Putešestvije ’21 – drugi deo

Objavljeno: 14.11.2021, 19:20h

Piše: Dejan TOFČEVIĆ

TRNOVAČKO JEZERO

Tog jutra nismo žurili jer nas prevari skromna kilometraža koju je pokazivao trek. Drži ovo, drži ono. Hajde tamo i ovamo. Odmori još malo nakon sna i izmače nam rano jutro. I dok smo oposlili još neke sitnice lagano kretosmo put Trnovačkog jezera.

Malo i po snegu

Od magistrale se put odvaja u brda, a sve uredno obeleženo. Prilično slabačak asfaltni put se povremeno pretvara u makadam. Izgleda da su ga teški kamioni koji izvlače oblovinu odsečenu negde na Magliću i Vučevu prilično oštetili, a pošto ga niko nije popravio on tako stoji i čeka kao da će ga se neko nekada setiti. Nakon nekoliko kilometara se preko puta isprečila naplatna rampa i ne da dvojici ornih biciklista dalje dok ne plate 20 maraka bosanskijeh jer ulaze u područje Nacionalnog parka Tjentište.

Platismo globu i nastavismo dalje da pedalamo kroz guste grabove a kasnije i bukove šume oko Perućice, kako vele, najveće prašume u čitavoj Evropi. Šuma je vrlo gusta i malo šta se može videti dok se penjete uglavnom makadamskim putem povremeno oštećenim od izvora, velikih snegova i kiše. Uprkos tome nigde ne postoji česma gde bi se čeljade moglo snabdeti vodom. Do ulaska u Nacionalni park postoje dve česme zadužbine, a od mesta odakle na snagu stupa ulaznica ama baš nijedna.

Nakon desetak kilometara od rampe se nalazi veliki parking na kojem jedan bradati gotostas pitome naravi Aškraba dežura. Tu se desi susret verovatno dva najređa prezimena igde. Ovo mesto se zove Dragoševo sedlo. Dvestotinak metara odatle se nalazi divan vidikovac odakle se u daljini može videti impozantan vodopad Perućice za koji neke devojke koje zatekosmo tamo kažu da je visok 70 metara. Posle toga nastavismo uzbrdo i skretosmo sa glavnog puta ka Prijevoru koji se nalazi na 1600 i kusur metara. Na izlasku iz šume nam se ukaza gorostasni Volujak, još uvek pod debelim snegom, koji sa okolnim vrhovima čini jedan veliki amfiteatar. Odatle se makadamski put spušta u dolinu, a mi veseli vičemo i osluškujemo eho naših prilično hrapavih glasova. Posle možda kilometar-dva naiđosmo na sipar koji je potpuno uništio put pa se dalji nije moglo ni biciklom već smo ih morali nositi preko nekih delova koji nisu bili potpuno bezopasni ni za pešake. Posle sipara se moglo vozitu i kroz šumu ali opet zbog lošeg puta se silazilo i teglilo, nosalo i upiralo.

Kada videsmo da više nema leba od vožnje ostavismo konje u šumi i nastavismo peške. U dolini zatekosmo baru okruženu prelepom cvetnom livadom kojom dominirahu miris i lepota narcisa, ali brzo nastavismo uzbrdo kroz šumu sa kamena na kamen i nakon pola sata markiranom stazom izbismo na Trnovačko jezero. Bez daha nas ostavi lepota jezera ugnežđenog između planinskih vrhova, mada je i uzbrdica koja vodi dovde imala svoj udeo u tome. Na obali jezera je kućica u kojoj upoznasmo jednog Ćalasana koji je čuvar i popismo sa njim po domaću travaricu sa šest trava iz okoline jezera. Probasmo mi i ovu našu mučenicu sve kroz ugodan razgovor. Kod njega bi se moglo i spavati jer ima možda petnaestak kreveta ali nama to nije bilo potrebno jer se vratismo biciklima koji su nas verno čekali u šumi tamo gde su ostavljeni.

Posle toga opet uzbrdo udri, udri, malo guraj više vozi i ponovo izbismo na Prijevor odakle dan više nije izgledao da je dotrajao kao, što u podnožju beše. Produžismo do jedne ruševne osmatračnice pored koje sretosmo dve divokoze što odmah strugnuše niz neku nizbrdicu pošto nas ugledaše. Malo se bavismo po ovom čarobnom mestu pa nastavismo putešestvije od jedno dvadesetak kilometara bežeći pred mrakom koji nas ipak sustiže.U jedinoj prodavnici na Tjentištu sretosmo dvojicu biciklista iz Foče, ali ovaj put bez pedala i ostale opreme, pa se malo ispričasmo i produžismo do kampa gde opet uz mlado društvo, vatru i sve ostalo što sleduje uz logorovanje, posedesmo.

Nazad u Crnu Goru

Narcisi

Naredni dan smo odlučili da malo uživamo na obali Sutjeske, gde smo čitav dan plandovali u hladu drveta, čitali premeštali se sa guza na guz, pripremali hranu i uopšte uživali u životu bez obaveza, žurbe i moranja. Posetismo i čuveni spomenički kompleks autora Miodraga Živkovića koji je prošle godine zazuzimao centralnu poziciju na izložbi jugoslovenskog brutalizma u čuvenoj njujorškoj Momi i pokazao da smo i mi deo svetske baštine, zaparložen i zaboravljen od nas samih, ali ne i od velikog sveta koji uglavnom umesto nas čuva vrednosti od velikog umetničkog značaja. Barem da se ne zaborave.

Naredni dan smo odlučili da malo uživamo na obali Sutjeske, gde smo čitav dan plandovali u hladu drveta, čitali premeštali se sa guza na guz, pripremali hranu i uopšte uživali u životu bez obaveza, žurbe i moranja. Posetismo i čuveni spomenički kompleks autora Miodraga Živkovića koji je prošle godine zazuzimao centralnu poziciju na izložbi jugoslovenskog brutalizma u čuvenoj njujorškoj Momi i pokazao da smo i mi deo svetske baštine, zaparložen i zaboravljen od nas samih, ali ne i od velikog sveta koji uglavnom umesto nas čuva vrednosti od velikog umetničkog značaja. Barem da se ne zaborave.

Nekadašnji Spomen dom, delo počivšeg arhitekte Ranka Radovića, koji nikada do kraja nije ni realizovan, je tokom rata  devastirana a naivni likovni koncept unutrašnjosti Krste Hegedušića je nedavno obnovljen. Slika posrtanja i rastakanja čitavog društva se može uočiti i poređenjem nove zgrade u kojoj se nalazi spomen soba sa preostalom zbirkom koja nije pokradena tokom ovog nesretnog, poslednjeg rata, čiji rane i dalje krvare posle toliko godina. Kustoskinja zaboravi da pomene i četnike koji su bili na strani okupatora u ovoj bici dok je nabrajala učesnike, pa je podsetih na to. Moja primedba sneveseli jednog posetioca i on demonstrative napusti skup a njegovo društvo se nasmeja ovom gestu.

Volujak

Da bih iskoristio zlatni sat, kasnije se vratih sa foto-aparatom da bih malo fotkao ovaj vrlo interesantan spomenik. Od nekud izbi  i jedan Čeh stigao ovde preko Maglića sam i zainteresovan za ovo mesto, pa sam mu malo pripovedao o tome.

Pratite nas na Fejsbuku, Instagramu i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Prije nego ostavite komentar, molimo vas da pročitate Pravila komentarisanja na Portalu PCNEN

Leave a Reply

Blogovi

Logujte se ili registrujte




Forgot?
Register