Чиргић, псеудоцрногорски шерпас “Моне Негра”

Objavljeno: 21.03.2021, 17:08h

Пише: Војин ГРУБАЧ

Недавно је на порталу Антена- М изашао наслов сљедеће садржине: “Чиргић: Наратив о Црној Гори као српској Спарти почетак је посрбљавања Црногораца”.

Ради се о интервјуу којег је Аднан Чиргић, декан промашеног Факултета за црногорски језик и књижевност (ФЦЈК) на Цетињу, дао Јасмину Агићу, новинару Ал Џазире.

Наслов и текст гдје Аднан “с ужасом” констатује накакво “посрбљавање Црногораца”, намеће логично питање- у ком свијету тај лик живи, кога он представља и да се није, којим случајем, изгубио у халуцинацијама.

Да би било јасно поводом којег “губитка црногорскoг идентитета” се толико пренемажу  Аднан  и његов саговорник Јасмин, неопходно је одсликати тај чудни идентитет из угла Чиргића.

Дакле, под “Црногорцима који имају црногорски идентитет” Аднан подразумијева грађане који “говоре црногорским језиком, који стоје док се интонира црногорска химна, којима је свеједно јесте ли православац, католик, муслиман, атеист или агностик, који не желе вјеронауку у школи” и који су присталице Црногорске православне цркве.

Ако је то дефиниција Аднанове варијанте “црногорског идентитета”, онда он заиста нема разлога за бригу јер језиком, који ударнички ствара на опскурном ФЦЈК,  нико не говори, па ни предсједник Црне Горе Мило Ђукановић  што је и навео у интервјуу Сенаду Хаџифејзовићу на Фејс ТВ.

Да ли тим језиком говоре сународници Чиргића из Луксембурга који пишу хвалоспјеве “прецеднику Моне Негра Миле Цукановицу, Ђујановицу или Дукановицу”, којега називају и “Вилогорком”, вјероватно ће бити предмет посебног изучавања “цетињских експерата ФЦЈК”.

Ако се томе дода да вјерске секте Дедеића и Лајовића немају вјернике, прије ће бити да је у Црној Гори угрожена Чиргићева изопачена визија црногорског идентитета а не црногорски идентитет који је вишеслојан у сваком погледу.

Историјски гледано- национални идентитет Црногораца је на природан и складан начин давно ријешио краљ Никола Први Петровић.

Он се заснивао на српском етничком бићу Црногораца, српском језику,  Православној митрополији црногорској које је имала српску суштину јер су јој вјерници били Срби,  али на на моћној црногорској наднационалној компоненти која је била Круна коју свако није могао носити.

 

Чиргићев проблем перцепције прошлости

Чиргић има очити поблем са перцепцијом прошлости у дијелу који се односи на етничко и национално питање у Црној Гори.

Његов политички  истомишљеник др Живко Андријашевић је те врло једноставне ствари  јавности децидно објаснио у свом историјском огледу “Српство у Црноj Гори”.

По др Живку Андријашевићу, у временима књаза и краља Николе етничким Србима су се рачунали данашњи Срби,  Црногорци, Бошњаци, Хрвати и Албанци римокатолици.

Значи, у Црној Гори тога времена је живио српски свијет или “свет”, од чега Чиргића грoзница тресе, што је очито јер  у Србе нису рачунати само Албанци исламске вјероисповијести.

У Црногорце, што је била елитна  наднационална категорија, су се рачунали само и искључиво православци, односно данашњи Срби и Црногорци.

У доба краља Николе наднационални појам Црногорци нису могли носити данашњи Бошњаци, Муслимани и Албанци.

Дакле, у временима краља Николе Аднан Чиргић би  био третиран Србином исламске вјероисповијести али га нико у Црногорце не би урачунавао, нити га сада у Црногорце нико адекватан не урачунава јер тај лик у себи нема ништа црногорско.

Допуна свему је факт да Аднан Чиргић није принципијелан у свом хаотичном шовинистичком тумарању историјом и садашношћу.

Рецимо, ако на 28,73 одсто грађана Црне Горе који се изјашњавају као Срби Чиргић гледа као на последицу “посрбљавања Црногораца”, тада је логично да на 8,6 одсто Бошњака и 3,31 одсто Муслимана у Црној Гори природно гледа као на последицу “турчења Црногораца”. Он ову другу опцију уопште не спомиње јер то удара на његов прави, није битно који,  али свакако- нецрногорски идентитет.

Све су прилике да, када је у питању “турчење”- Аднану “окице цакле од одобравања”, јер не пројављује анимозитет према тој историјској појави, а од помисли на измишљено “посрбљавање”- из истих Чиргићевих окица “горке сузе лију”.

Зато се и намеће питање- да ли Чиргић може урадити ишта логично или направити неку смислену историјску паралелу да му теза о “посрбљавању Црногораца”  не буде смијешна и прилично глупа!? Очито да не може, нити има капацитете за то.

Једно је сигурно, све пројекције псеудоцрногорског идентитета су му пропале, његово ламентирање је постало дегутантно а он сам, тако накарадан,  више никоме није потребан.

Pratite nas na Fejsbuku, Instagramu i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Prije nego ostavite komentar, molimo vas da pročitate Pravila komentarisanja na Portalu PCNEN

Leave a Reply