Интервју за бањалучки “Глас Српске”

Objavljeno: 28.06.2020, 18:29h

Пише: Војин ГРУБАЧ

Бањалучки “Глас Српске” ме је замолио за опширнији интервју о ситуацији у Црној Гори.

Тај интервју је изашао 27.06.2020. у штампаној и електронској верзији,  и то у сажетој варијанти коју је одлично обрадио Вељко Зељковић, новинар “Гласа Српске”.

Овдје су одговори на питања дати без икаквог скраћивања.

  1. Да ли очекујете да до 12. јула, до када је Митрополија црногорско-приморска дала рок, буде повучен спорни Закон о слободи вјероисповјести, те могу ли уопште бити настављени преговори с обзиром на све околности – хапшење свештеника и њихово протјеривање из земље?

Одговор: Договор је немогућа варијанта! Накарадни Закон о слободи вјероисповјести  је жестоки противуставни акт јер крши седам чланова Устава Црне Горе, што значи да је шеф режима у Црној Гори направио антиуставни пуч понашајући се као да је све регуларно, нормално.

Наиме, осим кршења Члана 14 Устава Црне Горе гдје пише: “Вјерске заједнице одвојене су од државе. Вјерске заједнице су равноправне и слободне у вршењу вјерских обреда и вјерских послова”, тај закон крши Чланове Устава под бројевима: 24, 46, 55, 58, 145 и 147.

Предсједник Ђукановић, по Члану 98 Устава Црне Горе, може бити смијењен са функције коју обавља само у случају да прекрши Устав, а он је потписавши спорни закон Устав прекршио невјероватних седам пута.

То значи да он тренутно нелегално обавља своју функцију, иако Уставни суд Црне Горе уопште не реагује глумећи своје непостојање.

Може се закључити да се у Црној Гори завела отворена диктатура без принципа и правила игре.

Са режимом који брутално крши Устав државе немогуће је водити преговоре, а није логично да Митрополија буде саучесник у гажењу Устава на штету Митрополије.

Самим тим, није могуће постизање било каквог договора до 12. јула и немогуће је договор уопште постићи у условима гдје Устав не важи.

  1. Шта ће бити након овог датума, очекујете ли да власти додатно заоштре односе, те да и војска буде употребљена, како би се сузбило све веће и отвореније народно незадовољство?

Одговор: Након овог датума ће бити иста ситуација као и сада, гдје Национално координационо тијело за борбу против коронавируса има задатак да рестриктивним и селективном мјерама “законски забрани” протестне литије-док се имовина СПЦ не преведе у тзв. државно власништво и брзо не распрода, односно разграби као што се десило са цјелокупним државним власништвом до сада.

Задатак тужилаштва је да што више протестаната драконски казни да би се тако покушали зауставити протести, а улога режимских медија је масирано ширење мржње према православљу, СПЦ и православном народу

Полиција, као преторијанска гарда шефа режима, има задатак да протестна окупљања покуша сузбити силом и тајним акцијама.

Рецимо, већ смо видјели субверзивне акције полиције, попут случаја 30.12.2019. гдје су медији пренијели да је испред Храма Христовог Васкрсења у Подгорици десио крупан инцидент са учешћем полицијског инспектора.

Наводно се радило о Милошу Митровићу, инспектору из Даниловграда, који се убацио међу вјернике, изазивао нереде и каменовао своје колеге полицајце да би потом полиција кренула на народ и сузавцем накрила цијели кварт.

Тај инспектор није приведен, нити је министар полиције коментарисао, потврдио или оповргао тај случај, што је скандалозно!

Да је та информација била нетачна, режимски медији би одмах дигли харангу како се “десило скандалозно подметање полицији”.

Међутим, како се то није десило очито је да се радило о нечувено подлој, свирепој и подмуклој акцији врха полиције.

Евентуална употребе војске против литија би била скандалозна и означила да се режим издигао на статус војне хунте с функцијом отвореног окупатора територије.

Што  тиче спорног закона, постоји једноставан начин да се провјери да ли га грађани прихватају, мада анкете показују да га одбацује 80 одсто грађана Црне Горе, углавном православаца.

Наиме, неопходно је прочистити бирачке спискове а потом Закон о вјероисповијести дати на референдум православног народа Црне Горе.

Сумње нема да би му тај скаредни закон 90 одсто Срба и Црногораца одбацило. То шеф режима зна, па искључује ту варијанту.

Дакако, закон би био на одвојеној референдумској провјери и грађана исламске и римокатоличке вјероисповијести гдје би се они на својим референдумима  одредили да ли су за скаредни закон шефа режима или за посебне уговоре који је држава склопила са ИВЗ, односно, Светом столицом.

Нико не сумња да би и они са процентом 99,99 одсто тај заком одбацили.

  1. Зашто се међународна заједница отвореније није укључила у рјешавање овог проблема, јер је очигледно дошло до кршења свих могућих вјерских и грађанских слобода?

Одговор: Када кажемо међународна заједница мислимо на Запад.

Да се подсјетимо, у јулу 2019. генерал потпуковник Френклин Бен Хоџис, бивши главнокомандујући америчких копнених снага у Европи, оцијенио је у интервјуу за „Глас Америке“ да је СПЦ главна пријетња за довршавање посла на Балкану јер се преко ње шири руски утицај.

По тој матрици борбе против СПЦ је и донесен антиправославни Закон о вјероисповијести у Црној Гори који, осим вапијуће неуставности, у себи носи опасне елементе шовинистичке подмуклости.

Наиме, прије његовог изгласавања црногорски режим је потписао посебне уговоре са Светом столицом и ИВЗ којима су се те двије вјерске организације заштитиле од пљачке имовине и скаредног мијешања у њихове унутрашње ствари од стране државе, што нови закон прописује.

Када су то урадили, режим је политичким посленицима осламске и римокатоличке вјероисповијести рекао- “хајдемо сада сви заједно да изгласамо закон и боримо се против СПЦ”, глумећи како он једнако важи за све религије.

Дакле, осим удара на Митрополију ми видимо отворену режију међувјерског конфликта у Црној Гори на основама дуплих стандарда.

  1. Садашња власт покушава у јавности створити дојам како је Црна Гора угрожена од стране неке великосрпске и руске политике, а чија је приодужена рука, како они тврде, СПЦ. Колико у томе има истине?

Одговор: Званична Русија се не осврће на на догађаје у Црној Гори.

Рационални Кремљ зна да је то простор поклопљен НАТО пактом, па се потпуно искључио из дешавања у Црној Гори јер не жели играти страшило у овој подлој игри.

Што се тиче Србије, она је немоћна чак и у вези српских енклава на сјеверу Космета, тако да се и она искључује као фактор на дешавања у Црној Гори.

Протестне литије су аутохтони, самоникли покрет православних Срба и Црногораца, величанствена пројава духа православног народа којима подршка долази и од истакнутих појединаца из других конфесија

Значи, прије ће бити да режим форсира причу о дестабилизацији од стране Србије и Русије да би оправдао кршење Устава, као и тражење помоћи од НАТО пакта против православног народа Црне Горе, што је ироније историје.

Факт је да је Црна Гора угрожена искључиво и само од садашњег режима који је бруталном пљачком отео све ресурсе државе, а усвајањем скаредног закона постао иницијатор и перјаница садашње антиправославне шовинистичке представе.

Пример пљачкашке бескрупулозности режима је још 2015. година дао Ранко Кривокапић, тада предсједник Скупштине Црне Горе, који је у интервјуу за подгоричке Вијести рекао да је садашњи режим само од КАП-а узео мито у висини 800 милиона еура, при чему је црногорско тужилаштво је отћутало тај факт глумећи непостојање.

  1. На обиљежавању Дана државности, Ђукановић је по први пут јавно и недвосмислено поручио како је крајњи циљ ове власти обнова црногорске православне цркве и заокруживање црногорског идентита? Шта ви мислите о свему овоме?

Одговор: Ђукановићев режим већ има у Црној Гори регистроване двије псеудоправославне квазицрногорске цркве, од којих једну води цивил Мираш Дедеић а другу цивил Лав Лајовић. Оне су, познато је, формиране уз помоћ псеудоправославних цркви Италије, што је очита језуитска прича.

Како су оне пропале, јер су вјештачке творевине и немају вјерника, шеф режима на Осмом конгресу своје партије најавио стварање своје партијске цркве.

Недавно се догодио сусрет митрополита црногорско-приморског Амфилохија, те епископа Јоаникија и Атанасија са предсједником Милом Ђукановићем и премијером Душком Марковићем.

Колико се могло разумјети, шеф режима је црквеним великодостојницима дао непристојну и шокантну понуду да СПЦ у Црној Гори буде филијала, некаква играчка којом ће управљати ДПС.

Дакле, на једној страни имамо скаредни закон којим се отима имовина Митрополије, црквена имања и храмови, а на другој страни видимо политичку намјеру да се црквена организација преведе у тзв. “државно власништво”, односно под контролу владајуће партије и шефа режима.

Како је у Црној Гори сва друштвена и државна имовина давно разграбљена, јасно је да је истински циљ шефа режима уништење Православне Цркве у Црној Гори, како у имовинском тако и у организационом смислу.

  1. Ђукановић говори о заокруживању црногорског идентита? О чему се ту ради?

Одговор: Шеф режима пројектује некакав скаредни “нови идентитет” на основама кршења Устава који јемчи и штити идентитет грађана. Дакле,  идентитет не може и не смије “да се гради” силом државе, већ само констатује и поштује од стране државе.

Идентитет је слојевита категорија која не стаје у просту националну одредницу на попису становништва. Она је стечена категорија сплетом историјских околности, којој је додато право сваког грађанина да слободно себе дефинише како год пожели.

Рецимо, у Црној Гори и Срби и Црногорци данас масовно излазе на молебне и литије и одбацују двије псеудоцрногорске параправославне режимске цркве.

Православни народ у Црној Гори језик назива одредницама- српски или црногорски, али одбацује режимски пројекат такозваног “црногорског језика” којег води опскурни др Аднан Чиргић.

Тај “црногорски језик”, којег су утемељила двојица хрватских лингвиста (који су средње школовања завршили у фрањевачким школама, што није случајно)- су једнако одбацили и српски и црногорски лингвисти Црне Горе као вјештачку творевину-анахрону, с јако израженим кроатизмима.

Што се тиче историјског наслеђа, у књажевини, односно Краљевини Црној Гори краљ Никола и народ су себе дефинисали чистим и правим Србима три вјере: православне, исламске и римокатоличке, који говоре српским језиком.

Куриозитет је да су и Албанци римокатолици, такође, тада третирани Србима који су “заборавили српски језик игром историјских околности”.

Црногорац је била наднационална одредница идентитета, јако моћна јер је носила ореол славе и односила се само на православни дио становништва.

Такво самодефинисање је било и послије 1918. једнако код свих: бјелаша, зеленаша и комуниста све до 1945. године,

Зато се без проблема, општом вољом православног народа Црне Горе 1920. године  десило природно стапање Православне митрополије црногорске, Карловачке патријаршије и Београдске митрополије у Српску православну цркву.

Ђукановић сада говори како се 1918./1920. десило “укидања Црногорске цркве” и да је “СПЦ окупаторска црква”, што у црногорској историји  никад нико није изрекао а такве неутемељене и острашћене неадекватности су се чуле први пут прије тридесетак година.

То никад није рекао чак ни екстремни црногорски политичар Секула Дрљевић, који је своју каријеру завршио у НДХ, што је најбољи показатељ какав идеолошко искичмљени  режим данас влада Црном Гором.

Дакако, 1945. је била Ђиласова теоретска поставка о црногорској нацији коју данас не признаје актуелни режим, јер је и она има српску подноснову.

Наиме, народ Црне Горе који се етнички дефинисао као Срби а  наднационално као Црногорци 1945. је “преведен” у националне Црногорце, али је Милован Ђилас конципирао да су Црногорци ипак етнички Срби.

Послије свега, ми данас у Црној Гори имамо православне грађане који се на попису изјашњавају као: Србин, Црногорац, Србин/Црногорац, Црногорац/Србин или Црногорац српског поријекла.

Дјеловањем шефа режима и његових дворских интелектуалаца појавила се и нација, коју грађани називају Милогорцима а која не чини 2 одсто становиштва Црне Горе.

Та групација има своје двије псеудоцркве, у које не иду јер нису вјерници.

Имају “црногорски језик”, којег им обликује некакав напаљени екстрем Аднан Чиргић, а тим језиком они не говоре нити ту језичку олупину могу научити.

Великосрпске идеје краља Николе, које су довеле до ослобођења од Отоманске империје: Никшића, послије 416. година, и Подгорице послије 406 година ропства под Турцима Милогорци су одбацили и превели у неку форму ошашављене антисрпске хистерије,

И поред свега још цмиздре како су нешто “национално угрожени”.

Појава те малене микронације исфрустрираних ликова је коначни продукт “националног пројекта” шефа режима, којег су литије збрисале као очиту ненормалност.

  1. Како коментаришете то што садашња власт никада није реаговала на отворене претензије појединих хрватских политичара и генерала ка дијеловима црногорске територије?

Одговор: Садашњи режим у Црној Гори никада није реаговао на отворене или увијене претензије које долазе из Хрватске или Албаније зато што у њима види савезнике за контролу православног народа Црне Горе.

Стратешки циљ шефа режима је владање Црном Гором против воље већине превославних Срба и Црногораца, односно- бити на власти чак и да они то никако не желе!

Недавно је предсједник Хрватске Милановић допутовао у Црну Гору ратним бродом „Омиш“,  а опскурни  хрватски „експерт“ Давор Ђенеро је рекао да је тиме послата јасна политичка порука, те каже: “Хрватска разумије да је Црна Гора у тешкој ситуацији, а да притисак Србије (и иза њених леђа Русије) никад није био овако отворен.”

Недавни састанак Ђукановића и Столтенберга, генералног секретара НАТО пакта, представља полушај шефа режима да му НАТО алијанса помогне у борби против православног народа.

Могуће је да жели да НАТО евентуално одобри мијешање војске Хрватске и Албаније (па и терориста ОВК са Косова) уколико ситуација сугубо изађе изван његове контроле.

Дакако, ако би се то десило питање је да ли би се оне икада повукле их оних области за које постоји њихова заинтересованост да буду отцијепљене од Црне Горе.

Утисак је да Ђукановића не интересује евентуална дефрагментација Црне Горе.

Не занима га што би евентуални сукоб режима с православним народом могао довести до евентуалне појава локалних албанских и бошњачких етничких милиција на територији гдје ти народи чине већину у Црној Гори.

Заслијепљеност шефа режима да влада по сваку цијену искључује разум, мудрост и логику.

  1. Многе међународне организације годинама у својим извјештајима упозоравају како су корупција и непотизам дубоку укоријењени у готово све споре црногорског друштва. С друге стране, Ђукановић већ деценијама влада таквом Црном Гором. Како му то полази за руком? Који је “рецепт”?

Одговор: Рецепт је врло прост, тешка крађа на свим изборима. Ђукановић не дозвољава прочишћавање бирачких спискоба гдје има минимум 52.000 фантомских гласача.

Црна Гора званично има 620.000 становника, од чега 140.000 малољетника, дакле, дјеце школског и предшколског узраста, па бирачки списак не може да има више од 480.000 бирача. Ипак, бирача у садашњем бирачком списку има 532.000,  односно 52.000 фантома!

Осим тога, режим има “гласаче” са неколико личних карата а уочи избора авионима се у Црну Гору “десантирају Бошњаци и Албанци” из иностранства, који су му сигурни гласачи а који осим бесплатног превоза добијају  новчану надокнаду.

Дио тих трошкова се покрива рекетирање црногорских привредника о чему је свједочио, у Лондон одбјегли, црногорски бизнисмен Душко Кнежевић.

Режим има асолутну контролу државних медија који даноноћно сатанизују опозицију.

Током избора од структура ДПС-а стандардно иде уцјена чиновника свих нивоа и њихових породица, куповина контролора опозиције на гласачким мјестима и разни други марифетлуци.

Интересатно је да, и поред те паклене изборна машинерије, владајући ДПС није, послије крађе претходних избора, могао формирати власт без помоћи националних партија мањина Бошњака и Албанаца које је купио као кифле што купује.

  1. Какав исход избора ове године очекујете, може ли опозија окупљена око ДФ-а “срушити” садашњу власт?

Одговор: Ђукановић је усвајањем скаредног Закона о слободи вјероисповијести направио кобну грешку јер се таквим неадекватним антиправославним дивљањем закономјерно догодило моћно расипање гласачког тијела његове партије.

Дакако, он је и даље у стању да репресивним апаратом функционере своје партије “држи на окупу”, али је то немогуће урадити са гласачким тијелом од којег му се бар педесет одсто гласача отргло контроли.

Лет у провалију шеф режима покушава ријешити глумљењем самоувјерности и оштрином реторике, коју је стално појачава, мислећи да грађане и даље може “дизати на страх.”

Недавно је расписао изборе, а већ су се јавила НВО које су уочиле да је то урадио противуставно јер ће Скупшина Црне Горе у једном периоду “легитимно имати рад” нових и старих посланике, што је апсурд  .

Ипак,  уколико опозиција бојкотује изборе, Запад ће рећи да су избори били “слободни, демократски, легитимни” а садашње опозиционе партије ће нестати са политичке сцене.

Могуће је да ће се опозиција пријавити за изборе поставивши услове за њихово одржавање с јасном поруком да ће, ако се они не испуне, онемогућити  изборе блокирањем гласачких мјеста.

Да закључимо, шеф режима je осим вјерске изазвао и тешку политичку  кризу у Црној Гори,  гомилајући проблеме у држави брзином свјетлости.

Умјесто референдума о скаредном Закону о вјероисповијести, шеф режима мисли да ће побјeда на покраденим изборима бити потврда подршке том ненормалном закону, што је дрска замјена теза и безобразлук прве врсте.

Уколико се деси да покраде изборе,  масовни протести ће бити још јачи и обимнији. Не само  вјерски, које води Митрополија, већ ће се десити и политички. које ће покренути опозиционе партије.

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Prije nego ostavite komentar, molimo vas da pročitate Pravila komentarisanja na Portalu PCNEN

Leave a Reply