U novembru 2009. Atina je objavila nagli porast svog javnog deficita koji je na kraju doveo do finansijske krize širom eurozone.

U zamjenu za novčanu pomoć od 289 milijardi eura i u cilju sprečavanja izlaska Grčke iz eurozone, “trojka”, koju čine Međunarodni monetarni fond, EU i Evropska centralna banka, zahtijevala je od Atine sveobuhvatne reforme.

To je uključivalo veliko smanjenje državne potrošnje i smanjenje plata, povećanje poreza, privatizacije i druge sveobuhvatne reforme.

Nezaposlenost u Grčkoj je zbog toga porasla na skoro 28 procenata, a kvalifikovani stručnjaci su masovno emigrirali.

“Ciklus od 12 godina koji je donio bol građanima, doveo je do ekonomske stagnacije i podijeljenog društva”, rekao je premijer Grčke Kirijakos Micotakis.

Ipak, kako navodi, “pojavljuje se novi horizont ispunjen rastom, jedinstvom i prosperitetom za sve”, rekao je on.

“Zabilježili smo snažan rast i značajan pad nezaposlenosti od tri odsto u odnosu na prošlu godinu i pet odsto u odnosu na 2019. godinu“, dodao je on.

Ukidanje nadzora će ojačati poziciju Grčke na međunarodnom tržištu povećanjem njene privlačnosti za investitore. Atina će takođe sada imati veću kontrolu nad svojom unutrašnjom ekonomskom politikom.

“Kraj pojačanog nadzora za Grčku takođe označava simboličan završetak najizazovnijeg perioda koji je eurozona iskusila”, rekao je Paolo Đentiloni, evropski komesar za ekonomiju, u saopštenju, prenosi RSE.

Grčku će i dalje pratiti njeni kreditori dok otplaćuje dugove. Za to će biti potrebne još dvije generacije, a poslednji krediti dospijevaju na otplatu 2070. godine.

Prema projekcijama Evropske komisije, grčka ekonomija će ove godine rasti za 4 odsto, što je mnogo više od prosueka eurozone – 2,6 odsto.

Međutim, stopa nezaposlenosti u Grčkoj je jedna od najviših u monetarnoj uniji, njena minimalna plata jedna od najnižih, a dug zemlje iznosi 180 odsto bruto domaćeg proizvoda.