Министарске недођије: глогов колац у срцe народа

Objavljeno: 29.10.2020, 19:14h

Пише: Војин ГРУБАЧ

Побједа опозиције на прошлим парламентарним изборима се политички- персонално веже за три одлична лидера опозиционих блокова: проф др Здравка Кривокапића, Алексу Бечића и Дритана Абазовића.

Све остале политичке личности су биле по страни или у дубокој сјенци те фактички непримијећене у времену предизборне кампање.

Величанствена побједа и проблеми сујете политичара

Уз подршку Митрополије и изванредну излазност народа на изборима побијеђен је монструозни режим који је на тим изборима спровео незапамћену изборну пљачку.

Неуспјела пљачка је мјерена са преко 70.000 фантома у бирачким списковима и стандардним уцјенама гласача, отвореним пријетњама, куповинама личних карата и сијасетом других марифетлука које су могли  измислити изопачени мозгови бившег режима.

Тај велики подвиг народа сада је дјелимично под знаком питања, између осталога и због тога што три лидера Демократског фронта сматрају да морају по сваку цијену бити министри у новој Влади.

Међутим, објективни факт је да три лидера ДФ-а никако не могу бити министри у првој постдиктаторској Влади Црне Горе.

Наиме, коалиција Црно на бијело, као језичак на постизборној политичкој ваги, отворено је рекла да ће подржати само експертску, односно техничку Владу у којој неће бити три лидера ДФ-а: Мандића, Медојевића и Кнежевића.

Дритан Абазовић, лидер коалиције Црно на бијело је био изричит у томе, а још тврђи Жарко Ракчевић, предсједник Политичког савјета ГП УРА, који је на РТЦГ нагласио да је ГП УРА за то да Влада буде “експертска, са ороченим мандатом, која би спровела демонтажу система, усвојила законе о поријеклу имовине и лустрацији и створила услове за прве фер изборе.”

“Орочени мандат” значи да би Влада само технички завршила циљеве због којих се формира у овом формату, да би се послије саздавања услова напокон десили први слободни и демократски избори у држави.

Наводећи да је  ГП УРА грађанима обећала експертску владу, Ракчевић је рекао сљедеће: “Уколико то буде влада састављена од политичара и уколико превагну неки други интереси, а не жеља за демонтажу система, ако се крене са демонтажом Црне Горе, а не система, ја ћу дефинитивно гласати против”!

Том изјавом Ракчевића запечаћена је било каква могућност да три лидера ДФ-а постану министри у прелазној Влади.

Послије свега, уопште није важно да ли су амбасаде Запада у Подгорици присталице концепта неуласка у Владу дотичних политичара.

Самим тим, писмо лидера ДФ амбасади САД у Подгорици је било сувишно јер је став лидера ГП УРА био довољан за коначну одлуку тога типа.

Нажалост, то је легитимно право “језичка на ваги” које су раније имали Позитивна и БС опредијеливши се за улазак у коалицију са монструмом да би он економски и психолошки даље гнобио народ Црне Горе.

Тада је ДФ пројавио ширину и нудио БС-у да са грађанским странкама формира мањинску Владу, па чак и да је самостално формира, међутим меркантилност и халапљивост “језичка на ваги” у лику Бошњачке  странке је била брутална до крајњих граница.

Слаб потенцијал односа с другим партијама

И сада имамо ситуацију да осим ГП УРА и друге партије попут БС, СД, СДП и партија албанске провинијенције представљају “језичак на ваги”.

Самим тим, ако је ДФ незадовољан условима које поставља ГП УРА он запросто може тим партијама предложити коалицију гдје ће лидери ДФ-а ући у Владу да би потом ”потекли мед и млијеко”.

Дакако, то је у пракси неостварљиво и у домену илузија јер ДФ са њима никада није нашао заједничке именитеље политике.

За разлику од њих, Демократе и ГП УРА су правили кораке у том правцу што је показао избор Алексе Бечића на мјесто предсједника Скупштине Црне Горе.

Нема сумње, ДФ има слаб потенцијал односа с другим партијама, поготово маленим,  што је увијек био круцијални услов за смјену режима и учешће у власти.

Што је најиндикативније, тај недостатак политичке  ширине су показали и према мандатару др Кривокапићу оптужујући га како управо он не дозвољава лидерима ДФ да уђу у Владу, иако је јасно да је то  неодустајни захтјев и ултиматум искључиво ГП УРА.

Таквим понашањем лидера ДФ према мандатару јавност је стекла утисак да је ДФ за вријеме избора чучао у сјенци и чекао расплет догађаја да изађе из бусије.

Па ако се деси пораз- кривац би био професор Кривокапић и Митрополија.

Опет, уколико се деси побједа- тада ни професор нити Митрополија нису више потребни, па могу да се склоне у страну и препусте лидерима ДФ кормило за даље дјеловање.

Све су прилике да Демократски фронт професора др Здравка Кривокапића, лидера своје изборне листе “За будућност Црне Горе”, третира  некаквим “страним тијелом”.

На примјер, ДФ је прије пар дана на ФБ страници објавио да је коалиција “За будућност Црне Горе”  добила десет ресора у Влади, а да Вијести лажу да је било једанаест.

При чему су игнорисали факт да је др Кривокапић, лидер те коалиције, постао мандатар који поставља министра финансија и генералног секретара Владе, што укупно износи тринаест функција.

Проблем унутрашњих политичких концепата

Није проблем функционера ДФ-а само у томе што лидера своје изборне листе не уважавају, што је скандалозно, нити у томе што имају низак преговарачки капацитет у односима са мањим партијама, већ је очито да они имају проблеме унутрашње, партијске  природе кроз недовољно добру дефиницију циљева и механизама за њихово достизање.

Рецимо, сада посматрамо пропагандну акцију ДФ-а гдје се они представљају “немилосрдним борцима против Друге фамилије”, коју презентују власници Вијести.

Структуре ДФ-а  се љуте на дио колумниста Вијести јер их они нападају, при чему се одмах намеће важно питање: гдје су у тој причи колумнисти ДФ-а и имају ли квалитетних колумниста уопште!?

Збиља, како је могуће да поред Информативних служби и стотина политичара које партије ДФ-а посједују они ипак нису успјели временом изградити своје колумнисте који ће парирати колумнистима Вијести и шовинизираним текстописцима режимских портала!?

Осим тога, није јасно због чега ДФ нема Интернет портал и своју ТВ!?

Зашто су се паре слиле у непотребну Српску кућу која зврји празна, умјесто да су се ти новци искористили за стварање опозиционе ТВ која би им била од велике политичке користи.

Парирати Вијестима усклицима “опасна је Друга фамилија” а дати им пред изборе пола милиона еура и никад не изградити своје медије је апсурд и чудо невиђено.

Ултиматум није лош и ужасан већ нормалан

У међувремену се тврдим ставовима Дритана Абазовића и Жарка Ракчевића придружила  Божена Јелушић, потпредсједница и  посланица Грађанског покрета УРА поновивши сљедеће:

“Једино експертска влада, са нужним изузетком да мандатар мора да буде из редова посланика, долази у обзир, јер ми са ове три коалиције нијесмо ступили у предизбону коалицију која би подразумијевала проценте и односе снага, него смо направили постизборну сарадњу да би демонтирали систем који је заробио институције”, и продуживши мисао:

”Ако је на челу неког важног или било којег другог ресора експерт онда престаје да буде важно из које је он партије, јер не говори језиком партије, него експертизе.”

С обзиром на то да су Абазовић, Ракчевић и Јелушићка потврдили исти став, ДФ- у је остало да бира- или Влада без политичара или нови избори  са ризичним исходом.

Опет, свима је кристално јасно да ГП УРА има статус “језичка на ваги” те самим тим диктира услове.

Услов да се формира експертска Влада, коју протежира ГП УРА, очито није “лош и ужасан ултиматум” већ нормалан ултиматум који има своје одличне стране у виду компатибилности Владе која неће сличити “роговима у врећи”.

На те услове ГП УРА експоненти Демократског фронта су реаговали  крилатицом: нећемо се сагињати!

Факт је да ДФ мора да се савије, јер да је паметније радила та политичка структура, могуће је да  не би било “језичака на ваги”.

Да је било среће и ума, у току свој постојања ДФ би створио Интернет портал и своју ТВ, имао двадесет  колумниста, дизао демонстрација због бирачких спискова, боље сарађивао са партијама других политичких провинијeнција и био много активнији и креативнији. Aли, тога није било.

Поклич: Ђукановића је побиједио српски народ”?!

 Чудно лутање ДФ-а се види и по покличу да је “Мила Ђукановића побиједио српски народ”, што као као апсолутну неистину пласирају и медијски експоненти предсједника Србије Александра Вучића, попут опскурног Владимира Ђукановића.

Режим условно јесу побиједили православни гласачи,  али и Срби и Црногорци, јер је мањинске народе Ђукановић шовинизирањем радикализовао и збио им редове зарад очувања своје монструозне власти.

Дакле, режим су побиједили  православни Срби и Црногорци али условно јер је то било недовољно,  па су се њима придружили и гласачи грађанске провинијенције који су подржали ГП УРА, тако да је математика о “српској побједи” потпуно  некоректна и нелогична.

Послије недавне подјеле ресора, прекаљени опозиционари ДФ-а, како себе воле називати,  имају историјску прилику да мандатару умјесто себе предложе по неколико стручних људи из својих редова за сваки ресор који су добили.

Тиме би коначним  формирањем Владе народ отпочинуо а они ипак добили признања и аплаузе.

Како су до сада сумњали у експерте, односно стручњаке које је тражио професор, а неријетко се спрдали на рачун тих непознатих људи, што је несувисло,  сада ћемо да видимо кога ће они сами предложити и како ће јавност реаговати на те предлоге.

Наравно, коректно би било да поред мјеста министра из једног блока буду замјеници тог истог министра из редова друга два блока,  па да министарства имају пуну контролу свих чинилаца власти.

Укратко, вријеме је да партије изађу из предполитичког начина понашања јер народ очекује излазак из система тоталог ропства  и убрзано котрљајуће трагедије у којој се Црна Гора сада налази.

Невиђење очитога у политичком међувремену

Е сад, умјесто да мандатару предложе квалитетне људе из својих редова, из структура ДФ-а се опет чује бурни ехо незадовољства формулисаног кроз тезу: Мандатар и ГП УРА неће Србе у Владу?!

Прије свега, од три лидера ДФ два су Србина а један Црногорац, па та теза очито “не пије воду”!

С протежирањем такве реторике  може се десити чудна ситуација да ће и поред стручњака које ДФ предложе у Владу, лидери ДФ сматрати да је “Влада без Срба” само зато што у њој нису они, што је апсурдно.

Баш је интересантно да у новонасталој ситуацији лидери ДФ-а,  умјесто себе, још нису мандатару понудили угледне људе из коалиција “За будућност  Црне Горе” попут: Бата Царевића, др Страхиње Булајића, Бранке Бошњак, Драгослава Шћекића, Владимира Добричанина, Мила Божовића и многих других.

Умјесто ефективне акције у предлагању министара, из врха ДФ иду бесконачне жалопојке иако је свима јасно да ће Влада бити техничка, те да ће избори бити јако брзо, односно чим се прочисте бирачки спискови и стави РТЦГ, МУП и АНБ под контролу нове Владе.

Ти предлози министара су се ваћ морали упутити мандатару,  ако ништа друго онда због народа који тражи промјене и одлазак монструозног режима, којем је свеједно ко ће бити у новој Влади само да се напокон  скине тешки јарам с врата.

Очајни народ  у стању плавог усијања тражи мудро рјешење

Опозиционе партије морају узети у обзир да се Црна Гора једва ослободила свирепог и монструозног режима и да се налази у језивој економској и социјалној провалији гдје се тек очекује мукотрпни и страдални прелаз од државе тоталних робова ка мекшем систему у виду државе послуслободних робова.

У таквим међувременима не важе стандардна правила демократије и није пожељно екстремно дизање прашине, већ је важно пројавити високи степен суздржаности, одговорности и мудрости послије чега слиједи награда.

А данас је народ очајан и налази се у стању плавог усијања. Не интересују га меркантилне амбиције било ког политичара и лако се може десити да падне у јарост, те да се побуни тако да све прокључа и задими.

Зато није препоручљиво неадекватно понашање политичара у јако сложеним и опасним временима! То може све актере неозбиљног политичког театра скупо коштати.

Pratite nas na Fejsbuku, Instagramu i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Prije nego ostavite komentar, molimo vas da pročitate Pravila komentarisanja na Portalu PCNEN

Leave a Reply