković.

Dan posle pričaju se priče, ali dok provod traje, Muzej predlaže da se u jednom trenutku pogledate u ogledalo. I ne samo to.

„Ovo je edukacijska soba, koja ima za cilj pokazat kratkoročne i dugoročne posledice alkohola. Imamo taj simulator vožnje, pijane vožnje, stave se naočare pijane i u biti se mogu vidjet štetnosti za sebe, ali i za druge u prometu“, dodaje osnivač Muzeja mamurluka u Zagrebu.

Muzej mamurluka nedavno je otvoren i u Šangaju. Cilj im je da vrata za priče iz noćnog života budu otvorena i u Beogradu, gradu, kažu, čuvenom po dobrom provodu.