Imala je oči boje vena

Objavljeno: 02.06.2022, 21:01h

Piše: Predrag Miloradson Nikolić

Baš tako ide pjesma Prljavog kazališta:

“Jer nitko nije znao
Sakrit’ suze k’o Marina
Imala je oči boje vena
Boje vena, boje Dunava.”

Juče mi je prvi put bilo žao i Prljavog kazališta. Jer ova Marina je imala boju očiju dubine Pivskog oka, koje je nestalo kao i ona. Zaboravili bi Dunav. I vene.

Nikada ne idem na saučeća, osim kad moram iz duše. Iako znam porodicu juče sam otišao još jednom da se njoj poklonim. A pošto sam nepopravljivi optimista naručio sam neki šal od svile sa tirkiznom i nebeskom bojom za nju da joj se zahvalim. Preduhutrila je moj optimizam.

Ne volim saučešća jer mi se skupe pluća kad vidim ljude uplakane, a ja ih volim. Onda ne mogu da se javim ljudima. Tresem se iznutra. Zaplakujem se. I nije me sramota zbog toga.

Jednom je jedna divna žena ostavila u amanet da joj na sahrani održim govor. Ne znam kako sam preživio. Sve je nekako izašlo iz srca.

A Maininog brata poznajem dugo vremena. Odlično smo sarađivali. Nikada nijesam upoznao nekog ko je nesoj iz Andrijevice. To je nemoguće da neko iz Andrijevice bude loš.

Njena sestra od strica je bila učiteljica mom sinu. Znala je da uvaži njegove nemire. I jeste i ona najbolja.

Još davno sam Marini dao podršku na društvenim mrežama, za njenu borbu protiv kancera. I bio na Trgu Nezavisnosti ili Slobode tada kada je organizovala dan borbe protiv raka dojke. Tada smo se prvi put lično vidjeli.

  • Mogu li da te zagrlim jednom?
  • Možeš!

I zagrlim je kao sestru koju nikad nijesam imao. A njenog brata od tada više nijesam ni gledao kao kolegu. Kao prijatelja. On je trčao u štiklama zbog svoje sestre. On u štiklama? Od tada sam ga gledao samo kao najvećeg brata. I to je i danas. Sve ostalo je bilo malo pri toj veličini. I što je sjajan. I što je uspješan. I šta god – on je jednostavno najveći brat.

Nije pitanje starenja. Pitanje je zrijenja. Nekako naučiš da prepoznaš ko je lijep. Nekad u mladosti gledaš samo fizičku ljepotu. Vrlo brzo shvatiš da su samo fizičke ljepote, nekako takva praznina nakon prve izgovorene rečenice i onda gledaš samo ljušturu. I shvatiš šta je suština.

Bez duše i bez srca ne biva. A ako uz toliko srce i toliku dušu još sklopiš fizičku ljepotu! Pa nijesam te slučajno zvao najljepšom Crnogorkom. Neće mi se za života desiti da nekom drugom to kažem. To se jednom rađa. Pa pokupiš svu ljepotu i svu dobrotu u sebi. I avion si zbog mog kašnjenja bila spremna da zaustaviš.

Ovaj tekst je moja obaveza. Da ljudi koji ga pročitaju znaju koga smo imali. Nije patetika nego divljenje tebi.

I žao mi je Prljavog kazališta jer da su sreli tebe, njihova pjesma bi bila svjetski, a ne samo regionalni hit. Kakav Dunav? Kakve vene?

Pivsko oko je potopljeno prije tvog rođenja, a ti si otišla i više niko neće znati dubinu boje jednih očiju i tog Pivskog oka.

Gledaj nas s Neba kao što si sa zemlje. Svojim divnim vodenim očima i toplom dušom. Najljepša i najbolja Crnogorko.

 

Pratite nas na Fejsbuku, Instagramu i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Prije nego ostavite komentar, molimo vas da pročitate Pravila komentarisanja na Portalu PCNEN

Leave a Reply

Blogovi

Logujte se ili registrujte




Forgot?
Register