“Od analize te gomile tekstualnog materijala u kojem se Abazović poziva da pruži ruku DPS-u jer će time, tobože, da spasi evropski put Crne Gore, vesternizaciju zemlje, ‘ljudska prava sva’, ‘pravu stranu istoriju’ i tako dalje, i tome slično, mogao bi se odbraniti solidan doktorat na sarajevskom Fakultetu političkih nauka, alma mater Dritana Abazovića, čiji profesori se ovih dana takođe uključuju u bizarnu prozivku svog bivšeg studenta pokušavajući mu iz druge države i drugog konteksta pojasniti kako oni bolje od njega znaju šta je za njegovu zemlju i njegove zemljake bolje”, piše Muharem Bazdulj u tekstu koji je objavio portal preokret.info.

“Ipak, iz jednog dijela prvenstveno srpske javnosti, ovih se dana na naoko vrlo sitnom detalju iščitava jako interesantan fenomen. Javna scena u Srbiji, mnogo više nego u susjednim zemljama, obilježena je fenomenom takozvanih ‘uticajnih tviteraša’, labave skupine osoba sa jakom potrebom da im se glas čuje i da zauzmu pozu ‘boraca za društvenu pravdu’.

Najveći dio njih o unutrašnjoj politici u Crnoj Gori ne zna ništa izuzev najordinarnijih simplifikacija prema kojima je Milo Đukanović ‘Mojsije’ (doslovno tako ga je opisao jedan ugledni novinar, publicista i diplomata), dok je opozicija gomila polupismenih seljaka i nacionalista koju predvodi ‘faraon’ Amfilohije, zli ‘ratni huškač’ i ‘prolivač krokodilskih suza na Đinđićevom grobu'”, piše Bazdulj.

Bazdulj tekst završava riječima da, “na prvi pogled, ima neke logike da od Crne Gore, kao najmanje zemlje nastale raspadom Jugoslavije, krene promjena političke paradigme”. “Naravno, takve matematičko-političke analogije nemaju nužno smisla. Ali, kako negdje reče Borhes, ako i nije istinito, dabogda bilo proročansko”.