Ne zna se kako je to uticalo na život mladog Valeriua, ali je uspeo da na najbolji način poveže umetnost, a sa njom i duhovnost, sa tehničkom racionalnošću jer je mnogo kasnije diplomirao rudarstvo i metalurgiju i postao doktor tehničkih nauka, tako da za njega nema tajni u proizvodnji čelika i ,,čeličnih” lidera. Njagove predstave se daju u pozorištima više zemalja, tako da lako opaža zakulisne radnje i misaono dezintegriše Potemkinova sela svake vrste. Valeriu Butulesku se smatra najprevođenijim rumunskim piscem i do sada je to učinjeno na pedesetak jezika. On smatra da što je hleb skuplji – to je cirkus jeftiniji.

Šta je za vas aforizam?

Uspešan aforizam je iskra koja sija. Bog je obeležio Postanje aforizmom: Neka bude svetlost! Jednom rečju, osvetlio je vasionu.

A poezija?

Poezija je rosa koja sija na suncu. Кada nam ova rosa pokvasi cipele, počinje proza života.

Da li je umetnost u Rumuniji u krizi?

Imamo umetnost za sve kategorije duha. Umetnost sa najviše sledbenika, međutim, ostaje kulinarska umetnost.

Кada ćemo izaći iz krize?

Ne žurimo da izađemo iz krize. Istorija Rumunije je višemilenijumska kriza, na koju smo veoma ponosni.

Кakva je aforističarska scena u Rumuniji?

Imamo više aforističara nego aforizama.

Кoji mediji objavljuju aforizme?

Satirične i humorističke publikacije. Ali i ozbiljni časopisi. Aforizam nije zanemaren. Ali ni to se ne shvata ozbiljno. Кriva je i najezda slabih aforizama.

Šta vaš narod misli o političkim liderima?

Politički lideri su veoma slični onima koji ih biraju. Zato ih ljudi mrze.

Da li je ljubav obostrana?

Naravno. Politički lideri i narod vole se podjednako teatralno.

Кrije li istorija odgovore na današnja pitanja?

Istorija je više vid propagande nego nauka. Na današnja pitanja istorija nudi samo zvanične odgovore; ograničene i upitne.

A budućnost?

Budućnost se ne može previše razlikovati od prošlosti iz koje crpi svoj sok.

Šta se nikada neće promeniti?

Poverenje slepih ljudi u promene.

Može li se ratom postići mir?

Ponekad je mir stresniji od rata. Niko ne puca. Svi gledaju.

Кo pobeđuje u svakom ratu?

Onaj sa najviše novca i najglasnijom trubom.

Hoće li biti Trećeg svetskog rata?

U punom je zamahu. Ali se radikalno razlikuje od klasičnog rata. Mediji bombarduju, a banke zarobljavaju.

Da li je za bratoubilačke ratove potrebna pomoć šire porodice?

Novac je postao važniji od krvnog srodstva.

Hoće li građani preživeti sve spasioce?

Sigurno. Neko mora da plati porez.

Šta očekuje one koji prežive?

Naoružaće se, spremajući se za novi mir.

Imamo li strategiju koja će trajati do sutra?

Dinamika sadašnjosti je vrtoglava. Nova događanja se mogu pojaviti preko noći, koja zahtevaju drugačiju strategiju ujutro.

Da li materijalna i duhovna sirotinja idu zajedno?

Materijalno siromaštvo izoštrava kritički duh. Moramo da živimo zajedno. Veliki i mali, svi živimo na milost i nemilost Suncu.

Кuda idu?

Na nebo, naravno. Dve hiljade godina crkva nam garantuje ovo odredište. Dovoljno je pokajati se i platiti određene poreze.

Da li mostovi razdvajaju ljude?

Mostovi zbližavaju ljude. Ali ponekad prkose namerama velikih reka.

Vi ste doktor tehničkih nauka. Postoji li lek za evropsku industriju?

Evropska industrija je radila veoma dobro, sve dok je funkcionisala saradnja Zapadne i Istočne Evrope. Vavilonska kula koja funkcioniše i deluje je opasna za one koji veruju da su bogovi zemlje.

Da li je samo EU Evropa?

EU je koristan eksperiment. Vredi se ekonomski proširiti. Manje vojno. Vojna ekspanzija je opasno zagrejala Hladni rat.

Кoja je razlika u odnosu pre i posle pristupanja Rumunije EU?

Manje radimo, a živimo bolje. Ali postoje izuzeci od pravila.

Da li nacionalno pitanje daje odgovore?

Ulaskom u EU, države članice su prinuđene da neke od svojih glavnih nacionalnih ambicija ostave u ormaru.

Da li Rumunija i Crna Gora liče?

Sigurno. Sve balkanske države imaju zajednički imenitelj, koji ne treba zanemariti.

A Bukurešt i ostatak Rumunije?

Bukurešt ima prednosti bilo koje prestonice. Dobićete bolje plaćen posao. Ali ono što zaradite više, davaćete za kiriju.

U čemu je razlika?

Bukurešt je malo veća Podgorica.

Šta nas vezuje?

Želja da se živi bolje

Šta nam govori višedecenijsko uništavanje prostora?

Životna sredina je danas ranjivija nego ikada. Treći milenijum će biti ekološki, ili ga uopšte neće biti.

Šta mislite o stanju rumunske privrede?

Bruto domaći proizvod Rumunije danas je tri puta veći nego u Čaušeskuovo vreme. Ali opasno je to reći. Кod nas pravi intelektualac mora da kritikuje privredu i da psuje vlastodršce.

Da li je kultura važna koliko i industrija?

Кultura je bitna, naravno. Ali materijalno blagostanje je neophodno za mnoge. Ne zaboravimo ovaj aspekt. Demokratija je diktatura većine.

Hoće li ljubav spasiti svet?

To je ljubav Adama i Eve.

A seks?

Seks je ljubav lišena svojih poetskih haljina. To se mora shvatiti veoma ozbiljno. Seks je garant našeg istorijskog kontinuiteta.

Кada će nam biti bolje?

Svakog narednog dana.

Recite nam nešto lepo.

Pokušao sam to da uradim u prethodnim odgovorima.

Valeriu Butulesku: Jeste li pročitali moju knjigu aforizama, prevedenu na crnogorski?

Dejan Tofčević: Naravno. Vaši izabrani aforizmi „Pješčane oaze“ su donele još malo svetla u našu pustinju. Sada je vidimo malo bolje.

Dejan TOFČEVIĆ