Putešestvije ’21 – I deo  

Objavljeno: 03.11.2021, 23:40h

Piše: Dejan TOFČEVIĆ

 I ja BiH u BiH

Dođe i taj junski  dan koji nam godinama predstavlja početak putešestvija, pa hop u kamper i pun gas ka Bosni, a možda i Hercegovini, ili drugde. Nema čudnih puteva za one koji ih vole, a Onaj na nebu ih najbolje poznaje i šalje pod točkove i tabane upravo onako kako treba. Veseli i pomalo uzbuđeni, kao i svaki put kada krećemo na neko putešestvije Brano i ja jezdimo ka Nikšiću, pa u Breznama preuzesmo malo kajmaka da lakše klizimo gudurama masteći brke. U Pivskom manastiru nema nikoga, samo nas dvojica napravismo krug kroz pustu portu i pozdravismo delo velikog i prevelikog vezira pod tri sultana, Mehmed paše Sokolovića, koji sagradi ovaj hram nakon što obnovi Pećku Patrijaršiju 1557.godine, a bratu od strica Makariju dopade da bude prvi srpski patrijarh nakon stotinu godina jurisdikcije Ohridske arhiepiskopije. Pošto manastir nije umeo da pliva, proste 1982. godine, je prenešen na sadašnje mesto kamen po kamen jer je staro potopljeno veštačkim jezerom. I sada sunča prastaro kamenje na jutarnjem suncu dok mu dva radoznalca zagledaju u svaku pukotinu i pod svaku travku da bi otkrili kakvu do sada nepoznatu istinu.

 

Porta Pivskog manastira

Pošto brzo zadovoljismo znatiželju jer se ovde nalazimo po ko zna koji put nastavismo putešestvije. Ispred Plužina odronjen magistralni, koji je ustvari međunarodni, put, mada to pusto čeljade nikada ne bi reklo kada vidi u kakvom je stanju. Odavno stoji razrušena džada i nikako da zaraste sama od sebe, pa će valjda morati da pošalju nekakve dunđere da ga okrpe da belaj ne bude veći, ili možda neće kao i do sada jer nikoga nije briga. U kanjonu Pive se razmileli čestiti putari i posle višednevne kiše i kijameta uklanjaju kamenje koje je voda spirala sa okolnih litica i sada smeta i ugrožava bezbednost saobraćaja. Uvek mi je bio fascinantan ovaj put probijen kroz surove predele u odnosu na mir tirkiznog jezera u kojem se ogledaju oblaci dok menjaju sopstveno obličje i liče čas na jedno a posle toga na nešto sasvim drugo, i pitaju se kako im stoji najnoviji oblik i kao da znaju da posmatramo baš njihove odraze, pa se pomalo i šepure.

Na graničnom prelazu u Šćepan polju puluslužbeno, poluprivatno se ispričasmo sa  posadom ali i zakačismo krov policijske kućice jer ga je neko postavio baš tamo kuda treba mi da prođemo, pa smo morali  kasnije jedno svetlo ponovo zakačiti jer je sva šteta pala baš na njega. Lagano pređosmo i preko mosta koji se decenijama raspada pred očima prolaznika i nad ledenom vodom Tare i čeka da ga odmeni neki mlađi, a pošto takvog nema i dalje trpi nesnosnu sudbinu zaboravljenih objekata koji samo kadakada trebaju. Drndajući  pobednikom takmičenja u najgorim međunarodnim putevima nekako stigosmo u Foču da nešto oposlimo, ali i tamo zbog nekih nerazumnih ograničenja se zadržasmo duže nego što smo očekivali.  Za malo ne rekoh planirali, a kada putujemo naši planovi su krhki i nepostojani osim onog glavnog koji kaže da je važno putovanje a ne dolazak na cilj. Svratismo

i u park pored kojeg je čuvena i prekrasna Aladža džamija iz 17. veka koju sagradi Hasan Nedžid Čelebija, saradnik najvećeg turskog graditelja onog vremena Mimara Sinana kojeg porede i sa Mikelanđelom, sa kojim je bio savremenik, i čija su dela dospela čak i ovde, na daleku periferiju carstva da svedoče o jednom davno prošlom vremenu. E baš takav objekat je zlosrećne ’92 pretvoren u gomilu kamena i prašine, ali je pre nekoliko godina vaskrsnuo na zadovoljstvo ljudi koji vole lepotu i majstorstvo i sada je pod zaštitom države, ako to na Balkanu išta znači.

 

Aladža džamija

Dobrih 30-ak kilometara dalje se nalazi Tjentište koje je cilj našeg prvog dana putovanja. U kampu zatekosmo tridesetak šatora punih studentarije i nekoliko profesora fakulteta za fizičku kulturu iz Pala koji su došli da probaju logorovanje i igre u prirodi. Dugo sedesmo i družismo se pored logorske vatre koju je Zećanin Stefan na privremenom radu u Nemačkoj, a student u Srpskoj, održavao cepajući bukove krlje braneći nas od hladnoće koja je navaljivala sa svih strana ovde na obali Sutjeske i pretila da će noć u kampu biti hladna i vlažna kako i jeste red i običaj na ovom i sličnim mestima.

 

Kamp na obali Sutjeske

 

 

Nastaviće se…

Pratite nas na Fejsbuku, Instagramu i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Prije nego ostavite komentar, molimo vas da pročitate Pravila komentarisanja na Portalu PCNEN

Leave a Reply

Blogovi

Logujte se ili registrujte




Forgot?
Register