Učesnici  ove  regionalne  kampanje,  među  kojima  su  organizacije  iz  Beograda,  Prištine, Podgorice, Zenice, Skoplja i Tirane, su pozvali nadležne institucije u zemljama Zapadnog Balkana i građane da zajedničkim snagama spriječe prijevremeno umiranje 30.000 ljudi godišnje, od čega se većina slučajeva pripisuje izlaganju praškastim materijama, koje uglavnom potiču iz termoelektrana na ugalj.

Evropski  fond  za  Balkan navodi da emisije  zagađujućih  čestica  iz  velikih  postrojenja  u  većini  zemalja  regiona  nadmašuju  propisane granične  vrijednosti,  a  termoelektrane  na  ugalj  u  zemljama  Zapadnog  Balkana  emituju,  prema poslednjim podacima, više sumpor‐dioksida nego ukupno sva takva postrojenja u EU. Na globalnom nivou, navodi se u saopštenju, ugalj  odlazi u istoriju i danas je već isplativije graditi solarne elektrane i vjetroparkove nego održavati postojeće termoelektrane. Dalje se kaže da su kompanije koje proizvode i koriste ugalj suočene sa sve većim troškovima  na  ime  dozvola  za  emitovanje  ugljen‐dioksida  i  ispunjavanja  propisa  za  zaštitu  životne sredine, pa ubrzavaju planove za gašenje ili makar za prelazak na druga goriva.

I dok u širem regionu investitori otkazuju planove za izgradnju novih pogona i gase i najavljuju gašenja desetina  postojećih,  Srbija  i  Bosna  i  Hercegovina  i  dalje  prednost  daju  planovima  za  nove termoelektrane, kaže se u saopštenju Evropskog  fonda  za  Balkan.

„Ujedinjeni  Balkan  za  čist  vazduh”  ističe  značaj  regionalne  saradnje  neophodne  za  transformaciju energetike i sistema zaštite životne sredine, koja bi istovremeno unaprijedila i privredu i javno zdravlje.

Oni navode da su od decembra 2021. do aprila 2022. godine podijelili informacije o šest važnih tema u vezi  sa  zagađenjem  vazduha  na  Zapadnom  Balkanu,  promovišući  ih  putem  svih  dostupnih  kanala, društvenih mreža i tradicionalnih medija u regionu, stvarajući tako mrežu od više od 500 organizacija, pojedinaca  i  stručnjaka. Na  taj  način  je,  putem  publiciteta  kroz  više  od  300  medijskih  objava,  ova kampanja uspjela da dopre do million građana, navodi se u saopštenju.

Evropski  fond  za  Balkan je saopštio da se kampanjom „Ujedinjeni Balkan za čist vazduh” traži od donosilaca odluka da politiku preusmjere na hitne mjere za suzbijanje zagađenja vazduha, u skladu s obavezama iz Zelene agende za Zapadni Balkan koju su isti donosioci odluka potpisali u Sofiji 10. novembra 2020. godine.

Podsjećaju da Zelena agenda za region podrazumijeva regulisanje prekograničnog uticaja zagađenosti vazduha, donošenje strategija za poboljšanje kvaliteta vazduha, podizanje kapaciteta sistema mjerenja kvaliteta vazduha i potpuno ukidanje subvencija za ugalj. U saopštenju se ističe da napuštanje upotrebe uglja za proizvodnju električne energije predstavlja najvažniju mjeru  za  poboljšanje  kvaliteta  vazduha,  a  značajnu  ulogu  mogu  imati  i  zamjena  kotlova  u domaćinstvima  ekološki  čistijim  rešenjima,  solarni  paneli  na  krovovima  kuća  i  zgrada,  i  projekti unapređenja energetske efikasnosti.

Kampanja „Ujedinjeni Balkan za čist vazduh” je inicijativa Evropskog fonda za Balkan u partnerstvu sa organizacijama: Eko forum iz Zenice, Environmental Territorial Management Institute iz  Tirane,  Sbunker  i  Balkan  Green  Foundation  iz  Prištine,  Air  Care  iz  Skoplja,  OZON  iz  Podgorice, Regulatorni institut za obnovljivu energiju i životnu sredinu i Beogradska otvorena škola iz Beograda. Sprovodi  se  drugu  godinu  zaredom,  sa  ciljem  podizanja  svijesti  stanovnika  regiona  o  uzrocima  i posledicama zagađenja, mogućim načinima poboljšanja kvaliteta vazduha i borbi za zdraviju životnu sredinu. „Ujedinjeni Balkan za čist vazduh” ističe neophodnost regionalne saradnje za transformaciju energetike i sistema zaštite životne sredine, koja bi istovremeno unaprijedila privredu i javno zdravlje.