Koje vakcine postoje i šta liječe?

Objavljeno: 01.12.2020, 08:27h

Vakcine nastale genetskim inžinjeringom

U razvijenim zemljama Zapada, kao što su SAD i Japan ulažu se veliki napori u proizvodnji pojedinih vakcina novom rekombinantnom DNK tehnologijom. Jedna od najnovijih vakcina koja je dobijena  na ovaj način, je vakcina protiv virusnog hepatitisa B.

Vakcinacija predstavlja namjerno ubacivanje uzročnika (mikroba) ili njihovih djelova u organizam sa ciljem da da stimulišu imuni sistem bez izazivanja bolesti, tj. da se izazove reakcija imunog sistema i razvoj otpornosti na te uzročnike. Otkrićem vakcine protiv bjesnila, Luj Paster je označio početak nove epohe u medicini. Vakcine sadrže mrtve ili oslabljene forme ili derivate patogene klice.

One tjeraju imuni sistem da „misli“ da je napadnut od određene vrste patogena, aktivira se da bi ga uništio i spriječio da vas ponovo inficira. Ako ste izloženi patogenom mikroorganizmu protiv koga ste vakcinisani, njih dočekuju antitijela koja ih uništavaju, a imunitet ove vrste je sličan onome koji se stiče prirodnim putem. Neke vakcine se moraju primiti više puta tokom života jer imuni odgovor slabi tokom vremena, na primjer kod tetanusa i velikog kašlja na to utiču tipovi vakcina.

Vakcine se prema sastavu mogu podijeliti na (tipovi vakcina) :

  1. Žive, atenuirane (oslabljene) vaкcine

Atenuirane vakcine su ono što se često naziva “živim vakcinama”. One sadrže žive bakterije ili viruse, koji su atenuisani tj. oslabljeni, imaju manju virulenciju a daju snažan imunološki odgovor, sličan pravoj prirodnoj infekciji. To su one vakcine koje su kreirane smanjenjem virulentnosti patogena, najčešće nekog virusa, ali tako da patogen ostane živ.

Virulentnost je sposobnost patogena da napadne i ošteti organizam domaćina. On, takav neće izazvati bolest ali će se razmnožavati i izazivati produkciju antitijela. Žive vaкcine imaju bolji efekat od mrtvih vakcina. One se dobijaju atenuacijom mikroorganizma u laboratorijskim uslovima. On zadržava sposobnost replikacije i stimulisanja imuniteta, ali gubi virulenciju i mogućnost izazivanja bolesti.

Neke vakcine kao što su protiv malih boginja, zauški i varičele koriste žive razrijeđene viruse, izazivaju jaku imunološku reakciju, pa je često samo jedna doza dovoljna da izazove doživotnu otpornost. Obično nakon prve doze žive atenuirane vakcine daju potentan imunološki odgovor. Treba ih pažljivo čuvati jer su osjetljive. One se ne smiju davati osobama oštećenog ili oslabljenog imunološkog sistema.

U žive oslabljene vakcine spadaju:

vakcina protiv tuberkuloze

oralna vakcina protiv dječije paralize

vakcina protiv ospica, rubeole i zauški

vakcina protiv vodenih kozica ili pljuskavica (vakcina protiv varicella)

vakcina protiv rotavirusa

vakcina protiv influence

vakcina protiv žute groznice

Atenuirane vakcine koje su razvijene, ali  se ne primjenjuju u našem regionu ili nisu u kalendaru obavezne vakcinacije, jesu vakcine na varičele (vodene ospice), rotavirus i žutu groznicu. Atenuirana vakcina koja se više ne administrira zbog istrebljenja bolesti jeste vakcina protiv velikih boginja. Sa davanjem ove vakcine se prestalo u drugoj polovini sedamdesetih godina prošlog vijeka.

U atenuirane vakcine spada i vakcina protiv tifusa, ali se ona daje samo u regionima u kojima je tifus česta pojava – tropski krajevi, siromašni regioni gdje stanovništvo nema siguran pristup sanitetskim prostorijama  i čistoj pitkoj vodi.

Često vlada panika oko vakcina sa živim, oslabljenim uzročnikom. Date na pravilan način, osobama koje mogu primiti vakcinu (nisu alergične na neki sastojak vakcine i nemaju neku drugu kontraindikaciju), atenuirane vakcine su najbolji način sticanja imuniteta.

Imunitet postignut atenuiranim vakcinama je duži i stabilniji jer uzročnik, premda oslabljen do tačke da ne može izazvati bolest, i dalje može da se replicira te su tzv. „boosteri“ vakcine manje i rjeđe potrebni.

Uzročnici bolesti za spravljanje ovih vakcina se moraju negdje uzgajati, posebno ako se radi o virusima, jer se virusi mogu replicirati samo unutar nekog domaćina. Za tu svrhu se koriste kulture tkiva, životinje ili jaja. Proces prizvodnje je strogo kontrolisan, a podloga je samo tu da obezbijedi replikaciju i proizvodnju uzročnika.

Inaktivirane (mrtve) vakcine

Ovo su vakcine dobijene od uzročnika (virusa ili bakterija) koji su uzgajani u kulturi, a zatim ubijeni pomoću toplote ili formaldehida. Takva je npr. polio vakcina Mogu biti od cijelog uzročnika ili proizvedene tako da sadrže samo onaj dio uzročnika koji provocira imuni odgovor.

Inaktivirane vakcine slabije provociraju imuni odgovor, pa se u njih moraju dodati određene stvari, koje zovemo adjuvanti, komponente koje pomažu vakcini da djeluje. Takođe, za ove vakcine moraju postojati tzv. „boosteri“, „pojačivači“ koji se povremeno i po potrebi daju. Inaktivirane vakcine mogu se dati i osobama koje imaju poremećaj imuniteta.

Inaktivirane vakcine uključuju:

celostanične vakcine

celostanična vakcina protiv velikog kašlja

salkova vakcina proitiv dečije paralize

vakcina protiv hepatitisa a

vakcina protiv rabiesa (besnila)

vakcina protiv kolere

neke vakcine protiv influenze

frakcionirane vakcine

podjedinične vakcine

vakcina protiv influence

acelularna vakcina protiv velikog kašlja

toxoidne vakcine

vakcina protiv difterije i tetanusa

anatoksične vakcine

Ove vakcine sadrže toksoide ili anatoksine tj. detoksikovane toksine uzročnika bolesti. Dobri su antigeni, ali je nedostatak ovih vakcina što indukuju samo antitoksična antitijela. Sprečavaju razvoj simptoma, ali ne i infekciju. Naime, ove vakcine sprečavaju djelovanje toksina koje proizvode uzročnici bolesti, a zapravo su ti toksini ono na šta naš organizam najviše reaguju.

U svijetu se koriste savremene anatoksične vakcine protiv difterije i tetanusa ( Di-Te ) kao adsorbovani toksoidi ili anatoksini vezani za mineralni nosač – aluminijum-fosfat ili aluminijum hidroksid. Kombinovana Di-Te vakcina od anatoksina ova dva uzročnika ( difterije i tetanusa ) upotrebljava se za imunozaciju djece od navršena 2 mjeseca do navršenih 7 godina.

Anatoksini na difteriju i tetanus se kombiniraju kod nas sa komponentom protiv valikog kašlja i inaktivnom vakcinom protiv polija i ta vakcina se zove DTaP-IPV. Prema kalendaru imunizacije FBiH, ova vakcina se daje u 3 doze u 2.,4. i 10. mesecu života, dok revakcinacija slijedi u 5. godini života.

Vakcine nastale genetskim inžinjeringom

U razvijenim zemljama Zapada, kao što su SAD i Japan ulažu se veliki napori u proizvodnji pojedinih vakcina novom rekombinantnom DNK tehnologijom. Jedna od najnovijih vakcina koja je dobijena  na ovaj način, je vakcina protiv virusnog hepatitisa B. Ova vakcina proizvedena je genetskim inženjeringom, ubacivanjem gena samo površinskog antigena virusa hepatitisa B u gljivice kvasca.

Antigen se tehnološkim postupkom ekstrahuje i kao potpuno čist koristi za proizvodnju vakcine. Na ovaj način dobijamo samo površinski antigen bez mogućnosti nalaženja cijelog virusa hepatitisa B u vakcinu. Tako je stopostotna sigurnost vakcinisanja.

Dakle, ovom vakcinom se ne unosi cijeli uzročnik, zapravo, uzročnik se nikako i ne unosi, nego samo jedan njegov dio. Taj dio (antigen) je zapravo jedan od proteina omotača virusa hepatitisa B. Svaki virus se sastoji iz nešto malo proteina u proteinskom omotaču i jedne molekule nukleinskih kiselina, bilo da je to neka RNK ili DNK.

Još jedna takva vakcina je i izuzetno efikasna vakcina protiv ebole.

Ponekad se ljudi boje ovakvih vakcina prosto jer su nastale vrlo specifičnim i običnim ljudima često nerazumljivim tehnologijama inženjerstva. Protein – antigen se dobija od GMO, a ljudi se, bez razloga, često boje GMO. Razloga za brigu nema: na gotovo isti način se od kvaščevih gljivica dobija i humani insulin koji spašava milione živote!

II Kombinovane i monovaletne vakcine

U odnosu na broj antigena u vakcini u imunozaciji se koriste monovalentne i kombinovane vakcine. Monovalentne vakcine sadrže samo jedan antigen a kombinovane sadrže više antigena i one imaju više prednosti nad monovakcinama. Monovaletne vakcine su  npr. BCG ili HBV vakcina a kombinovane vakcine, koje sadrže pojedinačne vakcine za različite bolesti (npr. DTaP-IPV-Hib).

Kombinovane vakcine ne opterećuju imunološki sistem djeteta, nemaju veći rizik nuspojava naspram monovalentnih vakcina, a smanjenje broja ljekarskih posjeta i broja inekcionih uboda, manje trauma za dijete, bolja pročepljenost, ekonomičniji rad zdravstvene službe, omogućuje da se danas preferiraju kombinovane vakcine u zaštiti djece od zaraznih bolesti.

U upotrebi su kombinovane vakcine protiv:

difterije i tetanusa ( di-te )

difterije, tetanusa i velikog kašlja ( di-te-per )

trbušnog tifusa i tetanusa ( ty-te )

dečije paralize ( pomešana sva tri tipa virusa )

malih boginja, zaušaka i crvenke ( mmr )

Pored kombinovanog i monovalentnog davanja vakcina, propisima je predviđeno i simultano vakcinisanje, koje se vrši protiv:

dečije paralize, difterije i tetanusa

dečije paralize, difterije i velikog kašlja

dečije paralize i trbušnog tifisa

hepatitisa b, dečije paralize, difterije, tatanusa i velikog kašlja

hepatitisa b i tuberkuloze

besnila i tetanusa

difterije, tetanusa, velikog kašlja, malih boginja, zaušaka i crvenke

(Izvor: Prirodanadar.rs)

Pratite nas na Fejsbuku, Instagramu i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Prije nego ostavite komentar, molimo vas da pročitate Pravila komentarisanja na Portalu PCNEN

Leave a Reply

Blogovi

Logujte se ili registrujte




Forgot?
Register