Open Balkan avantura – Tetu (Theth) u pohode

Objavljeno: 08.06.2022, 21:27h

Pišu: Dejan Tofčević i Duško Vuković

Za sve je kriv jedan Manfred, biciklista iz Austrije, i jedan maraton biciklistički, zvani Čiker. Na Kamenoj gori, neđe blizu nevidljive srbijansko-crnogorske granice blizu Pljevalja, smočeni dugotrajnom kišom, biciklisti i  biciklistkinje se tiskaju oko šporeta na drva. Dejan je nameravao da mu priča o planu odlaska u Nacionalni park Tet (Theth) u Albaniji, a Manfred isuka fotografije jer je upravo bio tamo i poneo vrlo lepe uspomene, doživljaje a, Boga nam, i slike. To nas još više učvrsti u odluci gde i šta bi trebalo, a sad smo znali i kako. Ali kada?

Tada, 2018-te, nas trojica se pomamismo. U glavi nam stalno Prokletije, doline Tet i Valbona. Korona nam je, kao i mnogima, odgodila planove na neodređeno vrijeme. I taman kad nekako ukararismo da možemo sva trojica na nekoliko dana jahanja i pješačenja, trojac se osuo na dvojac – Brano je morao opravdano odustati, pa ćemo radi njega morati opet nekada.

 I bi Dan Prvi

Iz Podgorice smo krenuli u 06.00, asfaltnim drumom ka Skadru, koji je poznat i nama i biciklima našim. Jutarnji žaropek i dužina od blizu sto kilometara koja je bila ispred nas nijesu zvučali nimalo inspirativno, ali se ova fela čeljadi drže one – cilj nije ništa, putovanje je sve. Inspiracija nam se ukazala kad nam se, kod Koplika, pogled naslonio na plavičaste planinske vrhove, do kojih smo trebali da se popenjemo, pređemo ih i spustimo se u dolinu Tet, naše prvo konačište.

Ispred nas pukao put, prav, asfaltni. Oku se čini da je ravan, ali noge se ne saglašavaju. Riječ je o optičkoj varci. Put je, ipak, uporno i dosadno nagnut, ali na onu stranu da oteža. Po desnoj ruci nam se ubrzo ukaza zatvor sa porukom na zidu (na engleskom) – da je obrazovanje zlatan ključ za otvaranje vrata slobode, a nedugo odatle i spomenik koji skoro naturalistički prikazuje vješala. Očigledno, mesto nekakvog smaknuća – daleko mu lepa kuća.

U selu Dedaj obradova nam se kafana, ama  i mi hladovini u njenom dvorištu.

Brda su nam se prilično primakla i vidimo da će se ona nagnutost uskoro povećati na putu prema Tetu. Pregurali smo zajedno prve uspone, a onda je naša pedalaška avantura dobila neočekivanu završnicu…

Duškova priča

Na ovaj put sam pošao nedovoljno pripremljenih mišića i slijedila je kazna. Grčevi su prvo počeli u butnim mišićima, pa se spuštali naniže. Povremeno pješačenje je olakšavalo, ali i usporavalo dvojac, pa sam se saglasio da Dejo, koga nevolje ove vrste nijesu prepoznale, odmakne i nađe neku ladovinu za okrjepu. Prva takva je, po mome sudu, bila u kafanici s lijeve strane puta, ali tamo Dejana nije bilo. Kada smo se čuli, shvatio sam da je negdje isred mene i da me čeka. Nastavio sam prema selu Boge, ali od Dejana ni traga ni glasa. Pokušavam da ga dozovem posredstvom mobitela, ali signala nema. Nema ga ni u sledećoj hladovini u selu Boge. Odlučujem da u prvoj sledećoj birtiji popijem nešto i vidim šta dalje. Signala i dalje nema. Kad sam razminuo selo, stiže me jak pljusak, a krošnjata bukva ponudi zaklon. Tu me stiže i SMS poruka od Dejana. Pita, đe sam. Kažem, pod bukvom, skonio se od kiše. Odgovara da kod njega nema kiše i da će me čekati. Shvatam da je on daleko ispred mene i nastavljam, naizmenično pedalajući i pješačeći. Grčevi dolaze i odlaze. Svraćam u narednu, ujedno i posljednju birtiju na usponu, u kulu Barjaktarija, u nadi da ću tu sustići Dejana.  Džaba mi nada. Opet nema signala, a wi-fi mi ne pomaže da dozovem druga, jer je on van mreže. Nastavljam ljut i zabrinut. Ispred mene je najteži dio uspona. Dana ima još, ali ne i previše snage u mojim nogama. Sve češće sjahujem i pješačim. Jedan motociklista se zaustavlja i pita može li pomoći. Zahvaljujem i odmahujem rukom, ali mi bljesnu ideja. Uskoro vidim da iza mene brekće kamion natovaren drvenom građom, a u kabini samo šofer. Zaustavljam ga. Sredovječni čovjek prijatnog lika mi pokazuje da ubacim biciklo pozadi. Ciklometar je pokazivao da sam prešao 81 kilometar. Do Teta je preostalo još 15-tak. Znam da mu kažem dobar dan na albanskom i da se mnogo zahvalim. On ne zna nijednu riječ moga maternjeg, a ni engleskog. Prijateljsko ćutanje je pratilo naše zajedničko putovanje do Teta. Ne uspijevam gestovima da mu objasnim da imam rezervisan smještaj, ali da podatke o tome ima drug Dejan koji mi se neđe zaturio. Moj dobročinitelj me iskrcava kod čovjeka kome je nešto donio, koji ima kamp i restoran. Taj, srećom, zna pomalo engleski, pa sam mu objasnio u kakvoj sam nevolji. Brigu, sad jedino brigu, utopio sam u litar odličnog piva ‘Tirana’. Tek druga krigla je dozvala Dejana…

Dejanova priča

Odmakoh malo od Duška jer se ne nađe dovoljno dobro mesto za čekanje. Te nema hladovine, pa kad se nađe malo hlada bog tu posejao nekakvo kamenje, te strmo… Uglavnom, nakon nekoliko kilometara se ukaza sve što treba: hladovito, ravno, travnato mesto na metar-dva od puta.  Taman kakvo bi crnom čeljadetu odgovaralo da spusti umorne, stare kosti.  Ali lomno telo ište horizontalu pa ranac poturih ispod glave i malo se opružih. A pošto bi doba negde posle poznog ručka, na oči mi se navuče tanana koprena sna. Brzo se trgoh, pa nazvah Duška da vidim kako ide. Veli sve je dobro i polako napreduje ka meni. Pošto ga ne bi još neko vreme, opet ga nazvah – kaže da je pored neke zelene ograde. Nakon još nekog vremena, stiže mi prekor što ga ne sačekah u prvoj kafani. Auuhhh… pa ta kafana je 5-6 km od mene i tek je do nje stigao – pomislih. Opet videh da ga nema, pa ga nazvah, ali on više ne bejaše u dometu. Poslah mu poruku – opet ništa. Počeše crne misli da mi se motaju po glavi, pa se ponovo popeh na bicikl i lagano, najstrmijim delom puta, vratih do one kafane koju sam odavno prošao, a od Duška ni traga ni glasa. Nekako mi stiže odgovor na jednu SMS poruku da je pod nekom bukvom i da čeka da prođe kiša. A na mestu gde sam ja mozak hoće da izgori od  vrućine, bez oblačka. Upitah ga da li je silazio sa asfalta jer je bilo nekoliko makadama koji su se odvajali, veli – ne. I nakon toga se prekide svaka komunikacija. U razmišljanju šta i kako dalje iz suprotnog smera se pojavi kombi koji zaustavih i objasniše mi da su videli jednog đuturum-biciklistu u selu Boge 15-ak kilometara odatle. I tad mi sinu da je on prošao pored mene usnulog na metar-dva, a da me nije video. Ima on taj običaj. Napunim vodu i dam puni gas da ga nekako stignem. Posle 5-6 km probuših prednju gumu, pa me i taj belaj snađe. Reših problem i nastavih do sela. Svratih u jednu kafanu da se natankujem šećerom iz hladne kokakole, gde mi i konobar potvrdi da je jedan sat pre mene prošao Duškađini. Ponovo dadoh gas ali me dočekaše serpentine i poče umor da sustiže a dan da izmiče. Nije mi prvi put da me mrak hvata na nepoznatom terenu i šumi, ali razmišljam kako ćemo se naći nas dvojica. Negde par kilometara od vrha naiđe jedan veliki džip i ponudi se da me poveze do Teta. Prihvatih sa oduševljenjem. Nabacismo bicikl na krov i nastavismo dalje uz šale i pošalice jer je vozač pre tridesetak godina fizikalisao u Podgorici pa zna nekoliko reči našilija, a suvozač, njegov sin, je dobro govorio engleski, pa smo se fino ispričali na ovom kratkom putovanju. A sve vreme protežem glavu ne bih li negde ugledao bezveznu prethodnicu i pogledam impresivnu prirodu tzv. Balkanskih Alpa. Kako pređosmo na tetovsku stranu prevoja stiže mi poruka da se pije pivo koja razveja moje slutnje i planove za situaciju šta ako…

U Tetu se nađosmo kod Vere, naše domaćice, koja nas dobro nahrani i napoji. Da ništa na ovom svetu nije slučajno potvrđuje poruka Manfreda Ajgnera, sa početka ove priče, u vezi predstojećeg Čiker MTB maratona. Nakon što dogovorismo dolazak konjovodca za sutra ujutro, i veoma ugodnog tuširanja, utonusmo u san pravednika, mada sam za svaki slučaj pored jastuka stavio i čepove za uši, jer grmljavina kojom se oglašava Duško kada zaspi, ume da napravi plićak i od najdubljeg sna.

Koga zanima, uskoro nastavljamo priču u četiri ruke

Pratite nas na Fejsbuku, Instagramu i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Prije nego ostavite komentar, molimo vas da pročitate Pravila komentarisanja na Portalu PCNEN

Leave a Reply

Blogovi

Logujte se ili registrujte




Forgot?
Register