Evropa zdaj

Objavljeno: 03.06.2022, 12:11h

Piše: Omer ŠARKIĆ

„Evropa zdaj“ je bila – ko se sjeća, parola Slovenije kada je krenula da se otcijepi od Jugoslavije. To je zemlja koja u svemu može da bude uzor ostalim, zavisnim i u korupciji ogrezlim državicima Balkana. Sređena u svakom pogledu, ekološka za uzor, a ne kao naša – samo na papiru. Iako mala, Slovenija ima svoje ja u međunarodnom poretku. Poslije kontroverznog, desničarskog Janše, upravo je dobila novu vladu i premijera Goloba, koji daje nadu i  obećava, pozitivno se razlikuje od drugih lidera, ne samo Balkana već i zapadne Evrope.

Naša prošla i kratkotrajna vlada, sastavljena uglavnom od amatera, šarlatana i čudnih vjernika, u momentu kada je vidjela da joj se bliži kraj, izašla je sa programom „Evropa sad“. Trideset godina kasnimo za Slovenijom u svemu. Neinvetivni i do zla boga zatupljeni, nijesmo umjeli smisliti ni slogan koji bi bio originalan, mada je slogan samo slogan. Bitna su djela.

Bez obzira što sam ekonomski laik, program „Evropa sad“ kojim su povećanje plata u prosjeku za 20-30%, minimalne penzije na 200.00 eura, po koem sva djeca do 18 godina treba da primaju dječiji dodatak a  majkama sa troje djece se vraćaju naknade – veće od mnogih penzija, uz vanredno povećanje plata u zdravstvu i školstvu, smatrao sam tempiranim nizom dinamita sa brzogorućim štapinom odlazeće vlade, podešenih tako da serijski eksplodiraju u mandatu nekoliko narednih vlada. Logika mi je nalagala da toliko povećanje plata i novouvedinih socijalnih davanja nijesu moguća bez jakog zamaha privrede, proizvodnje prije svega, te racionalizacije javne administracija – a ništa od toga se nije desilo. Naprotiv, gase se ili su postali gubitaši i to malo proizvodnih i do skoro profitabilnih preduzeća (Željezara, KAP, Plantaže…), a nefikasna i glomazna državna administracija se i dalje uvećavala, opet partijskim – plus crkvenim „kadrovima“, jer je Crkva kod prošle Vlade postala partija koja ima najveću moć i uticaj.

Poštovani narod voli iluzije. Svi „narodi“ su takvi, a naš posebno. Blagovremeno javno izraženu nevjericu saopštenu putem tekstova na blogu i objava na fejsbuku da je program „Evropa sad“ neodrživ, čak veoma opasan za stabilnost države i društva – omča oko vrata nekoliko budućih vlada, dočekana je na nož. Sa svih strana optuživan sam da sam pesimista, zlonamjeran, da se ne razumijem u ekonomiju(što je istina), te da Milojko, Jakov, Zdravko i Dritan znaju što rade. U jednom trenutku sam se i sam pokolebao, počeo da se preispitujem. Kafenišući tada sa jednim visokim funkcionerom bivše vlade, prenio sam mu navedene  lične stavove i procjene, na što mi je odgovorio da je i on, iako nije ekonomista, skeptičan prema planu „Evropa sad“, stoga se konsultovao sa sada aktuelnim ministrom finansija Damjanovićem, koji mu je rekao da bez novih i pozamašnih zaduženje program „Evropa sad“ jednostavno nije  moguć.

A da doista nije moguć pokazuje praksa, tj. rupe u budžetu stvorene nakon samo par mjeseci implementacije programa, posebno one u Fondu Zdravstva i prihodima opština. Međutim, populizam, amaterizam i avanturizam bivše vlade još niko nema petlje javno raskrinkati, nazvati ga pravim imenom. A i ko bi, kada je sve partijski a ne državni interes, kada je i nova vlada sastavljena na bazi trulih partijskih  kompromisa, sa opet uglavnom amaterima, gdje je partijska podobnost i zapošljavanje po „dubini“ prvi i najvižniji prioritet.

Ako aktuelna vlada ne bude mogla da realizuje program „Evropa sad“ – a očigledno je da neće moći bez novih i pozamašnih zaduživanja, krenuće serije protesta koje će dodatno usložnjavati situaciju, radikalizujući je, pogotovu u susret novim izborima. Nova vlada poslije proljećnih izbora naredne godine će se takođe suočiti sa istim problemom, a pozajmljivati do beskonačnosti ne možemo. Dakle, neko sa autoritetom, nezavistan i stručan, morao bi najzad jasno i glasno saopštiti perspektivu programa „Evropa sad“, prije svega da li je on moguć i ostvarljiv bez stalnih zaduženja? Plašim se da takvog autoriteta  nemamo, a i kada bi ga imali, naši intelektualci i stručnjaci ne vole da se bolnim istinama zamjeraju „narodu“. Političari su tek priča za sebe.

U svemu je možda dobro što će i iza Milivoja Katnića ostati neka vizionarska poruka, svojevremeni savjet da sadimo luk.

Sadiće ga i ko neće, plašim se.  Pogotovo ako uđemo u aranžmane sa MMF-om.

Pratite nas na Fejsbuku, Instagramu i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Prije nego ostavite komentar, molimo vas da pročitate Pravila komentarisanja na Portalu PCNEN

Leave a Reply

Blogovi

Logujte se ili registrujte




Forgot?
Register