Opet u Libanu

Objavljeno: 22.07.2021, 10:37h

Piše: Afrika

Biti opet u libanu, kakav divan osjećaj.

Ja jednostavno volim ovaj nered, ovaj mix kulture i “nekulture”, divljeg i onog sto su nas naučuli da je pitomo, čistog i nečistog, reda i nereda; prosto volim ovaj život ovako u sredjenom haosu. Kažem sredjenom jer opet, obrni- okreni,– pretekne se i živi se.

Prvi susret sa paradoksom današnice: nas stotine  na aerodromu, jedno pored drugoga čekamo za PCR TEST… Ne kažem, treba se neki red znati, neke mjere postavati, ali odje ne da nije bilo distance, no ko je bio baksuz zarazio se sigurno. I onda drugi paradoks, daš im tamo neki broj i oni ti šalju rezultat. Ja nisam ništa dobila, a ko zna koji su se brojevi telefona davali. Ipak, sve  ja ovo volim, jer je sve ovo život.

Moja organizacija mi je rezevisala hotel u Bejrutu za ovu prvu noc i onda sjutra ide da se “arbajt “ ( pogodili ste, sa Njemcima radim).

Taksista, fini uredni gospodin, sačekao me je na aerodromu i polako započesmo razgovor.

Kaže: nije dobro u Libanu, uzeše političari sve, pala libanska funta, nema goriva, nema ljekova, fale neke osnovne stvari, struja od države dolazi samo 2 sata dnevno. Opšti haos.

Ja kazem: dragi moj gospodine sve mi je poznato i kod nas je bilo tako 90-tih. Da, odgovara on, ako ne budu izbori biće opet građanski rat.

Nije mi milo da to čujem. Ovo je lijepa zemlja. Libanci su toliko pitomi, fini, ali k..va politika sve navede na ku..anje.

Moć je čudo, pare su čudo. Kaže divni gospodin da je Vlada kupila istu količinu ljekova ko za prošlu cjelu godinu, ali evo već svega fali. Sve se sveruju, kaže, za Siriju, i ljekovi i gorivo …

Vidi se da je Liban u odnosu na 2015. (kada sam bila poslednji put), nazadovao, počev od toga da nema  uopšte javne rasvjete, sredjenosti grada, nema više one  gužve na ulicama.

Noć sam lijepo provela u hotelu u Bejrutu. Sledećeg dana je došao kolega vozač da me povede za Tripoli (libanski Tripoli, da ne bude zabune). Kako smo se lijepo ispričali: on ni riječi engleskog, brojeve zna na francuskom, te smo opleli arapski 😉 I, opet, obrni – okreni, ako hoćeš da te neko razumije-nadješ načina. Bude tu i nesporazuma, ali sve je to “plus” i “minus”, a na kraju, ipak, bude “jednako”.

Tripoli je veliki grad, ali je i veoma osiromašio sa ovom krizom. Pošla sam u trgovinu: nidje cijene na proizvodima, a rafovi skromno snabdijeveni osnovnim stvarima.

Predveče sam izašla malo i da prošetam. Bajram je, pa ima malo ljudi i u kafanama i restoranima. Upoznala sam i divne komšije, Sonju i Semira. Divni ljudi, pomogli mi oko struje jer mi valjda neka sklopka iskače. Napon limitiran na 10 ampera, pa kad radi veš mašina ne može ostalo ništa. Klimu neću ni palit, samo ventilator, da mi sve ne rikne po kući pa će bit kastiga… I internet nešto šteka, ali se zato tako lijepo sjedi na balkonu gdje vjetrić pirka dok gledam zalazak Sunca.

Oh. umalo da zaboravim najbitniju stvar: probala sam masline koje su pravljene ili sa limunon ili sa narandžom ( moram da pitam kolegu čija zene ih je napravila ) i radujem se odlasku na pijacu.

Toliko od mene za ovo javljanje.

Pratite nas na Fejsbuku, Instagramu i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Prije nego ostavite komentar, molimo vas da pročitate Pravila komentarisanja na Portalu PCNEN

Leave a Reply