Željko Žele Jovanović: Mnogo se češće rđa nađe na gvozdenim vratima nego iza njih

by | aug 2, 2022 | Intervjui, Priča dana, Satira | 0 comments

Potiče iz radničke porodice. Preživljava u Kragujevcu i postao je pravi vrag. Piše poeziju za odrasle i decu, satirične priče i aforizme. ,,Ostavite nešto Apokalipsi“ je njegova prva knjiga aforizama sa sretnim završetkom. Dobio je više književnih nagrada, a radove objavljuje gde stigne. A stiže gotovo svuda gde se objavljuje kratka satirična forma. Član je više organizacija koje se bave kreativnim pisanjem. Žele smatra da nije baš sve poskupelo. Cena glasova je ostala ista.

 Šta je za tebe aforizam?

Aforizam je varnica koja nastaje sudaranjem istine, neke negativne pojave i       humora, s tim što humor nije neophodan faktor za nastanak pomenute varnice. E sad, varnica može da doprinese stvaranju vatre, a vatra požara. Jedan moj poznanik je definisao aforizam kao nesrećnu tvorevinu nad kojom ne znaš kako da se ponašaš -niti da se smeješ niti da plačeš.

Aleksandar Baljak kaže da je aforizam dribling duha na malom prostoru. Kako izgleda taj prostor?

Taj prostor podseća na kazneni prostor u fudbalu. S obzirom da je protivnički tim jači, prinuđen si da protivnike šutiraš po cevanicama i da ih laktaš po rebrima, ali poenta je da te ne uhvate i ne sankcionišu izbacivanjem iz igre.

Gde nas vodi satira?

U neka srećnija vremena vodila je na robiju, mada sam siguran da nisi na to mislio. Satira nas ne vodi nigde, satira je naš večiti saputnik, čuj mene sapatnik, saputnik a s obzirom da mi uglavnom ne stignemo nigde…

U čemu je spas?

Spasa nam nema a propali smo poodavno. Nijedan lek ne deluje isto na svakog pacijenta, pa mnogi primenjuju raznorazne načine lečenje ne bi li došli do nekog svog spasa. Neki spas vide u inostranstvu, drugi u vladajućoj većini, treći u alkoholu, četvri u bromazepamima… Ja još uvek tragam za svojim spasom. Kolektivno se nećemo spasiti to je sigurno.

Kako Bog tretira vlast?

Svaka vlast je od Boga, tako se kaže. Ja ne znam koji su naši gresi, ali koji god da su, izgleda da su baš veliki.

A vlast Boga?

Videće vlast svog Boga. Ako ne uživo, onda na Dnevniku sigurno. Pripadnici vlasti se više plaše ovozemaljskog Boga koji tu vladu i kroji od onog sa neba. Jer, kazna za one koji ne budu bili dobri stiže koliko odmah. Božje zapovesti ovog Boga na zemlji se poprilično razlikuju od zapovesti onog na nebu. Za razliku od onog, ovaj traži da se krade i laže, ali u jednom se i slažu – Ja sam Bog tvoj i nemoj imati drugih Bogova osim mene.

Šta naši ljudi misle o političkim liderima?

Ja važim za fino vaspitanog mladića i zaista ne bih da ovaj intervju začinim psovkama. Mada, ima i onih ljudi koji bi, kada bi ih sada pitali, nahvalili političke lidere. Neki iz ubeđenja, neki za sendvič i simboličnu, novčanu nakdnadu. Čisto da ne tupe zube za džabe.

Da li se tradicionalne vrednosti mogu dobro unovčiti?

Poznat mi je slučaj mladog para koji je odlučio da se venča i da sklopi brak u duhu traicionalne vrednosti. Za tu priliku morali su da uzmu kredit kako bi organizovali to slavlje za mnogobrojnu rodbinu i prijatelje. Ispostavilo se da nisu nešto naročito unovčili tu tradicionalnu vrednost. Što se nekih drugih tradicionalnih vrednosti tiče, sigurno da može. Zavisi dosta i od prodavca.

Da li istorija krije odgovore na današnja pitanja?

Onaj koji dobro poznaje današnje prilike, definitivno može u dobroj meri da nasluti kakva je prošlost iza nas.

Pošto ćeš u budućnosti biti duže nego mi stariji, šta očekuješ od nje?

Ako je budućnost proizvod dešavanja iz prošlosti i sadašnjosti a jeste, onda radije ne bih govorio o budućnosti. Da sam noj nabio bih glavu u pesak pri samom spomenu budućnosti. Bolje je da ne znam. Po prirodi nisam ni pesimista ni optimista. Nervira me bezrazložni pesimizam koliko i bezrazložni optimizam, važim za zakletog realistu. Međutim, kada je budućnost u pitanju, tu već debelo naginjem ka pesimizmu. Moraće nešto radikalno da se promeni kako bih i ja promenio mišljenje.

Šta se nikad neće promeniti?

Narod. Kroz istoriju mnoge bolesti su iskorenjene, ali mane kod ljudi su sve preživele. Nijedna mana nije iščezla vremenom.

Kakvo je tvoje viđenje programa Vlade za smanjenje siromaštva?

Čini mi se da taj program funkcioniše dobro. Ako pogledamo prosečnu platu u Srbiji, ona je u stalnom porastu. Mnogi smatraju da je ta vrednost prosečne plate izmišljotina, ali ne i ja. Da li je neka plata velika, zavisi od posmatrača. Kada se spomene plata nekih funkcionera, meni ona deluje ogromno, ali njima njihova plata zasigurno ne izgleda veliko i verujem da smatraju da bi ona mogla da bude i veća. E sad, zamislite kada bi plata tih funkcionera bila mala, pa naša prosečna plata bi bila daleko ispod granice siromaštva. Iz tog razloga mislim da je Vladin plan za smanjenje siromaštva delotvoran.

Da li nam je veći demokratski ili kapacitet pluća?

Cene cigareta su u stalnom porastu pa su pušači prinuđeni da kupuju cigarete i duvan koji do njih dolazi sumnjivim i nelegalnim putem. Samim tim, neretko se dešava da je kvalitet tih proizvoda loš. Pored toga, tu je i veliko zagađenje i sve to nepovoljno utiče na pluća i njihov kapacitet. Ali, kada je demokratija u pitanju, pluća su nam, čini mi se, još i u dobrom stanju. Ovaj prostor nije baš idealan za uzgajanje demokratije, ali posmatrajmo stvari sa pozitivne strane – Iz tog razloga povoljno utiče na stvaranje satiričnih dela.

Kakvi su uglovi ljubavnog trougla?

Oštri. Da se posečeš.

A strane?

Ne mogu da se pohvalim nekim znanjem matematike, iako redovno nešto računam. Ovakva geometrija zna da bude naporna.

Kakva je šumadijska kuhinja?

Narodna. Kažu da se beleži porast korisnika Narodnih kuhinja. A što se konkretno šumadijske kuhinje tiče, ako unesete dovoljnu količinu šumadijskog čaja kao aperitiv, sve što probate nakon toga izgledaće vam preukusno.

Kakva je sudbina mladih na selu?

Pesma kaže:“Sudbina je tako htela da odem iz rodnog sela.“ Možda je ovaj stih vizionarski. Mislim da sela u budućnosti neće mnogo ličiti na današnja ili ona ranija sela. Mladi će odlaziti na selo, ali uglavnom kao turisti. Oni koji budu ostali da rade na selu, baviće se turizmom. Pitanje je bilo kakva je sudbina, pa sam se ubacio u ulogu vidovanjaka. Mada mislim da nisam daleko od istine.

A u gradu?

Zavisi u kom gradu. Pojedi mladi iz provincije misle da je spas u većem gradu, oni u većem gradu misle da je spas u nekom drugom gradu, u nekoj drugoj državi, možda i na nekom drugom kontinentu. Činjenica je da će svako morati da se potrudi da pronađe svoju luku spasa.

U prvom kolu su se sastali Ukrajina i Rusija. Ko će zaigrati naredno kolo?

Potencijalnih protivnika je mnogo, iskreno se nadam da Balkan ovog puta neće uzeti učešće. Situacija između Ukrajine i Rusije može poprilično da se iskomplikuje da sledeći rat uopšte ne mora da bude između država, već između klasa – bogatih i siromašnih. Jer, ako ovaj rat potraje, on može poprilično da se odrazi na život siromašnih. U svakoj priči oni prvi nadrljaju.

Kakva je politička situacija u Srbiji?

Evo, željno iščekujemo novu vladu. Smešno je reći nova vlada jer to su uglavnom isti likovi koji se vrte u krug. Ako i dođe do nekih izmena one su neprimetne. Mada, postoje neki likovi koji su nezamenljivi i ako odu, možda će mi čak i nedostajati. Nekada su vladari imali dvorsku ludu, danas su naši vladari dvorske lude.

Pruža li odgovore rešenje nacionalnog pitanja?

Ništa ne pružaju. Uglavnom uzimaju.

Po čemu liče Crna Gora i Srbija?

Srbi i Crnogorci su ljudi zaljubljive prirode. Kada se mi zaljubimo u nekog lidera, njemu je budućnost zagarantovana na visokom državnom položaju.

U čemu je razlika?

Srbija nema more i to je bukvalno jedina stvar koja mi sada pada napamet.

U Crnoj Gori imamo auto put između dva nigde. Možemo li njime stići tamo gde smo krenuli?

A vi ste negde krenuli? Nisam primetio.

Šta nam govori višedecenijsko uništavanje prostora?

Da je imalo šta da se uništi, čim toliko dugo traje. Hvala zaslužnim.

A kriminal?

Kriminal jeste težak posao, ali je državni.

Čime se danas bave mladi?

U pričama koje sam slušao od starijih, često se uz uzdah i nekim setnim pogledom koji se gubio u daljinu koristila rečenica:“Eh, kakva smo mi generacija bili…“ Sve su prilike da ja tako nešto neću izgovoriti u budućnosti. Moja generacija i ova mlađa, nadolazeća, naravno ne svi, ali ima primera, deluju toliko nesnađeno u ovom vremenu. Mladi se danas nisu dogodili vremenu nego se vremene dogodilo mladima.

Koji jezik je najbolje znati? Zašto?

Ja trenutno učim nemački jezik, mada mislim da je najvažnije znati slatkorečivi jezik. Jedino on zasigurno otvara sva vrata.

Hoće li ljubav spasiti svet?

Ljubav će uništiti svet. Jer, ako je verovati nacionalistima, nacionalizam je jedna vrsta ljubavi.

A seks?

Seks će samo doprineti da to uništavanje sveta ne izgleda toliko traumatično.

Kada će nam biti bolje?

Od nas zavisi. Ne možemo da utičemo da globalno svima bude bolje, mi smo samo sitne ribe u ovom moru plavom, ali možemo da utičemo na našu okolinu koliko-toliko. Nije loš osećaj kada učinimo neko dobro delo, ako nekoliko nas učini po neko tako delo, neće biti toliko loše ovde. Ako ne može da bude sjajno ili dobro, neka bude makar podnošljivo.

Da li su muškarci pali sa Marsa?

Sasvim moguće. Međutim, u današnje vreme nije lako pričati o muškarcima i ženama. Jer, imamo muškarce koji se osećaju kao žene. Da li su onda oni tj one pale sa Saturna, Jupitera? Nije bitno odakle su pali, bitno je da ne padnu ni u čijim očima. Ne bih više o padanju i muškarcima. Depremirujuće zvuči.

Da li su žene pale sa Venere?

Kada žena padne to već zvuči sasvim dobro. Rekao sam šta sam rekao rizikovajući da me feministkinje rastrgnu. Ako baš mora da se umire, neka budem okružen ženama.

Koja je tajna tvog prepoznatljivog šarma?

Ako bih vam rekao, onda to više ne bi bila tajna.

Kada možemo očekivati novu knjigu?

Ušla je u štampu, dakle uskoro.

 Ž.Ž. Jovanović: Kako pisci žele da pišu?

D.Tofčević: Piscima se ne piše dobro, nego odlično. Ali ne mogu uvek.

DEJAN TOFČEVIĆ

0 Comments

Submit a Comment