“Nekada smo imali ljude koji su bili narodni prosvetitelji, kao što je to bio Vasa Pelagić, koji su se bavili prosvećivanjem i obrazovanjem ljudi. Hteli su da ih učine boljim. Hteli su da im pomognu da se više brinu o sebi i svojim porodicama. I to je misija čija tradicija seže mnogo, mnogo godina unazad. Ono sa čime sa sada i vi i ja suočavamo jesu narodni ‘pomračitelji’, koji aktivno na društvenim mrežama unesrećuju ljude zarad neke svoje patologije i potrebe za dokazivanjem. Niko neće da kaže, znaš šta, ja to ne znam i neću zbog toga davati nikakav komentar. Ljudi, naprosto, uvek imaju komentar za sve, a teško je baviti se stvarima koje ne razumeš. Odatle dolazi ta potreba da se pronađe neki okvir za objašnjenje svega toga što se dešava, makar taj okvir bila i teorija zavere”, kaže, u intervjuu za časopis Elementi, dr Damir Huremović, urednik knjige „Psihijatrija pandemije“ i direktor psihijatrije prestižne njujorške bolnice North Shore University Hospital.

“Sa slobodom govora i slobodom mišljenja, što je nesumnjivo jedno veliko ljudsko dostignuće, imate situaciju da svaka budala može da iznese svoje mišljenje. I ne samo što može da iznese mišljenje, nego može i da se kandiduje na izborima. I ne samo da može da se kandiduje, već može i da pobedi. Može takođe i da nametne svoje stavove, a to je nešto što dolazi sa slobodom. Dakle, sloboda i prosvećenost nisu baš uvek na istoj talasnoj dužini. Rekao bih čak i da je daleko lakše bilo biti prosvetitelj u jednom neslobodnom društvu nego što je to sada slučaj, u slobodnom društvu. Dakle, želim da kažem, i time ću da zaključim, mislim da je pred vama težak zadatak, i da su izazovi sa kojima se suočavate veći od izazova sa kojima su se borili vaši prethodnici pre 20 ili 30 godina”.