Adagio for Stapare i Sinjajevinu

Objavljeno: 30.08.2020, 20:26h

Piše: Ljiljana VUKOVIĆ

Ujutro ustanem i bosim nogama, još toplim od sna, zaronim u travu savijenu pod teretom nejednakih kugli rose. Nakupim u dzepove male, kao limeta, zelene žabe otežale i snene od sinoćne jurnjave za raspevanim cvrčcima i tako natovarena krenem putem magija koju pravi kreketavi sadržaj, dok se dugačkim i gipkim nožicama odupire o zidove moje platnene haljine, čvrsto me sidri u mestu izvan seoskih događanja. Moju poziciju nepristrasnog posmatrača, dodatno učvršćuje činjenica da  odrasli, zaglavljeni u njihove ozbiljne ljubavi i mržnje, ne obraćaju pažnju na radoznale devojčice koje idu niz put dok iz njihovih četvrtastih džepova, živahno i u svim pravcima, iskaču  žabice.

  • Priča je o Zori kad je bila mala i livadi dok je bila zelena i vilama dok nisu otrovale vodu.

 

 

Pratite nas na Fejsbuku, Instagramu i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Prije nego ostavite komentar, molimo vas da pročitate Pravila komentarisanja na Portalu PCNEN

Leave a Reply