Moj ministre sjeme plemenito,

Jedrio si kroz mnoge oluje,

Pratio si, nikad nisi skit’o,

Zbog koristi cjelivao guje.

Moj ministre sjeme plemenito.

Oj Skupštino jesi l’ u žalosti,

Što ne sjedi u vrh sofre više,

Penzioner u novoj mladosti,

Što zakone sam za sebe piše?

Oj Skupštino jesi l’ u žalosti?

Zar se nije odrekao borbe?

Zar mu nisu izlomljene toke?

Svoju krvcu za nas je proliv’o,

Sve zbog ove krupnog zuba stoke.

Zar se nije odrekao borbe?

Dadosmo ti flotu od dva broda,

Neka budu tvoji za badava.

Dobro puži ostavi se hoda,

I podrži onog koji dava.

Dadosmo ti flotu od dva broda.

Kriviš kapu a glava ostaje,

Svega imaš koliko poželiš,

Al’ ti samo nešto nedostaje,

Da se i ti međ’ ljude useliš.

Kriviš kapu a glava ostaje.