In memoriam

Ode i Grof…  Aforističarsko  božje stado sa one strane neba je sve veće. Mora da im tamo nije dosdadno jer se nalaze u najboljem mogućem društvu. Sigurno se ima šta i popiti, makar ambrozije – hrane bogova, ako već nema ništa bolje. A jemac sam da se ima sa kim sesti i popričati jer nas tamo čekaju mnogi koje znam. Sa nekima sam proveo mnoge sate, dane i godine u blagočestivom razgovoru o svemu, svačemu i aforizmu kao književnom izrazu. Nažalost, niko od njih ne dočeka da aforizam bude prepoznat i priznat kao naša autentična književna forma sa kojom možemo pred Veliki svet, pa ni naš Mijo, a kako stoje stvari nećemo ni mi sa ove strane neba.

Grofa sam upoznao, kako to obično biva, prvo kao autora, jer dobar glas se daleko čuje i ide daleko ispred aforističara, a tek mnogo kasnije kao ljudsko biće. Vređalo ga je nepoznavanje i nepoštovanje aforizma i njegovih autora. Umeo je o tome nadugačko da priča ne skrivajući razočaranje povišenim tonom. Znao je da prevali daleki put, još u njegovom slabo pokretnom stanju, od Berana do Danilovgrada samo da bi učestvovao na festivalu i pročitao nekoliko aforizama, pa bih ga ja vozio kod neke familije u Lješkopolje da prenoći. Nije bio zadovoljan sopstvenim ni tretmanom aforizma uopšte. Umeli smo se čuti telefonom i često je tražio da mu nabavim noviju aforističarsku literaturu, autori su rado izlazili u susret pa su knjige posle festivala poštom putovale u Berane. Njegova zahvalnost je često nadmašivala moj trud.

Grofova smrt podseća da se život ne uzima zdravo za gotovo jer kad te zaboli ispod plećke, kao što se  njemu desilo, pa čekaš da se razvedri kako bi odozgo pogledao na zemlju obično bude kasno za sve. Za pohvale i pokude.

Iako je završio ekonomski  fakultet  najviše i najuspešnije je pisao o ženama, zbog čega je nagrađivan. Zastupljen je u više antologija i izbora aforizama, kao i u našoj Antologiji crnogorskog aforizma – Rijetke čestice. Napisao je knjige Padanje na pamet i Romani u prahu.

Više volim crne nego plave žene. Manje se prljaju.

On ima vatrenu ženu, a ona vatrogasno društvo

Narod više ne ćuti. Sad je zanijemio.

U razvoju stočarstva nije se odmaklo dalje od blejanja.

Najopasnije oružje su ljudi malog kalibra.

Srebrna svadba može se doživjeti samo sa zlatnom ženom.

Djevojka ima samo jednu želju – da se uda. A kad se uda – želi sve.

Prva žena mu je bila crna, druga – još crnja.

Udala se. Sada je na konju.

Srećna žena ima potkovicu, a pametna konja.

Slika svake države je lijepa ako se slika državnim aparatom.