EBRD: Pad crnogorske ekonomije u ovoj godini devet odsto

Objavljeno: 01.10.2020, 12:23h

EBRD je u majskim projekcijama prognozirala pad crnogorskog bruto domaćeg proizvoda (BDP) od osam odsto.

Crnogorska ekonomija će, prema najnovijim prognozama Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD), u ovoj godini oslabiti devet odsto, zbog pandemije Covid-19 koja je teško pogodila sektor turizma.

EBRD je u majskim projekcijama prognozirala pad crnogorskog bruto domaćeg proizvoda (BDP) od osam odsto.

“Pandemija je teško pogodila turizam. Noćenja stranih turista smanjila su se 85 odsto na godišnjem nivou u prvih sedam mjeseci. Takođe, većina turista posjeti zemlju tokom ljetnjih mjeseci. Kolaps u turizmu teško će se odraziti na BDP, čemu turizam normalno doprinosi oko jedne petine”, navodi se u izvještaju, prenosi Mina.

EBRD, u danas objavljenim Regionalnim ekonomskim izgledima, procjenjuje da će crnogorski BDP u narednoj godini rasti pet odsto, dok je u maju prognozirala rast od 10,5 odsto.

“Očekuje se da će BDP oporaviti pet odsto u narednoj godini. Negativni rizici su značajni, a tiču se mogućnosti da se socijalno distanciranje dobro održava i u narednoj godini”, rekli su iz EBRD-a.

U dijelu izvještaja koji se odnose na Crnu Goru navodi se da je ekonomija u drugom kvartalu ušla u deflaciju, sa godišnjom inflacijom u prosjeku -0,7 odsto za period april-jun.

“Vladine mjere za ublažavanje posljedica Covid-19 za pojedince i firme, fokusirajući se na održavanje likvidnosti preduzeća, zaštitu radnih mjesta i podršku ranjivim grupama, mogle bi da dovedu javni dug na 90 odsto BDP-a do kraja ove godine, sa blizu 80 odsto BDP-a koliko je bilo na kraju prošle”, dodaje se u izvještaju.

EBRD predviđa da će output na Zapadnom Balkanu pasti 5,1 odsto u ovoj godini zbog kolapsa u turizmu, u Albaniji i Crnoj Gori, poremećaja u globalnim lancima snabdijevanja i niže industrijske proizvodnje, pada priliva stranih direktnih investicija i doznaka. Rast BDP-a mogao bi se oporaviti na 3,4 odsto naredne godine.

EBRD sada predviđa sveukupno smanjenje od 3,9 odsto ove godine i povratak rastu od 3,6 odsto naredne godine. Prethodne prognoze objavljene u maju projektovale su pad od 3,5 odsto u ovoj godini i snažan oporavak od 4,8 odsto u narednoj.

Glavna ekonomistkinja EBRD-a, Beata Javorcik, kazala je da se output u EBRD regionima naglo smanjio u drugom kvartalu, oko 8,2 odsto na godišnjem nivou.

“U mnogim ekonomijama je ta kontrakcija bila veća nego pad zabilježen tokom globalne finansijske krize. Očekuje se da će brzina oporavka biti približna onoj viđenoj nakon te krize sa predpandemijskim nivoima BDP-a koji se vraćaju pred kraj naredne godine”, dodala je Javorcik.

Pritisak na ponudu i potražnju se osjetio u EBRD ekonomijama zbog lokalnih mjera za suzbijanje ekonomije, dok su spoljni šokovi uključivali niske cijene roba, smanjeni izvoz, kolaps u turizmu i pad u doznakama.

Najnoviji set prognoza koje banka daje, podložan je visokom stepenu neizvjesnosti i donekle zavisi od tačnosti ranih procjena rasta u prvoj polovini godine.

Takođe su osjetljive i na to da li vlade nameću dalja zaključavanja ili na to kako ljudi mogu reagovati na kontinuitet prisustva virusa, možda samonametnutim socijalnim distanciranjem.

Novi izvještaj je upozorio na to da bi se neki sektori, kakav je turizam, mogli suočiti sa trajnom štetom, ali da bi drugi, kao online maloprodaja, mogli imati koristi od povećane digitalizacije.

Iz EBRD-a su naveli da će kontrakcije ove godine biti najveće u onim ekonomijama koje su visoko zavisne od spoljnih izvora prihoda, kakve su ekonomije Albanije, Hrvatske, Kipra, Grčke i Crne Gore, koje su izgubile najveći dio turističke sezone ove godine.

Izvoz iz EBRD regija je opao 14 odsto u prvoj polovini godine, u poređenju sa istim periodom prošle. Međunarodni, kao i domaći turizam naglo su opali, dok je dolazak stranih turista u EBRD regije pao 65 odsto u prvih šest mjeseci, kada se poredi sa istim periodom prošle godine.

Druge, snažno pogođene ekonomije, uključuju zemlje koje su imale veliki pad u doznakama, kakve su Kirgistan ili one koje su snažno integrisane u globalne trgovinske lance, kakva je Slovačka.

 

Doznake Rusije ka centralnoj Aziji, istočnoj Evropi i Kavkazu pale su 29 odsto na godišnjem nivou u drugom kvartalu ove godine, u odnosu na isti period prošle, što je slično padu zabilježenom tokom globalne finansijske krize. Isplate Srbiji su opale 30 odsto u periodu od januara do maja u poređenju sa prethodnom godinom.

Pratite nas na Fejsbuku, Instagramu i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na pcn[email protected]
Prije nego ostavite komentar, molimo vas da pročitate Pravila komentarisanja na Portalu PCNEN

Leave a Reply

Blogovi

Logujte se ili registrujte




Forgot?
Register