Najviše volim Britance. Više od ostalih naroda. Kad god se nađem u društvu Britanca ili Britanke počnem priču o promaji. Uživam kako me gledaju kao crnu budalu. Imperija koja pije moj omiljeni English breakfast tea nema pojma šta je promaja. Inače taj čaj je sa Šri Lanke. Samo što se najbolji kupuje u Londonu. Mi u SFRJ smo znali ko je Sirimavo Bandaranaike, a za prosječnog Britanca je bila dilema je li zeleni ili crni čaj sa Cejlona?

Najviše volim s prijateljima koji su u UK da prepričavam objašnjavanje promaje Britanki ili Britancu. I kako promaja ubija. Nije lako objasniti promaju. Ni tu vrstu ubistva ili samoubistva od promaje. Ali se odlično smijemo njihovim reakcijama. Prvo misle da praviš foru. Pa kad ukapiraju da to nije tako, objašnjavaju ti da je to vjetar. I gledaju te u čudu. Prave se Englezi.

Nije baš da mi nemamo duše. Negdje se zaustavimo na pojašnjavanju da se ne smije mokre glave napolje. Da ti se ne iskrive usta. A to što imamo auto put bez zaustavne trake se zove najskuplja brza cesta. Samo usta da se ne iskrive, pa ćemo lako za zaustavnu traku.

Živim sa ženom koja ne može da sačeka za komentar i u stalnom sam strahu da ne popijem šaku u nos. Izlazimo s bazena mokrih glava na podgoričkih 40 stupnjeva, a u dijelu gdje su fenovi za sušenje kose momak gotovo ćelav suši glavu, a ova ga pogleda i veli – ovome je majka rekla da ne izlazi napolje mokre glave. Realno. Samo da se usta ne iskrive.

Imamo duše jer se onda zaustavimo u prikazu nas. Promaja je jedno. Krivljenje usta kad izađeš napolje mokre glave je drugo. Ali spavanje nikako ne smiješ Britancima da objašnjavaš. Britanci kažu da su spavali kao beba. A ti potvrdno klimaš glavom i prosto ne smiješ da se pohvališ da si baš ti spavao kao zaklan. Strvarno odakle nam to? To ne može da se prevede.

Nije Britancima lako kad dođu kod nas. Ćeramo ih da jedu. Sipamo im u tanjire. Ne može bez rakije, a ona se dosipa da čaša bude uvršena. Do podne se napiju. Ko im je kriv? Što moraju biti kulturni da ispoštuju domaćine koji se uvrijede ako ne jedeš i ne piješ? Ali valjda nijesu navikli. Nema toga kod njih. Oni ne misle glađu.

U Britaniji se čaj pije u pet popodne i to s keksom. Kod nas se jutro počinje s lozom. Poslije kafa. Ali ritual je zdravstveno opravdan. Prvo staviš kocku šećera na jezik dok se ne istopi, jer šećer skuplja sve bakterije, viruse i ostalu gamad. Onda to progutaš pa popiješ na eks lozu da pobije tu gamad u želudcu. Onda lagano kafu i još jednu lozu za svaki slučaj. I onda prestaneš da brojiš. Ne kafe, nego loze.

I pitamo se ko je kriv? Zašto smo ovdje gdje jesmo? Pa promaja je kriva! Ona ubija! Zašto su nam političari ovakvi? Pa izlaze napolje mokre glave! Zato im se krive ne samo usta nego i misli!

Možda je moja baba kriva jer mi je govorila da se ne pravim Englez? Bila je naprednija od babe, na svu sreću bivše ministarke Vesne Bratić,  koja je govorila da su se Crnogorke vjenčavale u koroti zbog Kosova 1389. Kako loš vajb. I to “ekspertski”.

Imao sam čaroban dan na Lukavici prekjuče. Samo je falio grom da me ubije. Bolje grom nego promaja! Ali nije bilo gromova. Ne znam kako? Slutilo je na oluju. Fenomenalna igra svjetlosti i vjetra. Oblaci koji lete. I onda vidim konjanike. Jesu li Turci? A ja bez sablje… Crni sine, poginućeš danas i obrukat familiju. Đe bez sablje, a janičari na konjima?

Kad ono Njemci.

Logično. Oni jašu, a mi ni ne znamo šta imamo.

Ne znamo ni kako otpadom da upravljamo, ali posjetićemo Ukrajinu. Globalno smo dobri na riječima. Otvoreni Balkan bez da znamo šta je to – to je spektakl! Sve je spektakl! Neznanje je u ovoj zemlji spektakularno. Performansi vode državu. Kad smo se borili protiv DPS, stavljali smo im fotke u cijevi ispred Vlade CG. Sad vadite, bez mene, jednu po jednu, pa je na zid stavljate. Promaja nije ubila mene. Možda ni vas. Možda etika?

Je li ovo država? Je li moramo imati posrednika kao premijera? Zašto Eskobar ne kaže Ja sam premijer? Ja sam premijer kolonijo jedna! Promajo od države!

Bolje da vjerujem u promaju. I kako ubija. I ne mokre glave napolje. Da ti se ne iskrive usta. I obavezno spavaj kao zaklan. Ne kao beba. Razlika je…

Bolje nego da vjerujem u institucije ove države. Izvinjavam se… lapsus calami… kolonije.