Open Balkan avantura – iz Teta (Theth) u Valbonu

Objavljeno: 09.06.2022, 12:30h

Pišu: Duško Vuković i Dejan Tofčević

Nema toga majčinoga sina koji bi se mogao iz Teta (Theth) biciklom ispeti na greben odakle ga planinarska staza spušta u dolinu Valbone. Vjerovatno ima majčinih sinova koji bi sa oko 900 metara nadmorske visine (Theth) mogli izgurati biciklo na blizu 1800 nad morem, ali nas dvojica nijesmo od te fele, posebno ne u zbiru od skoro 120 godinica. Konj i pouzdan konjevodac su bili naš izbor.

I bi Dan Drugi

Naša stanodavka Vera Paško nam je obezbedila pomoć za strmenicu koja nas je čekala. Dobili smo stariju doratastu kobilu, nepotkovanu (potkov bi joj samo smetao na strmoj planinskoj stazi), i vodiča Gega, dobroćudnog mladića koji pomalo zbori engleski, ali „tečno govori rukama i perfektno se služi smeškom“, što bi rekao onaj pesnik.

Od gazdarice smo dobili masivne drvene štapove, bez obaveze da ih vraćamo. Naš vodič je procijenio da će uspon trajati oko tri sata, a mi smo potrošili cijela četiri, u koje je ušao i sjednik u usputnoj krčmi, na čijoj terasi je gazda sušio komade mesa. Surovo su ti komadi izgledali okačeni na promaji ispod krova. Bez neke uobičajene forme, podsećali su na oblike koji se mogu dobiti kada podivljali psi razvlače komade savladane žrtve.

Imali smo sreće što je staza dobrim dijelom prolazila kroz bukovu šumu i što su je u prvom dijelu uspona presijecali brzi, hladni vodotoci koji su djelovi rijeke Šalje što budi i uspavljuje Tet (Theth), ali svakako i poji hladnom i ukusnom vodom umorne namernike koji su se odvažili da prođu ovuda. Lasno je bukovim ‘ladom ići po ravnom, ali nas je velika strmina uzaludno odgovarala od penjanja. Lagano smo napredovalii uz česte kratke pauze, tako da smo štedeli snagu i čuvali volju za nastavkom puta. Kroz šumski gustiš povremeno su provirivali snežni vrhovi Prokletija i čudili se našem putu i konjskom tovaru. Mnogi planinari koje smo susretali su se radovali nadrealnom prizoru bicikala na kljusetu i zastajkivali da se slikaju i malo porazgovaraju sa nama.

Negdje na sredini uspona put je prepriječila velika, pala  bukva. Nije to bio problem za čeljad jer je bila pogodna za spuštanje stražnjice i udoban odmor, ali jeste za umornu kobilu. Geg je povukao za ular, a ona se nećkala, nesigurna u svoju snagu. Onda je krenula, zapela zadnjim nogama za palo deblo, spotakla se i zanijela, ali je, srećom, ostala na nogama i naša bicikla na njenim leđima. Kasnije se konjovodac pravdao da bicikli nisu oštećeni ali pri ovako mučnoj sceni to nam i nije padalo na pamet.

Puno mladog i lijepog svijeta iz Evrope smo sretali na stazi, ćaskali pomalo, šalili se. Sa Anom iz Njemačke, koja je sama krenula iz Teta (Theth) u Valbonu, smo se najčešće sustizali, družili, prestizali, pa opet družili. Prijateljstvo smo nastavili na Facebook-u.

Čudno je da je tako malo posetilaca iz naših krajeva, pa i iz Albanije, ovog neverovatno lepog mesta na svega stotinjak kilometara od Podgorice, a da su najbrojniji posetioci prevalili gotovo čitav kontinent da bi uživali u ovoj prekrasnoj prirodi Prokletija. Najveći broj je u posetu došao radi obilaska Vrhova Balkana (Peaks of the Balkans) koji dominiraju širim područjem. I svi su veseli, iako umorni, nasmejani i vedri kao planinsko nebo.

Kobila je zaprla na posljednjem usponu ili se Geg sažalio, pa smo tih posljednjih 200-tinjak metara izgurali bicikle. Nakon pozdravljanje sa njim i Pticom (Zog), kako nam se kobila zvala, napravljenih fotografija za uspomenu i dugo sećanje, nastavismo naše putešestvije.

S lijeve strane se ukazivao puteljak koji nije obećavao da se njime može pedalati . Ubrzo smo shvatili da je to najljepše parče planinarske staze kojom se silazi u dolinu Valbone, nad čijim amfiteatrom stražare fascinantni vrhovi viši od 2500 metara nadmorske visine. Iz dubine nas je dozivalo belo isušeno korito kojem se odazivao GPS trek sa našeg uređaja, a i mi sa biciklima u rukama u ovoj nedođiji.

Ispostavilo se da je uspon bio pjesma u odnosu na silazak jer je teren bio krševit i od rasutog materijala, uz poneki preživjeli sniježni namet, pa je bilo prilično teško nositi kabaste planinske bicikle i rance sa potrepštinama za nekoliko dana. Svaka opuštenost je mogla biti kažnjena klizanjem i padom. Nekoiko puta smo nailazili na staze gde se činilo da je moguće voziti bicikl barem neko vreme, ali bi uvek nakon nekoliko desetina metara naše nade bile razvejane jer bi put postajao još gori i teži za prolazak.

Nakon susretanja nekoliko grupa iz Prištine i Gostivara smo se spustili do kafane gde se napokon moglo malo odmoriti i popiti tako potrebna kakva-takva kafa u ovim zabačenim predelima. A i pivo kojem po ovoj vrućini nema mane.

Posle ovog odmora, uzjahasmo pomamne bicikle i nastavismo suvim koritom Valbone da se spuštamo. Istinski smo se radovali ovom događaju jer smo ga čitav dan čekali, pa smo sa užitkom prelazili i delove gde se reka pojavljuje na površini. Ponegde smo i upadali u vodu do pola kolena ali nam ni to nije moglo pokvariti radost koju smo zaslužili. Nakon nekoliko kilometara nam se ukaza i asfalt koji je delovao tako nestvarno posle celodnevnog guduranja. Pored čarobne Valbone smo se spuštali 30-ak kilometara u najlepšem mogućem prirodnom okruženju planinskih vrhova i pomalo sijere tirkizne vode koja je brisala sve razlike među ljudima i lepotom napojila svet.

Umorni i srećni dospesmo u Bajram Curi, gde se jedva nekako smestismo u već rezervisani smeštaj jer smo vlasnika čekali duže od sat vremena, iako se ovaj neveseo gradić može prevaliti peške s kraja na kraj za svega desetak minuta. Uzaludna je bila pomoć dobronamernih lokalaca u traženju našeg neodgovornog  domaćina, ali se nije mogao izbeći prvi loš utisak za sve godine korištenja internetskih aplikacija za rezervisanje smeštaja. Nakon skromnog obroka u istom takvom restoranu odosmo na zasluženi odmor.

Budite strpljivi, biće još priče i fotki 😉
Mislimo i na one koji su propustili početak 🙂

https://www.pcnen.com/portal/2022/06/08/open-balkan-avantura-tetu-u-pohode/

Pratite nas na Fejsbuku, Instagramu i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Prije nego ostavite komentar, molimo vas da pročitate Pravila komentarisanja na Portalu PCNEN

Leave a Reply

Blogovi

Logujte se ili registrujte




Forgot?
Register